Jel vam se čini ponekad da stalno nešto čekate? Ne možete da se prijavite za neki seminar ili putovanje jer ste baš u to vreme zauzeti. Učili biste ali vam smetaju cimeri. Išli biste na neki događaj, ali nemate šta da obučete i pri tom imate puno obaveza. Organizovali biste nešto ali da li ćete naći vremena i resursa za to? I dok mi čekamo savršene trenutke, mogućnosti dolaze i prolaze. Uzimaju ih neki drugi ljudi, dok se mi uvek tešimo da će ih biti još. Sva ograničenja koja vidimo čine nam se da dolaze iz našeg okruženja (ništa nije do nas) – bučni cimeri, previsoka temperatura napolju, vreme koje nam uvek fali, država koja nam nije omogućila veći standard itd. Netačno!
Svi naši problemi, kao i sva rešenja nalaze se u nama.
Druga velika zabluda koju imamo je što mislimo da sreća, ljubav, ispunjenost dolaze spolja. Neko treba da nas voli i nešto treba da se desi da bi se osećali dobro. Ako bi nas određena osoba pozvala ili uradila nešto što mi želimo, nama bi dan bio divan. A još kada bi uspeli da zaradimo novac za letovanje ili novi auto, tek onda bi nam život bio mnogo bolji. U svakom slučaju, mislimo da nam uvek nešto treba i nešto stalno čekamo.
Neki ljudi su toliko siromašni da sve što imaju je novac.
Ljubav ne treba niko drugi da nam da, ako je imamo dovoljno u sebi i ako je nesebično delimo (koliko daješ, toliko dobijaš), mi ćemo uvek biti puni Ljubavi. Nije to nešto što se negde skuplja. Ne može neko drugi da bude zadužen da mi imamo dovoljno Ljubavi. Niko nam je ne može dati, jer kada bi neko prestao da je deli, kako bi onda živeli bez nje? Zato je uvek imamo dovoljno u sebi – i za sebe, i za druge.
Niko i ništa ne može da nam usadi sreću i lepo raspoloženje. Sami smo za to odgovorni i sve je to već u nama. Ako sreću tražimo u nečemu ili nekome, onda je gubimo kada to nešto za šta verujemo da nam je donosi nestane. Zašto uslovljavati sreću, ljubav, ispunjenost i lepo raspoloženje? Sve je to stvar odluke, svakog dana.
Zašto uslovljavati sebe? Postavljati ograničenja? Čekati idealni trenutak? Svaki trenutak je idealan i savršen i da se radi ono što se voli. Život ne čeka, život je sada.
Sve što nam je potrebno nalazi se u nama. O tome sam počela da razmišljam još kada sam pre nekoliko godina pročitala jedan tekst:
Pitali su najbogatije ljude na svetu šta bi uradili da im u jednom trenu svo bogatstvo koje imaju nestane? Odgovorili su da bi, ukoliko imaju sve trenutne kontakte, kroz neku godinu ponovo bili milijarderi.
Ono najvažnije što poseduju i što im donosi sav uspeh i materijalna dobra je ono unutra. Kako izgledamo, kako se oblačimo i sve materijalno što posedujemo nije ništa u poređenju sa onim što se nalazi u nama. Sve što se može kupiti možemo da izgubimo, ali ono što imamo u svom srcu, duši i glavi je naše dok god smo živi. U to treba ulagati.
Sada slušam priče mojih rođaka tinejdžera kako namerno neće da uče i dobijaju loše ocene u školi kad se posvađaju sa roditeljima. Tako im „vraćaju“. To je još jedan dokaz da motivacija ne može doći spolja. Mogu svi roditelji sveta da se udruže i naprave plan kako da teraju svoju decu da uče, ali kada ona počnu da se konstantno trude i postižu rezultate, biće zbog toga što su sami shvatili zašto im je to bitno i potrebno. I mog brata teraju da položi još tih par ispita što mu je ostalo, ali ne može motivacija i pokretačka snaga doći spolja. Dok sam ne shvati i ne poželi to iskreno i jako, uzalud je sva priča.
Niko i ništa nam ne može pomoći ako ne želimo da sami sebi pomognemo. Menjajući sebe menjamo svet. Kažu da istina ne postoji, da je sve samo interpretacija. Vidimo druge onako kakvi smo mi. Zbog toga je mnogo bitno kakvi smo – ako želimo da nam svet bude lep, moramo i sami biti lepi. Znate da ne mislim na izgled. Sve što nam treba – je unutra! Sve što nam je potrebno, već imamo!
 |
| Prestani da gledaš okolo. Sve što ti treba – je unutra. |
Ana B.
