Tri veštine koje treba da savladaš da bi sprečio sagorevanje na poslu
Mentalno (blago)stanje ljudi je u ozbiljnom padu. Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj za 2023/2024. godinu, broj ljudi koji izražavaju stres, tugu, anksioznost, bes ili zabrinutost je u konstantnom porastu i dostiže najviši nivo od kad je Galup počeo da radi istraživanja na ovu temu.
Profesorka Kristin Porat sa Univerziteta Džordžtaun ističe da sve veći stres uzrokuje porast lošeg (necivilizovanog) ponašanja na poslu. Ovo je posebno alarmantno kada uzmemo u obzir da veliki deo života provodimo radeći, odmah nakon vremena koje posvećujemo spavanju.
Galupovi podaci navode i da stres nije univerzalan, već zavisi od načina rukovođenja u organizacijama. Zaposleni koji rade u kompanijama sa lošom praksom upravljanja imaju 60% veću verovatnoću da se suoče sa stresom, dok kvalitetno rukovođenje značajno smanjuje rizik od sagorevanja.
Posebno mi je zanimljiv podatak da „mnogo stresa“ prijavljuju zaposleni koji rade pod lošim rukovodstvom 30% češće nego nezaposleni. Dakle, manje je stresno biti nezaposlen nego zaposlen pod lošim menadžmentom.
No, šta mi možemo da uradimo da izbegnemo stres i sagorevanje (burnout) na poslu?
S obzirom na to da ne možemo da menjamo druge, već jedino sebe, ovaj tekst se fokusira na to šta ti možeš da uradiš i koje veštine da savladaš kako ne bi došao/la u situaciju da doživiš burnout iliti sagorevanje na poslu.
Tri veštine koje treba da savladaš da bi sprečio/la sagorevanja na poslu:
- Slušaj svoje telo i daj mu ono što traži (a ne zamenu za to)
- Osvesti nesvesna (nesretna) uverenja i zameni ih korisnim
- Komuniciraj i upravljaj očekivanjima – kod kuće i na poslu
Pa, da krenemo redom:
Slušaj svoje telo i daj mu ono što traži
Kako se javlja stres u tvom telu? Kako izgleda kad si pod stresom? Nauči da slušaš svoje telo i prepoznaš kada ulaziš u stres.
Prvo da napomenem, postoji pozitivan i negativan stres. Pozitivan je onaj koji zovemo i uzbuđenje. Tada imamo energije da radimo više i jače, nalazimo rešenja i generalno stres tada radi za nas.
Međutim negativan stres je onaj koji traje dugo i gde osećamo strah i nelagodu a vremenom može preći i u paniku.
Često su tada stegnuta ramena, oseća se nervoza, nestrpljenje i velika iritabilnost, ponekad i glavobolja. Kad smo pod stresom često pričamo brže nego inače, plitko dišemo, umaramo se, gubimo apetit ili bismo stalno da nešto grickamo (obično nešto hrskavo, nezdravo), osećamo „čvor“ u stomaku…
Osvesti kako tačno izgleda stres u tvom telu, jer kad počneš da imaš te simptome vreme je za pauzu. Da, iako imaš mnogo posla, malo vremena, kratke rokove – zaustavi se. Kako kaže latinska izreka Festina lente – požuri polako. Brže ćeš stići ako usporiš.
Ako ti telo kaže da je umorno – daj mu odmor (ili će te ono samo primorati da se odmoriš – tako što će te neka bolest prikovati za krevet).
Ako te boli glava, rešenje nije popiti lek i nastaviti da radiš sve isto što i do tad – to je lečenje posledice. Pravo rešenje je pronalazak uzroka, pravljenje pauze, distanciranje od ekrana, pokretanje tela, šetnja i priroda…
Ako ti se spava, nemoj da piješ kafu ili energetsko piće da se razbudiš već spavaj. Zašto nam se kad smo bolesni ili prehlađeni stalno spava? Zato što se tokom sna telo obnavlja i regeneriše.
Postoje različite faze sna. Posebno važan je dubok san (deep sleep) jer tokom ove faze se stvara dugoročna memorija, procesuiraju se učenja i emocije, imuni sistem se regeneriše i telo se oporavlja.
Zdrav čovek tokom noći provede tek 13-23% spavanja u ovoj dubokoj fazi sna. To znači da je svaki minut sna važan i ako nemate dovoljan broj minuta u dubokoj vazi sna, možete se i dalje osećati umorno i nenaspavano.
Trećinu života provedemo spavajući, i to nije izgubljeno već izuzetno korisno vreme koje nam pomaže da budemo produktivniji i efikasniji dok smo budni. Zato vredi ispitati kako možemo da spavamo bolje, no to je tema posebnog teksta.
Da se vratimo na temu stresa…
Kad smo pod stresom duži vremenski period, sužava nam se stanje svesti jer ulazimo u mod panike gde ne vidimo dobro ni jasno, pravimo više grešaka nego inače, ne razmatramo resurse koje imamo na raspolaganju i pomoć koju možemo da tražimo.
Prvo – osvesti da si pod stresom, zatim uspori, stani. Kad usporiš – zapitaj se – koja misao me vodi da se osećam ovako?
Svi misle da ih je iznervirala neka situacija ili osoba – ali to je samo stimulus. Ljudi i događaji su obično takvi kakvi jesu – mi smo ti koji im dajemo značenje. Naša misao koja predstavlja naše uverenje i tumačenje određenog događaja je ono što nam stvara stres.
Proces izgleda ovako: Stimulus (šef traži u zadnji čas da mu u kratkom roku pošalješ izveštaj) – Misao/Tumačenje (ako ne uradim zadatak dobiću otkaz, a ako tražim pomeranje roka delovaću kao da sam lenj/a i nikad neću dobiti unapređenje) – Emocija (bes) – Fizički osećaj (nervoza, bespomoćnost) – Reakcija (pišem izveštaj i ostajem prekovremeno vidno iznerviran/a i besan/a jer pomeram svoje obaveze zbog tuđih “hirova” ili neorganizovanosti, posle se bavim ljutnjom mog partnera/dece/prijatelja jer sam kasnio/la na svoje dogovore).
Kako može drugačije?
E, to nas vodi do sledeće veštine koja je važna za prevenciju stresa i burnout-a:
Osvesti nesvesna (nesretna) uverenja i zameni ih korisnim
Kada osvestim da imam uverenje da “ako ne uradim zadatak dobiću otkaz, a ako tražim pomeranje roka delovaću kao da sam lenj i nikad neću dobiti unapređenje” mogu da odlučim da ga zamenim sa korisnim uverenjem. Na primer: “Moje obaveze, dogovori i potrebe su važne. Mogu da komuniciram svoje potrebe i pronađem dogovor koji će odgovarati i meni i šefu”
Najveći problem sa uverenjima je što su ona često nesvesna. Proces koji sam iznad opisala – Stimulus – Misao/Tumačenje – Emocija – Fizički osećaj – Reakcija je u većini slučajeva i kod većine ljudi mnogo kraći i izgleda ovako: Stimulus (nešto se dogodi, neko nas iznervira) – Emotivna reakcija (reagujemo burno).
To se desi zato što ne zastanemo da otkrijemo koja naša misao(uverenje) i tumačenje te situacije stoje iza. A to je ključna faza da bismo mogli da reagujemo drugačije i da se ne iznerviramo i ne uđemo u stres. Stiven Kavi objašnjava da između stimulusa i reakcije postoji prostor i u tom prostoru biramo kakva ćemo osoba biti.
Šta radimo kad osvestimo nesretno uverenje i zamenimo ga korisnim? E, onda na red dolazi sledeća krucijalna životna veština (kojom se profesionalno bavim) – komunikacija.
Komuniciraj i upravljaj očekivanjima
Komunikacija je veština koja se vežba i uči. Takođe je veština za koju skoro svi misle da je poseduju samo zato što znaju da pričaju, a to ne može biti dalje od istine.
Najčešće ne pitamo, ne tražimo i ne komuniciramo jasno zato što nismo osvestili šta tačno treba da iskomuniciramo ili tražimo, ne znamo kako ili imamo strah od posledica, od svađa, od napuštanja i neprihvatanja. To su onda neka druga uverenja koja treba da osvestimo i zamenimo.
No, da se vratimo na primer sa šefom:
Sada, sa novim, korisnim, uverenjem “Moje obaveze, dogovori i potrebe su važne. Mogu da komuniciram svoje potrebe i pronađem dogovor koji će odgovarati i meni i šefu”, kad mi stigne mejl da završim zadatak u kratkom roku imam nekoliko opcija. Na primer, mogu da pitam šefa:
“Ako želite da završim ovo u roku, šta od ostalih stvari koje su na mojoj listi možemo da pomerino?” Ili da proverim: “Danas imam jako važan događaj na koji treba da stignem, da li mogu da ovo završim do sutra u 11h umesto večeras?”
Zatim, ako saznam da je taj zadatak vrlo važan i procenim da je stvarno bitno da ga uradim, onda biram da ostanem duže na poslu i mogu da komuniciram porodici/deci/prijateljima: “Danas imam više posla nego inače jer radimo na važnom projektu i značilo bi mi da me podržite i razumete što ću kasniti/propustiti naš dogovor ovog puta.”
Ako ne promenimo uverenje, nećemo imati hrabrosti da komuniciramo i osećaćemo se kao da radimo nešto zato što moramo, a ne zato što smo izabrali.
A to da nešto moramo je laž.
Istina je da možemo sve, ali ne moramo ništa.
Sve je naš izbor. Kada smo toga svesni, onda upravljamo svojim životom.
Odgovornost je kod nas.
Dakle, slušaj svoje telo i prati signale koje ti šalje. Kad naučiš da slušaš svoje telo, znaćeš sta ti traži. Znaćeš zbog čega si nervozan i pod stresom i koje misli te drže u tom emotivnom stanju i raspoloženju. Kad znaš šta ti telo traži, moći ćeš to da mu daš ili da tražiš. Mnogo se jasnije i lakše komunicira kad znaš šta želiš i šta ti je važno. Kad znaš šta ti je važno i kad je sve jasno, možeš da postaviš ispravna očekivanja – ka nadređenima, ka porodici, prijateljima i samim tim ćeš osećati mnogo manje stresa, napetosti i nervoze.
Tekst je objavljen u makedonskom nedeljniku Kapital.
