Posao: Tražite, istražujte i bežite iz gužve

Pitam poznanicu kako joj je na poslu i dobijem odgovor: „Pa, kako god da je, dobro je, kakvo je vreme danas, bitno je da imaš posao.“

Stav prema životu: „Daj šta daš i biću zadovoljan“ će vas zaista dovesti do toga da imate bilo šta umesto onog što zaista želite. Takav životni stav će vas zarobiti u dvorište osrednjosti. “Bilo šta” nije vaš cilj, vaša želja i nije dovoljno.

Na poslu može da bude zanimljivo, dosadno, lepo, glupo, naporno, izazovno… ali ne: „Kako god da je dobro je, zahvalna sam što uopšte imam posao.“

Ako ne znate gde želite da stignete svaki put je pravi… ili pogrešan? Ako uđeš u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne. Nije bitno samo da ste u vozu, bitnije je da ste u pravom vozu! Samo pravi voz će vas dovesti stanicu bliže mestu na kome želite da budete.

Stiven Kavi u svojoj knjizi „7 navika uspešnih ljudi“ lepo objašnjava kako nije bitno samo da se što pre popnete uz merdevine uspeha. Mnogo je bitnije da su te merdevine naslonjene na pravi zid, jer ukoliko nisu, to samo znači da ćete brže stići na pogrešno mesto. Ne treba cilj da nam bude da pronađemo bilo kakve merdevine i krenemo da se penjemo, već pre svega, da pronađemo one prave.

Zapitajte se da li želite da živite u uverenju da je uspeh samo imati posao? Ili želite da radite nešto što vas ispunjava, što vas ujutru natera da skočite iz kreveta i sa osmehom krenete u realizaciju radnih obaveza? Da li uspehom smatrate da imate bilo kakvu platu ili platu od koje možete da živite onako kako želite i omogućite sebi da posedujete i radite ono u čemu uživate?

Mnogi nisu sigurni čime žele da se bave do kraja života iako imaju godine radnog staža, i to je potpuno normalno. Veoma su retke situacije gde neko od srednje škole ili fakulteta zna i siguran je šta je to što želi da bude, pa prati svoj put i živi srećno do kraja života. Taj put je obično krivudav, nesiguran, u magli, slabo vidljiv. Često se pitamo da li bi bilo bolje i zanimljivije da se bavimo nečim drugim, ili trećim? Treba tražiti, menjati, istraživati. Ne možete unapred znati koji posao će vam biti najzanimljiviji i gde ćete pronaći svoju profesiju i poziv. To saznanje neće doći samo od sebe, već jedino kroz rad i iskustvo. Što pre počnete da radite i da kroz iskustvo tražite i istražujete, pre ćete shvatiti kojim putem želite da nastavite da se krećete, kojim merdevinama da se penjete.

Osluškujte sebe i zapitajte se – da li sam srećan? Da li me ovo ispunjava? Da li želim da ovo radim još ili jedva čekam da završim? Da li imam motivacije i želje da nešto menjam, poboljšavam? Da li imam lep osećaj u stomaku kada razmišljam o onome što radim i o mogućnostima koje su ispred mene i koje mogu da stvorim sebi? Vodite se unutrašnjim osećajem, radite, osluškujte i menjajte dok ne pronađete onaj posao gde će vam taj unutrašnji osećaj reći da ste na pravom putu. Znaćete da se krećete u dobrom smeru kada vas adrenalin, uzbuđenje i motivacija sami vode i guraju dalje i više, jer jedino tada možete da stignete dovoljno daleko i visoko. Bez tog osećaja, bićete zarobljeni u dvorištu osrednjosti. A tamo ne želite da budete, tamo je prevelika gužva.

Ako niste sigurni da imate taj osećaj, onda ga još uvek nemate. Tražite, dok ga ne pronađete.

Još uvek se kod nas osećaju posledice ranijih vremena kada je mesto gde se jednom zaposliš bilo mesto gde ostaneš do penzije. Znamo da je teško pronaći posao pa se plašimo da ga ne izgubimo i onda pristajemo na kompromise i ubedimo sebe da tako mora da bude iako nije baš sve onako kako bismo želeli. Ono u šta ubedimo sebe postaje istina i stvarnost. Kada bismo promenili svoja uverenja i način razmišljanja onda bismo mogli da dođemo do drugačijeg ishoda i rezultata. Promene su dobre, jer bez njih nema napretka i učenja. Sigurna sam da ih se kvalitetni ljudi ne plaše, jer znaju da postoji više od jednog mesta i načina da na pošten način unovče svoje znanje i veštine. Neophodno je vreme i dovoljan broj pokušaja i pogrešaka dok se ne pronađe to tačno mesto i način. Ali znate kako kaže Susan Statham – „Tvoj život je tvoja priča. Lepo piši, često ispravljaj.“

I dok tražimo svoj voz i zid na koji da stavimo merdevine, treba se namerno i svesno kloniti običnosti i osrednjosti. Nema napretka u tome. Nije zanimljivo biti kao i svi ostali. Tražite i težite izvanrednošću i natprosečnošću. To je veoma teško jer zahteva rad, disciplinu, odricanje, organizovanost i podrazumeva da se ponašate i radite drugačije od većine. A svi imamo urođenu silu koja nas vuče da idemo tamo gde su svi. Psihologija mase kaže da kada je toliki broj ljudi odabrao da bude tamo, mora da je to zato što im je dobro. Paradoksalno tome, uvek se divimo i pričamo o onima koji su izvan te gužve, koji su zbog toga što su krenuli drugim putem, dospeli na skroz drugo mesto zbog čega im sada mnogi zavide. Postali su prvaci u nekom sportu, milioneri i vlasnici velikih kompanija.

Tako da, kada vidite da ste u gužvi, da ste tamo gde su svi, izaberite da nastavite dalje. Kažu da “nema gužve na dodatnom kilometru”. Ne pristajte na osrednjost. Tražite i istražujte dok ne pronađete, a onda, svakog dana, prelazite taj dodatni kilometar.