50 nijansi zablude

Nije ovo ljubavni film već film o zabludama u koje pogotovo mi, žene, toliko volimo da verujemo. Glavna tema celog filma je zapravo taj čuveni san i mogućnost da jedna sasvim obična devojka može da promeni jednog lošeg, bezobrazno bogatog i zgodnog momka. To je ono što mnoge devojke oduvek sanjaju – da će one biti te zbog koje će se neki mnogo dobar a nezgodan frajer, za koga su svi u gradu čuli i koga sve žene žele, potpuno promeniti.

To je, naravno, prva velika zabluda. Ako počinjete vezu sa nekim zato što verujete da možete da tu osobu promenite, bolje odmah prekinite, izgubićete dragoceno vreme. Nikog ne treba da vidimo kao projekat na kome treba raditi i kome treba „ugraditi“ određena pravila, način ponašanja i života kako bi mu dali tu privilegiju da bude sa nama. Ljude treba razumeti i prihvatiti. Drugo su minimalni dogovori i kompromisi. Oni su normalni i u redu jer oni nastaju zbog različitog tempa i načina života, a kada neko drugi uđe u naš život, hoćemo da napravimo mesta i da svoje obaveze i planove uskladimo sa još nečijim. Međutim ugovor, pravila, uvlačenje u potpuno novi svet sa novim pravilima i ultimatum: „Ako pristaneš, imaćeš mene, ako ne, onda ništa“, funkcionišu i treba da funkcionišu samo na filmu.

Inače, rečenica: „Ako pristaneš, imaćeš mene“ zaslužuje odgovor: „Ako ne pristanem, imaću sebe“. U stvarnom svetu to se zove uskraćivanje slobode, to je bolest koja je dugoročno neizdrživa, koju treba da leči stručno lice, a ne nevina Anastasija Stil.

Kristijanov odgovor na Anino pitanje “Zašto mora sve da bude ovako i zašto mora da postoje sva ta pravila?” koji je glasio: „Zato što sam ja takav“ uništio bi mnoge veze i pre nego što su počele. Svi smo mi „takvi“ tj. nekakvi, a oni koji se najčvršće drže toga najgore prođu u životu i sa njima je najteže sarađivati.

Sve devojke sanjaju da će one biti jedine, jedinstvene, posebne. To u filmu lepo opisuju scene kada joj on kaže kako nikog ranije nije vozio u helikopteru, kako nikog ranije nije upoznao sa njegovima, kako slika ni sa jednom ženskom osobom nikada nije izašla u novinama osim sa njom, kako ni pored jedne druge nije spavao u krevetu… Tu se posebno vidi da ovaj film priča ženama i cilja na žensku publiku, jer je to ono o čemu sve maštaju.

A to je, ujedno, još jedna zabluda. Ne treba vam Kristijan Grej niti bilo ko da ga „popravljate“, menjate i da se borite da budete baš ta posebna. Svaka ljubav je drugačija, jedinstvena i neponovljiva. Svaka osoba je jedinstvena i posebna, pa je samim tim i odnos sa tom osobom nezamenljiv i kao ni jedan drugi. Ne postoje dve iste ljubavi. Nikada nećete voleti dve različite osobe na isti način. Svaki put volite drugačije i nikada nikog niste voleli kao što volite sada. To je uvek tako. Ne treba da se borite, trudite, menjate, udovoljavate nekom za ono što već imate.

Rekoh da ljude treba razumeti i prihvatiti, a u ovom slučaju i Kristijana, koji se ponaša na taj način zato što je preživeo zlostavljanje u detinjstvu i verovatno podsvesno naučio da je takvo ponašanje normalno i tako treba da bude.

Niko drugi ne treba da ispašta zbog nečega što jesmo ili nismo doživeli u prošlosti. Svako je živeo na drugačiji način i prošao kroz različita iskustva, a ukoliko su neka traumatična i nose posledice, postoje stručna lica koja time treba da se bave. Zabluda je da nečije iskustvo, ma koliko bilo loše, treba i može da bude opravdanje da neko drugi zbog toga trpi posledice i mora da živi na određeni način, trpi pravila i bolesnu svest osobe koja time leči svoje frustracije iz prošlosti.

Još jedna osobina koju Kristijan otvoreno pokazuje, a koja je izgleda veoma privlačna kod devojaka, je posesivnost i ljubomora, koje ga teraju da preterano „čuva i pazi“ Anastasiju. Tipičan control freak. On je osoba koja voli da sve kontroliše i koja je navikla da sve bude kako on želi, a kada se stvari ne događaju kako bi on hteo, onda sam uzme i promeni ih, jer mu se može.

Možda izgleda super što se, kada je čuo da je ona pijana, odmah stvorio u klubu da je odvede kući i bude uz nju, što ona mora da se pravilno hrani i što joj poklanja novi auto i kompijuter, što se pojavljuje kod nje kada ona ode u drugu državu da poseti mamu… Sve to radi zato što je voli? Pa, pre bi bilo zato što želi da je kontroliše, proveri, spasi od najveće opasnosti na svetu – drugih muškaraca, smiri sebe i udovolji sebi i svom bolesnom impulsu kontrolisanja. Dok se on sam ne uveri da je sve kako treba, možda i nije.

Još jedna ogromna zabluda je ta što mi često ljubomoru, posesivnost, proveravanje smatramo ekvivalentom ljubavi i da, ako toga nema, onda znači da nismo voljeni.

Ako ne verujete da osoba sa kojom ste može i ume da čuva samu sebe i ponaša se shodno tome da ima nekog do koga im je stalo i sa kim jedino žele da budu, onda ne treba da vi dodatno čuvate i proveravate tu osobu, već jednostavno treba da budete sa nekim u koga verujete i kome verujete. Nepoverenje se ne rešava proverom, pravilima i zabranama već ili promenom mišljenja, razmišljanja, stručnom pomoću ili promenom partnera.

Privlačnije od toga da imate sposobnog i bogatog momka koji vas osim pažnje obasipa i skupim poklonima, zanimljivim putovanjima i neobičnim iskustvima je da ste same dovoljno bogate, nezavisne i sposobne da sebi priuštite sve što vam je potrebno, a da vam muškarac u životu predstavlja oslonac, podršku i dodatnu vrednost.

Klasično nepisano pravilo da će muškarce uvek privući ona koja se odupire i koja ne pristaje na sve mnogo pre nego one koje daju i hoće sve odmah je predstavljeno i ovde. Ona ga zapravo privlači i održava mu interesovanje upravo zbog toga što ga ne vidi kao premiju za koju treba da uradi sve samo da bi bila sa njim, već igra „toplo-hladno“ i ne pristaje odmah bez pogovora na sve njegove uslove i pravila. Da je neka koja ga juri i koja je u potpunosti opčinjena njime…pa, onda ova knjiga i film ne bi postojali.

Samo se nadam da sve devojke koje vrište na ovaj film i obožavaju celu priču, a pogotovo Kristijana Greja shvataju da je on mnogo daleko od idealnog muškarca. Na filmu i u priči, možda, ali u stvarnom životu, nikome nije potreban neko takav (bar ne onakav kakav je on u prvom delu filma). Gospodin 50 nijansi bogatstva, seksualnog zadovolljstva, lepote i preterane pažnje treba da ide na lečenje.

Bogatstvo, lepota, pamet, šarm, preterana pažnja, njegova popularnost… sve je to fantastično i veoma privlačno, ali on ide u paketu sa svojom bolešću. Jedno ne može da se odvoji od drugog. Biti sa gospodinom 50 nijansi ima svoju cenu. E, ako se do trećeg dela promeni, to onda može da promeni i celu situaciju…

A promene su teške jer ljudi veruju u ono što žele. Kada imaju čvrsto mišljenje i stav o nečemu, trude se da pronađu još razloga da ga učvrste i održe… Kako to uvek biva, ono što tražiš na kraju i pronađeš, vidiš ono što želiš i sve često bude onako kako si ubedio sebe da jeste, jer selektivno percepiraš stvarnost. To je već tema za neki drugi blog post.

Uživajte u filmu, samo pažljivo pre nego kategorišete gospodina Greja kao idealno-fantastično-fenomenalnu-ostvarenje-svih-snova-osobu sa kojim bi svaka želela biti jer je to jedna velika zabluda.