Ovo je jedna od Analogičnih priča na temu laži. Kada i zašto biramo da lažemo i šta kada saznamo da su nas lagali?
Sedim ispod mirišljavog četinara na predivnoj Lagomandra plaži na Sitoniji i čitam roman “Male bele laži.”
Nije mi odmah „legla“ knjiga, sigurno nije ni jedna od boljih koje sam čitala, ali kako sam okretala strane, počinje da me baš „uvlači“ i navodi na razmišljanje.
Tako lepo i lagano priča priču jednog društva u kome svako bira da nešto svojim dragim ljudima prećuti, sakrije ili slaže i to naziva „malim, belim lažima“.
Sve su to neke „sitnice“ i svako odluči da slaže (ili prećuti) da ne bi drugu (dragu) osobu povredio.
Zapravo je svakom vrlo neprijatno i teško da iskomunicira istinu i plaši se reakcije te drage osobe, pa bira lakšu alternativu.
Zanimljivo je kako biramo da lažemo iz sebičnosti (lakše nam je i izbegavamo neprijatnost) a onda se pravdamo da to radimo iz altruizma – zbog dobrobiti druge strane (da njih ne povredimo).
Laži su tema oko koje može mnogo da se teoretiše i morališe. Svi ćemo se složiti da je većina laži loša i niko za sebe ne bi rekao da je lažov. To nije lepa ni poželjna osobina.
No, da se ne lažemo, svi mi lažemo.
Sećam se bio je mart kada sam saznala da me je draga osoba slagala. I to nije bila mala, niti bela laž već čitav skup povezanih laži. Sve to me je baš zabolelo i bilo toliko veliko da nisam znala šta tačno da uradim s tim.
Bila sam povređena i besna.
Sva sreća pa sam bila i na putu do psihoterapeuta. Jer inače bih se drala, besnela i plakala, što možda će neki reći nije zrelo ponašanje (ali je skroz u redu ako nam je intenzitet emocija veliki), ali ovako sam tom temom mogla da se bavim na drugačiji način.
Mnogo volim moju terapeutkinju jer ona, naravno, svaki problem vrati meni – tamo gde je i nastao.
Pita me koliko često ja lažem i kako gledam to?
Dok ne prihvatimo da i sami povremeno lažemo, tuđe laži će nam praviti strašnu reakciju.
Kad prihvatimo sebe (da budem precizna – lažova u sebi), tek onda ono što prihvatimo i dozvolimo sebi – možemo i drugima.
Ne kažem da nas onda laž neće uznemiriti, razočarati jer hoće. Ne kažem da će nam onda biti ok kad nas drugi lažu, jer neće. Ali ćemo moći da se tom temom bavimo mirno. Moći ćemo da odlučimo koje i kakve laži su nam “bele i male“ a koje su ipak malo veće da bi se progutale ili preskočile.
Možda ćemo čak biti i zahvalni što istina uvek pronađe svoj put…
Roman jako lepo prikazuje kako veze i odnosi gde se bira iskrenost i kad je teško uspeju da vremenom povrate poverenje, dok veze i odnosi gde se ove „sitne“ laži gomilaju se ruše, jer sitnice su krupnice – bile one pozitivne ili negativne…
Zato promisli još jednom pre nego nekoj situaciji daš kategoriju “mala, bela, sitna“ pa odlučiš da nešto prećutiš ili slažeš, jer možda druga strana ima drugačiju kategorizaciju i time rizikuješ odnos…
A ako si sa druge strane ove priče tj. ako je tebe neko “za tvoje dobro“ slagao, važno je da znaš da je daljinski upravljač uvek kod tebe.
Nisam stručnjak za ovu temu ali imam dovoljno znanja i iskustva da podelim sa tobom.
Treba razmotriti nekoliko stvari. Ako mu/joj je istinski žao i ako shvata da ta laž ipak nije bila nabolja odluka – to je prvi dobar korak. Odluka je tvoja da li želiš da daš šansu da se poverenje ponovo izgradi i da tražiš šta će ti biti potrebno u tom procesu.
Međutim, ako to nije prva laž i takve situacije se ponavljaju, verovatnoća je da je prosto osoba takva – ima tendenciju da neke stvari krije, prećuti, slaže. I to je OK – znaš šta da očekuješ, pa opet možeš da odlučiš da li je u kojoj formi želiš takvu osobu u svom životu.
Najopasnija varijanta su ljudi koji pokušavaju da umanje važnost istine i tvoju povređenost. To su oni koji pričaju kako preteruješ, jer “nije baš tako strašno” i “nisam uradio/la ništa toliko loše.”
A onda još ako prebace krivicu tebi za tvoju emotivnu reakciju jer kakav je to način da toliko burno reaguješ kad saznaš da sam te lagao/la… Da ti nije takva reakcija, možda ne bih morao/la da te lažem…
Možda te čak i ubede da si zapravo ti ta/taj koja/i treba da se izviniš… Jer, “izvini” od ovakvih ljudi ćeš teško čuti. Ne pitaj me kako znam…
E, od njih vredi kupiti kurs: Osnove manipulacije.
No, šalu na stranu, najvažnije je da znaš: kakav god da je scenario – daljinski je kod tebe – biraj koga želiš bliže, dalje, u kom svojstvu… Ili ne želiš vise uopšte.
Svaka akcija ima reakciju.
Svaka odluka posledicu.
A mi svi živimo svoje izbore.
Da dobijaš Analogične priče dva puta mesečno na mejl – prijavi se ispod (u plavom delu).
