Hajde da malo putujemo kroz vreme. Početak je 2020. godine, tik pred početak pandemije covid-a. Moja korporativna karijera se završava, a ja bez plana a bogami i bez samopouzdanja.
Umorna, ništa mi se ne radi, ni ono što sam volela i u čemu sam uživala. To je jedna od odlika sagorevanja na poslu.
Ne želim da tražim novi posao ni ulazim u drugi sistem, svesna da ću ako na drugom mestu nastavim da radim kako sam radila do sada, ubrzo dobiti isti rezultat.
S druge strane, posao mi treba i ne mogu predugo da ne radim (mada bih volela da mogu) jer od nečega mora da se živi.
U stanju sam straha i pogubljenosti. Izgubila sam sebe jer sam predugo pokušavala da se svidim svima i da svakom poslovnom izazovu kažem “može” jer treba se konstantno dokazivati, a i kakvu poruku šaljem ako kažem da ne mogu? Ja mlada, ambiciozna, bez muža i dece, šta bih drugo mogla da želim osim samo da radim više, duže, napornije?
To je bio period pre nego što sam naučila da je tajna produktivnosti reći „ne“ mnogo češće nego „da“.
Samo sam želela da odem negde na more i svakog dana gledam u beskrajno plavetnilo i čitam sve knjige koje želim a koje nisam stizala zbog obaveza. Međutim pomisao da to stvarno i uradim mi stvara nelagodu i osećaj neodgovornosti. Ne mogu da trošim novac a da ga ne zarađujem. Ubrzo kreću i covid restrikcije izlazaka tako da ta ideja svakako propada.
Uverenja o novcu
Biti u kući po ceo dan, sam sa svojim mislima tada je bilo je prilično neprijatno i anksiozno iskustvo.
Znala sam da treba da menjam sebe i svoj način razmišljanja i življenja. Jedna od stvari na kojoj sam želela da radim su moja uverenja novcu jer sam godinama živela „od plate do plate“ i morala da mesecima štedim kako bih negde otputovala ili nešto skuplje kupila.
Počela sam sa pitanjima kako ga (novac) posmatram:
- Da li je „prljav“ ili „čist“?
- Koliko ga „zaslužujem“ ili mi prosto pripada?
- Da li mora da se zaradi teškom mukom ili može s lakoćom i uz dobru energiju?
- Da li mi uvek fali još malo i još nešto ili svega imam dovoljno i u izobilju?
Tada sam naišla na izazov 21 Days of Abundance od Dipaka Čopre (imate ga na YouTube-u potpuno besplatno). Svakog dana radi se 15 minuta vođene meditacije i on da neki zadatak koji je povezan sa meditacijom i temom za taj dan.
Tih 15 minuta postala su mi neizostavni deo dana i u njima sam pronašla inspiraciju i mir. I ne samo to već i novi pogled na novac, život, međuljudske odnose. Počela sam da „borbu“, „napor“ i sve što su nas pogrešno učili da tako mora pretvaram u lakoću i (pre)puštanje.
Najvažnije stvari koje sam naučila od Dipaka Čopre:
1. The Law of Detachment – Zakon (pre)puštanja
Ovaj zakon objašnjavaju još i rečenicom – očekuj ništa a dobij sve. Kada nešto želimo treba da imamo jasnu nameru i da uradimo sve što je do nas. A onda da se odvojimo (detach) od cilja i ishoda.
Ne očekujem i ne podrazumevam da taj ishod mora da se desi jer ništa ne mora i ko zna zašto je dobro ako se desi nešto drugačije. Ta sposobnost nevezivanja za rezultat daje takvu smirenost i sposobnost da se bavimo drugim stvarima i budemo prisutni i spremni za bilo šta što će se desiti. Uvek se desi baš ono što treba i naše je da budemo prisutni uz odgovornost i akciju (aktivnosti) koje nas vode u smeru gde želimo da idemo ali u miru, prepušteni veri/Univerzumu/višoj instanci da se sve dešava za naše najveće dobro.
Ako besnimo, nerviramo se, kukamo sto se nešto desilo (ili nije) samo uzalud trošimo dragocenu energiju i stvaramo, a samim tim i privlačimo lošu energiju.
2. Zakon lakoće – The Law of least effort
Ovaj duhovni zakon uspeha podrazumeva prihvatanje – treba da prihvatimo stvari takve kakve jesu a ne kako ih zamišljamo da treba da budu. Ne treba da se borimo protiv trenutne situacije (kakva god da je) već da je prihvatimo i iz dobrog stanja i smirenosti da vidimo šta možemo da uradimo i kakvu poruku nam ta situacija nosi.
Ono sto je naše će nas uvek pronaći. Ne treba da se borimo, pokušavamo jače, radimo napornije, mučimo se i patimo.
Kako bi bilo da umesto zasluga prigrlimo pripadanje? Sve dobre stvari, ljudi, okolnosti mi pripadaju. Ne moram da ih zaslužim. Dolaze mi sa lakoćom.
Univerzum ne nagrađuje niti kažnjava već samo odgovara na našu energiju. Naša je odgovornost da se bavimo svojom energijom. Sposobni smo da je sami stvorimo i svesno biramo. To se, između ostalog, radi meditacijama.
3. Obilje je pre svega stanje uma
Možemo da se fokusiramo na sve što nemamo ili što nam nedostaje – a toga će uvek biti ili možemo da budemo zahvalni na svemu što imamo i vrlo verovatno, podrazumevamo.
Mi kreiramo sopstveno obilje načinom kako posmatramo život i sve(t) oko sebe. Sve se prvo stvori u glavi, pa u realnosti.
Najvažnija emocija za „imanje“ i za obilje je – zahvalnost. Kako Čopra kaže – kada smo zahvalni govorimo Univerzumu: „daj mi još ovih stvari (na kojima sam zahvalan).”
Živi(m) život pun izobilja svakog dana.
Dipak Čopra dolazi u Beograd
Moje oduševljenje kada sam videla da Dipak Čopra dolazi u Beograd 13. jula (2025) bilo je ogromno.
Osim što sam lično upoznata sa njegovim radom i naučila sam i primenjujem mnogo više od ovoga što sam podelila u ovom tekstu, on je po magazinu TIME jedan od top 100 najuticajnijih ljudi na svetu. Izdao je više od 95 knjiga koje su prevedene na 43 jezika, a mnoge od njih su na Njujork Tajms bestseling listi. Inače je lekar i klinički profesor porodične medicine i javnog zdravlja na Univerzitetu u Kaliforniji u San Dijegu, a radi i kao senior naučnik pri Gallup-u.
Neke od knjiga koje možete da pročitate na srpskom: Sedam duhovnih zakona uspeha (ja sam pomenula dva iznad), Metačovek, Sam svoj iscelitelj, Supermozak i druge.
Inače, ja sam svoju kartu kupila još u preprodaji. A onda me je Univerzum (u vidu prijateljice) povezao sa organizatorima – Exit fondacijom odnosno njihovom platformom za svesniji život Conscious revolution i ubrzo smo se dogovorili da preuzmem PR i marketing ovog događaja.
Nisam ovaj tekst napisala zbog toga.
Napisala sam ga jer je meni učenje ovog čoveka mnogo pomoglo kada sam bila pogubljena, uplašena i bez plana šta ću dalje da radim u životu. Pomoglo mi je ne samo da promenim svoja uverenja o novcu već i o životu generalno. Postavio je temelje za moj dalji duhovni i lični razvoj. Sa njim, odnosno sa njegovim vođenim meditacijama sam počela da meditiram a to mi je sada navika koja mi svakodnevno menja život i održava me u dobroj energiji.
Dipak Čopra trenutno ima 78 godina i ovo mu je prvi i verovatno jedini put da dolazi u Srbiju. Verujem da ovakve ljude vredi videti, čuti i upiti tu energiju i poruke.
Kartu za događaj možeš da kupiš ovde.
Ako ti je ovaj tekst bio koristan, podeli ga sa drugima.
Vidimo se 13. jula u Sava Centru. Ako dolaziš, javi se.
