Lekcije koje nas ne uče na fakultetu, a trebalo bi

Mnogi misle da je bavljenje volonterskim aktivnostima glupost i gubljenje vremena jer, jelte, ne dobijaš novac za uloženo vreme. Međutim, ono što dobiješ je veoma vredno i itekako može da se unovči. Sve više shvatam koliko su dragocene lekcije, stavovi i način razmišljanja koje sam stekla i prisvojila tokom trogodišnjeg iskustva u AIESEC-u ali i kroz rad na mnogim drugim projektima. Ako ću smisliti moderan naslov za ovaj tekst, mogao bi da se zove: „Lekcije koje vas ne uče na fakultetu a trebalo bi“ 🙂

Pa, da počnemo sa lekcijama:

• Odgovoran si za svoje učenje ali i za učenje drugih. Produktivan način razmišljanja u bilo kom radnom okruženju je: svi smo deo iste organizacije i kada bilo ko od nas napreduje, uči i razvija se, organizacija postaje za toliko bolja. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=“@anchytza“]Karakteristika ljudi koji žele da se usavršavaju je da žele da osveste sopstvena polja za napredak.[/inlinetweet] Takvi ljudi samoinicijativno daju i traže povratnu informaciju nakon svakog obaveljnog posla ili aktivnosti. Nije stvar u tome da se komentariše i kritikuje nečiji rad, niti da se lažno neko hvali i bodri. Poenta je da se zaista obrati pažnja na koji način vaš kolega obavlja svoj posao, da se istaknu stvari koje dobro radi i da se konstruktivnim argumentima skrene pažnja na one koje bi mogao da unapredi i na koji način.
• Fokusiraj se na rešenje a ne na problem. U problem treba gledati samo kada se identifikuje i kada se analiziraju lekcije. U svim drugim slučajevima fokus treba da je na na rešenju. Čini mi se da je ponekad u poslovnom svetu bitnije saznati ko je kriv, istračariti i praviti se pametan nego što je rešiti problem što pre i naučiti iz toga.
• Održivost, dugoročno razmišljanje i planiranje su neophodni za kontinuirani napredak. Nije bitno samo ono što se dešava i radi sada, već treba uvek razmišljati i gledati u budućnost. Nećemo mi uvek biti dostupni a ni prisutni da odgovaramo na pitanja, objašnjavamo kako je nešto urađeno i dajemo informacije. Doći će novi ljudi i potrebno im je da znaju šta je urađeno i kako, koje smo lekcije iz grešaka mi već prošli i naučili, šta je ono dobro što treba da nastave. Mnogo je lakše pisati izveštaje i dokumentovati projekte na kojima se radi kada se zna poenta toga.
• Odgovorna osoba treba da bude samo jedna iako ona ne mora sama da uradi ceo posao. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=“- @anchytza“]„Neko treba da uradi“ može da funkcioniše samo ako u svom timu imate osobu koja se zove Neko.[/inlinetweet] „Treba da se uradi“ takođe ne funkcioniše. Ako su svi na listi odgovornih, skoro je isto kao da nije niko.
• Način donošenja odluka treba da bude unapred određen. Koncenzus, demokratija, autoritarizam… Sve su to legitimni načini za donošenje odluka, jedino je bitno da svi budu svesni na koji način se odluke donose i ko snosi odgovornost. Stvara se veoma loša atmosfera kada se ceo tim smatra odgovornim za odluku koju je samostalno doneo jedan član.

• Ako nešto ne znaš a želiš da naučiš – kreni da to radiš. Ne da čitaš, pričaš, razmišljaš o tome, već da radiš! Ko želi da smanji strah od javnog, mora javno da nastupa. Ko želi da nauči kako da se bavi prodajom, mora da ide na sastanke i prodaje. Ako se osećaš da ti je neprijatno i da te je strah, gurni se, nateraj se, uradi baš to čega se plašiš i što više radiš, bićeš sve bolji. Practice makes it perfect. Naravno, sve vreme traži povratne informacije, analziraj se, osvesti ono na čemu treba da radiš i onda se svesno menjaj. Vežbaj uvek prvo ispred najbližih kolega – to treba da bude bezbedna zona. Oni će ti dati povratnu informaciju i vežba će te učiniti boljim, tako da kada nastupiš tamo gde je ulog veliki možeš da blistaš.
• Tim je pravi kada odlično funkcioniše i kada neko od članova (pa makar to bio i lider) nije tu. To ne znači da je osoba koja nije prisutna nepotrebna, već da su svi upućeni u sve, povezani, svesni značaja svake osobe i njene funkcije i spremni da preuzmu odgovornost i posao jer procesi ne mogu da stanu.
• “Zato što se do sada to radilo na ovaj način“ i „Mi to radimo ovako“ nisu argumenti. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=“@anchytza“]To što se nešto do sada radilo na jedan način ne znači da je taj način najbolji i jedini.[/inlinetweet] Najviše mi zasmeta kada dobijem odgovor da nešto treba ili još gore, mora da bude tako jer se do sada tako radilo. Možda neko ima bolju ideju, možda se negde drugde pametnije radi. Možda možemo da probamo drugačije i shvatimo da je bolje/brže/efikasnije. Možda i nećemo doći do takvog rezultata, ali dok ne probamo ne znamo.
• Sve se menja. Nešto što nije uspelo nekad u prošlosti, ne znači da neće uspeti ako se pokuša sada. Kako se zapravo uvode veće promene? Prvo se o njima dugo priča i često se pominje šta će se to promeniti, onda se ljudi malo bune, ogovaraju, pa se vremenom otpor smanji i na kraju do promene dođe. Istu taktiku treba primeniti u životu i poslu. Probao si, nije uspelo. Sačekaj još malo, pričaj o tome, čekaj bolji trenutak, probaj ponovo. Ako opet ne uspeš, sačekaj još malo dok ne dođe nova šansa i dok ne postigneš ono što želiš.
• „Question everything“ – razvijaj i koristi kritičko mišljenje. Ovo sam često slušala tokom studiranja u Sjedinjenim državama jer njihov obrazovni sistem zaista želi da te nauči da misliš svojom glavom i bodri te da postavljaš pitanja, vežbaš svoje veštine pregovaranja i argumentovanja. Sve može da se pogleda sa više strana i ništa ne treba uzeti zdravo za gotovo. Na primer, u AIESEC-u su nam često nam neki ciljevi ili odluke „spuštani“ sa nacionalnog nivoa, ali nikad nismo živeli u uverenju da ako neka naredba dolazi „odozgo“ znači da je potpuno ispravna i mora da se po svaki cenu primeni. Možda oni nisu uzeli u razmatranje svaku pojedinačnu kancelariju i lokalnu situaciju, možda može da postoji izuzetak. Ništa i nikog ne treba pratiti slepo. Bez obzira sa „koje visine“ dolazi naređenje možete i treba da ga izazovete i postavite dodatna pitanja kada smatrate da ima potrebe za tim. Proverite sve, zaključite sami i mislite svojom glavom, tome vam i služi. To ne znači da ćete uvek moći da promenite te odluke “odozgo”, ali kada argumentovano uspete, ceniće se vaš dodatni napor.
• Tim lider/menadžer je uspešan ako je njegov tim uspešan i ako su pojedinci iz tog tima postali bolji, pametniji, sposobniji. To treba da da bude jedno od merila uspeha tim lidera. Koliko će se pojedinac razviti i brzo napredovati osim od njega samog najviše zavisi od njegovog nadređenog. Dobar menadžer ne mora da zna operativno da uradi sve zadatke koje njegov tim ima, ali mora da zna da upravlja ljudima, da ih vodi ka unapred određenim ciljevima i viziji, motiviše i razvija u celom tom procesu.

Koje lekcije ste vi naučili zahvaljujući neformalnom obrazovanju?