Kako izgleda živeti na kampusu?

Tema januarsko-februarskog dvobroja magazina Original bila je obrazovanje i studiranje pa su me kontaktirali da podelim svoje iskustvo o životu na kampusu i studiranju u inostranstvu. Prenosim vam tekst u celosti i delić svog iskustva:

Ja sam 2012-2013 školsku godinu provela na Univerzitetu u Minesoti, u Mineapolisu zahvaljujući Global UGRAD programu razmene. To je četvrti po veličini fakultet u SAD-u, ima oko 60.000 studenata i kampus je kao grad u gradu. Imaju „campus connector“ tj. autobus koji vozi sa jednog kraja kampusa na drugi.

Studiranje u Srbiji vs. u Sjedinjenim Državama

S obzirom na to da sam iskusila studiranje i u Srbiji i u Sjedinjenim Državama, definitivno mogu da kažem da je obrazovni sistem u SAD mnogo bolji, savremeniji, praktičniji. Fokus je na praktičnom radu, privreda i prosveta su mnogo povezaniji, ne može da bude profesor neko ko nema radnog iskustva iz oblasti o kojoj predaje, udžbenici su svi novijih datuma i svake godine se izdaju revidirane verzije za tu godinu. Fleksibilnost studenata je mnogo veća jer oni sami biraju predmete i broj časova po semestru na osnovu ostalih svojih obaveza (mogu da studiraju i rade u isto vreme i sistem je takav da ih podržava da imaju vannastavne aktivnosti).

Studenti se u trećoj godini odlučuju šta će im biti „major“ tj. šta će diplomirati što znači da prve dve godine mogu da uzmu predmete iz različitih oblasti dok ne saznaju šta je ono što ih interesuje, šta žele da završe i čime da se bave. Kada odrede svoj „major“ dobiju i listu predmeta koje moraju da polože da bi diplomirali pa onda planiraju svoje predmete na osnovu toga, ali uvek ima opcija i mogućnosti da se uzme još neki dodatni predmet. Predmeti su obeleženi sa „reading intensive“ ili „writing intensive“ tako da studenti unapred znaju šta ih čeka.

Profesorima je zaista stalo do toga da studenti nauče gradivo i uvek su raspoloženi da pomognu. „Office hours“ kod profesora zapravo funkcioniše i poželjno je da se ode na konsultacije. S obzirom na to da su profesori radili u oblasti o kojoj predaju, često su na predavanja dovodili ljude iz kompanija koji bi o toj temi pričali iz praktičnog ugla a studenti su mogli da pitaju. Svaki predmet se obrađuje na način koji zahteva i gradi kritičko mišljenje.

Profesori često kažu da ne treba da verujemo nikome, pa ni njima već da uvek imamo svoj stav, mišljenje i proverimo tvrdnju i temu o kojoj se priča. Često se pišu eseji i tekstovi o temama koje se obrađuju na času a u tim tekstovima se traži da studenti zazmu stav i argumentuju ga.

Ocenjivanje je uvek pismeno i postoje mnogo manjih testova i poena koji se dobijaju skoro na svakom času, tako da sistem zahteva da budete redovni i redovno učite.

Studentski domovi

U studentskim domovima uglavnom žive studenti prve i druge godine jer su mnogi tu iz drugog grada ili države pa je to odlično mesto za upoznavanje ljudi. Inače, život u studentskom domu je mnogo skuplji od života u privatnom stanu ili kući negde pored kampusa, tako da iz tog razloga studenti viših razreda obično stanuju u privatnoj kući ili stanu. Na kampusu je bilo mnogo studentskih domova i svi su različiti – neki su noviji, veći i lepši, neki stariji i manji ali za sve je tipično da imaju nekoliko „koordinatora“ koji organizuju dešavanja u tom domu. Tako smo tokom godine imali različite kvizove, igre, proslavu Halloween-a, internacionalne nedelje – „Global villagea“ itd. U mom domu svaki sprat je imao zajedničku „dnevnu sobu“ koja je mogla da smesti tridesetak ljudi. Sobe su bile uglavnom dvokrevetne, a jedan toalet koristili su ljudi iz dve ili tri sobe. Uslovi su odlični, sve je bilo čisto i odlično sređeno. Svaki sprat je bio drugačije sređen i uglavnom su studenti sami dekorisali hodnike i zajedničku dnevnu sobu. Svaki studentski dom ima svoju menzu i deo gde se pere i suši veš.

Kampus u kojem sam ja živela imao je i ogromnu zgradu za balet i predstave, drugu zgradu za studentske aktivnosti i kancelarije studentskih udruženja. U toj zgradi se nalazio i bioskop (koji je bio samo za studente). Teretana na kampusu ima pet spratova, bazen, sale za grupne treninge i svuda je pristup moguć uz studentsku karticu koju dobijete prvog dana. Za studente je sve besplatno tj. sve je uračunato u cenu školarine (pristup teretani, bibliotekama itd).

Kampus ima ukupno 14 biblioteka a preko internog sistema može da se naruči knjiga iz bilo koje od njih da stigne i da je preuzmeš u onu koja je tebi najbliža. Biblioteke su odlično mesto za rad i učenje. U zgradama gde se održavaju predavanja imali smo odvojene prostorije za grupne sastanke i timski rad (pa preko internog portala možeš da zakažeš neku kada je potrebno).

U okviru medicinskog fakulteta, koji je isto na kampusu, postoji i univerzitetska bolnica, tako da je zaista mali grad u gradu.