Ova Analogična priča je od 16. novembra 2022. godine.
Takav neki period. Ono doba kada sve treba da se završi do kraja godine, kao da sledeća ne postoji, i još se svašta menja i dogovara. A na sve to skupilo se par nekih maleroznih događaja jedan za drugim…
Da sam znala kada sam bukirala Web Summit i Lisabon u kakvoj ću gužvi biti sa poslom, sigurno ne bih otišla. Međutim, sve je već rezervisano i krećem ja, pa ću raditi odande.
Za Lisabon idemo preko Barselone. Let iz Beograda kreće sa više od dva sata zakašnjenja i tokom ukrcavanja ja uporno ponavljam „ali nama Barselona nije konačna destinacija“.
Teta iz Air Srbije me umiruje i kaže – sve je već organizovano. Pomislih, što je lepo kad neko drugi sve već organizuje, a ja treba samo da se opustim i ne razmišljam. Mogla bih da se naviknem.
Kad ono međutim…
Ukratko, propuštamo let do Lisabona i moramo da se na dalje snalazimo same jer na aerodromu nema te obećane organizacije.
Eto šta se desi kad pustim kontrolu i organizaciju 🙂
Platimo mi sebi hotel da prespavamo i nađemo ujutru put do Lisabona preko Male Krsne (let do Fara, pa odatle voz do Lisabona).
No, to i ne bi bio toliki problem da oni onda nisu nama otkazali karte i za povratak. O tome nas niko nije obavestio, već smo saznale na aerodromu kad smo krenule nazad istim putem – Barsa pa Beograd. Tako smo i u povratku imali posebno dvodnevno putešestvije. Naplaćale se dodatnih karata i hotela.
Da se sve to nije izdešavalo, sada ne bih imala ovu skupu priču za newsletter.
No, kako kažu, sve što možeš da rešiš parama nije problem. Osim što budeš mrtav umoran i nenaspavan. Pa ti padne imunitet, pa se razboliš. To onda već jeste problem, ali dobro sad.
Dan nakon ove uzbudljive avanture zvane „povratak iz Lisabona“ u trajanju od dva dana, šalje mi drugarica poruku kako je htela da me preporuči nekom njenom klijentu, ali mi ne radi sajt agencije. Kaže piše „critical error.“ Mislim se, ovih dana su kritične greške na sve strane.
I sa jednog puta krećem na drugi, usput radeći i rešavajući i taj sajt i sve što iskače, a svašta iskače ovih dana…
Dva dana nakon gorepomenute uzbudljive avanture, mene hvata stomačni virus ili šta god bila ta mučnina i višesatno povraćanje.
Obično nam telo kaže „ne“ kada se mi ne zaustavimo sami kada treba. Sve što nam se dešava u životu nosi neku poruku, samo treba da je čujemo.
Šta god radili i ma kako bili organizovani, uvek dođu dani kad baš ništa ne ide kako treba i kad imamo osećaj da na leđima nosimo malo teži teret nego što nam prija.
To je odličan period za izvlačenje lekcija i reorganizaciju. Jer ono što nas je dovelo do ovde neće nas odvesti tamo (što bi rekao Maršal Goldsmit).
I odličan je trenutak da budemo zahvalni. Na svemu što imamo i na svemu što je dobro, jer to što je dobro je mnogo veće od onih stvari koje nisu.
Kad naiđe takav period, potreban nam je osećaj sigurnosti. Lepo je kada možemo da se naslonimo na svoju mrežu podrške.
Sa tom mučninom, vrtoglavicom, tonom posla kojim trenutno ne mogu da se bavim i osećajem „samo mi treba zagrljaj i da mi neko kaže da će sve da prođe“, zovem meni drage ljude da ih čujem. Da dobijem makar virtuelni zagrljaj razgovorom.
Divna Di me pita da li želim da dođe da mi nešto skuva da jedem. Pa kad se nisam rasplakala. Ova strong independent woman navikla je da sve može sama i da nikog ne treba da „maltretira“.
A zapravo kad nam treba pomoć (razgovor, hrana, društvo, zagrljaj), sve što treba da uradimo je da tražimo.
Kaže Di – sigurnost jeste u nama, ali zato što smo mi izgradili veze i odnose sa ljudima koje možemo da pozovemo i zato što će se oni javiti i biti tu. Svi resursi za rešavanje svih problema su u nama, ali to ne znači da treba da ih rešavamo sami.
Vraćam se ja brzo poslu i šalje mi koleginica motivacionu poruku kojoj sam se naglas smejala: „Nije problem ako si u govnima do guše, problem je ako ti klecnu kolena.“
Dakle, pošto znam da nam se svima bliži Nova godina i da je atmosfera kao da sledeća ne postoji – ako prolazite kroz težak period na poslu ili u životu zapamtite tri stvari:
- Sigurnost je u tebi ali možeš i treba da se osloniš na svoju mrežu podrške
- Kako god da se osećaš – u redu je i šta god ti je potrebno – traži
- ,,Nije problem ako si u govnima do guše, problem je ako ti klecnu kolena.“
Keep going and keep the spirit up…jer uskoro će the season to be jolly 🙂
Nema na čemu 🙂
Kad ništa ne ide kako bi trebalo, možda se ipak dešava baš ono što nam je potrebno.
Misli i o tome.
Da dobijaš Analogične priče dva puta mesečno na mejl – prijavi se ispod (u plavom delu).
