Nedavno sam na blogu mog omiljenog autora Tima Ferrisa (čije srednje ime može da bude produktivnost) pročitala priču koja odlično ilustruje koliko je važno da ispravno postavimo prioritete i fokusiramo se na ono što će nam doneti najviše benefita/rezultata.
To je ono kada kažu da treba da radimo pametnije, a ne više.
Evo i priče:
Lav, miš i antilopa
Lav je savršeno sposoban da ulovi i pojede miša. Ali energija i vreme koji su mu potrebni da to uradi mnogo su veće od kalorijske vrednosti koju će dobiti. Ako bi Lav svakodnevno jurio i hranio se mišem, vremenom bi umro od iscrpljenosti i gladi.
Lav ne može da živi od miša. Lavu je potrebna antilopa.
Antilopa je velika životinja. Da bi je uhvatio i ubio, lavu je potrebna veća brzina i više energije. Ali kada je uhvati, ima pravu gozbu. Lav može da živi lepo i dugo od antilope.
Da li provodiš svoje vreme jureći miša ili antilopu?
Ako juriš miša to može da ti kratkotrajno pruži osećaj zadovoljstva. Dugoročno, ne pomaže ti da preživiš.
Zapitaj se koji od zadataka na tvojoj “to-do” listi predstavlja miša, a koji antilopu?
Šta od svega što treba da uradiš će ti doneti najviše benefita?
Koje zadatke, ako ih ostaviš neurađene, nećeš primetiti veliku razliku?
U moru obaveza i zadataka često izgubimo iz vida šta je stvarno važno.
Zastani.
Udalji se i analiziraj svoju produktivnost: zapitaj se koga juriš – miša ili antilopu?
Produktivnost: Lični primer
U praksi, susrela sam se sa sličnom dilemom nakon što sam izašla iz korporacije.
Imala sam mnogo interesovanja, želja i planova. Nisam znala kojim redosledom šta treba da radim.
Nisam htela da bilo šta od svojih „ljubavi“ (aktivnosti u kojima uživam, a od nekih i zarađujem) „pustim“.
Osećala bih se loše ako nešto ostavim neurađeno, kao da odustajem od tog svog projekta, tog dela sebe i svog interesovanja. U mom danu, međutim, nije bilo mesta za sve zadatke koje sam sebi postavila.
Kroz par meseci rada sa mentorkom posložila sam svoje prioritete. Ono od čega živim, Digital way, moja marketing agencija postala je moja „antilopa“. Dok nisam posložila posao – osmislila metodologiju, pronašla klijente, model rada koji funkcioniše, ljude sa kojima ću da radim i na koje mogu da se oslonim, sve ostalo je bilo sekundarno.
Proces optimizacije i poboljšanja procesa traje i dalje i vrlo vodim računa da ja radim samo ono što ja radim najbolje. Sve što mogu da delegiram – delegiram.
Nedavno me prijateljica dok smo se vraćale iz Basela sa ritrita Džoa Dispence pita kako sve stižem – da se bavim klijentima i agencijom, držim koučing sesije, vodim podcast, držim treninge i edukacije, redovno šaljem Analogične priče i da toliko putujem. Pita me i da li je i koliko mi je stresno.
Stresno je povremeno, ali uglavnom nije. A stižem sve zato što sam naučila da razlikujem važno od nevažnog i da delegiram.
Na primer, ja pišem blog i Analogične priče, ali ih ne kačim na sajt niti ih šaljem. To sam delegirala. Ja osmišljavam i držim treninge, ali ne pravim prezentacije (taj tehnički deo mi ne ide dobro i oduzima mi previše vremena). Ja osmišljavam, pratim i učestvujem u optimizaciji kampanja, ali ih ne sprovodim (postavljam), to prepuštam ljudima koji to rade bolje od mene. Tako sebi oslobađam vreme za svoje ostale “ljubavi” (aktivnosti i projekte).
Dobrom prioritizacijom i podelom posla dobila sam resurse (i para i vremena) da sredim svoj sajt, redovno snimam podcast epizode, završim koučing edukaciju i sada imam koučing klijente, držim treninge i edukacije.
Pravilna prioritizacija smanjuje stres i omogučava da postignemo sve što želimo. Ali, kao što kaže moj „tagline“ ovde na sajtu – rečenica kojom se vodim – Može(š) sve, ali ne sve odjednom.
Kad uhvatiš antilopu, ako imaš vremena i energije i za miša – možeš i njega. Ali ako loviš samo miša – bićeš stalno iscrpljen/a i gladan/a bez rezultata.
Pitanja za razmišljanje
Ovo je česta tema na kojoj radim sa koučing klijentima. Zapitaj se:
Šta mogu da prestanem da radim i sklonim sa svoje liste?
Koji projekat mogu da pauziram da bih svoje resurse preusmerala da završim ono što mi je prioritet?
Koje aktivnosti su povezane tako da će biti mnogo lakše ako se prvo uradi jedna da bi se prešlo na sledeću? Proveri da ne radiš stvari preko reda.
Kako možeš da proveriš koja aktivnost ti može doneti najviše rezultata? Testiraj prvo nju.
Šta ti je do sada donelo rezultate? Počni odatle.
Šta ti sve stvara stres? Napiši listu.
Kako možeš da stvari sa te liste smanjiš ili eliminišeš?
Svaka osoba, situacija i životna okolnost je drugačija, ali je uvek moguće doći do jasnoće. A kada jasno znaš šta tačno i kad treba da radiš i zbog čega – distrakcije i izgovori nestaju.
Piši mi ako misliš da mogu da ti pomognem.
Podeli priču ako ti je bila korisna.
