Svi ćemo da padnemo ispit

Zašto socijalizam ne može da uspe?

Profesor na jednom američkom koledžu kaže da nikada ni jedan student nije pao njegov ispit. Sve do trenutka kada ih nije sve oborio.

Želeo je da im na primeru pokaže zašto socijalizam nije uspeo. Profesor je rekao da će svi studenti na tom času proći kroz eksperiment. Ocene će svima biti prosečne, tako da niko neće imati desetku, ali niko neće ni pasti ispit.

Nakon prvog testa gde su ocene bile prosečne, svi su dobili devetke. Studentima koji su mnogo učili se to uopšte nije dopalo, a oni koji su učili manje su bili prezadovoljni.

Kada je došlo vreme za sledeći test, oni studenti koji su se malo spremali za prethodni, za ovaj su još manje, a oni koji su se dosta trudili su ovog puta hteli da se i oni provuku. Prosečna ocena na tom testu bila je 7. Niko nije bio zadovoljan.

Sledeći test niko nije položio. Ocene na narednim testovima se nisu povećavale jer niko nije želeo da uči i da se trudi a da zaslugu dobije neko drugi. Krivili su jedni druge i bili vidno frustrirani.

Naravno, na kraju niko nije položio ispit i profesor je objasnio da upravo zbog toga ni socijalizam ne može da uspe. Ako je nagrada velika, i želja za uspehom je velika. Ali ako vam neko skloni nagradu, vi se nećete ni truditi da uspete, pa će ono na čemu radite propasti.

Kakve socijalizam ima sličnosti sa našim društvom?

Ovaj tekst sam pronašla na sajtu i prevela ga ovde jer dosta podseća na naše „demokratsko“ društvo. Mnogima je cilj da imaju što više a da što manje rade. Da dobiju nagradu bez truda. To se prečesto dešava i to je ono što urušava sistem. Kao što kaže Radulović: „10.000 evra godišnje po zaposlenom koji je višak u javnom sektoru predstavlja delux socijalnu pomoć za nerad”. Osim sistema, ovo ruši i snove mladih ljudi, ruši budućnost, ruši motivaciju, ruši ekonomiju, ruši državu.

Oni koji su deo tog rušilačkog sistema su prezadovoljni da malo ili nimalo rade a dobiju plate (čast izuzecima), dok su skoro svi ostali razočarani i izrevoltirani.

Oni koji su protiv reformi, izmena zakona, promena koje će doprineti da se rad, trud i znanje cene više su upravo ti lenji paraziti koji bi i dalje da uživaju beneficije propadajućeg sistema. Plaše se rada a i verovatno su svesni svoje nesposobnosti pa bi da što duže održe stanje ovakvim kakvim jeste. Oni koji znaju koliko su sposobni i koliko vrede se ne plaše promena, već ih propagiraju.

Najveća šteta i najveća greška mladih ljudi u ovom propadajućem sistemu je što oni, zbog osećanja nepravde odluče da se ne trude i ne ulažu u sebe, jer će im nagradu uzeti neko drugi ko se uopšte nije trudio. „Ne ceni se, ne treba mi, zašto?“ je veoma pogrešno razmišljanje jer nagrada ima mnogo i nagrada ima svuda!

Samo pogledajte sve iz drugačijeg ugla: Oni koji su do nagrada došli bez truda mogu u njima uživati samo i jedino u ovom našem propadajućem sistemu koji neće dugo opstati (a možda i samo do sledećih izbora)!

Obrazovanje, sposobnost, znanje, iskustvo, veštine, umeće  i sve što uložite u sebe traje večno i vredi neprocenjivo. Samopouzdanje koje steknete usavršavanjem i radom na sebi vam niko nikada nigde ne može oduzeti. Vi to posedujete danas i za mnogo godina, ovde, a i bilo gde na planeti. Vi ste slobodni. Vi imate široke vidike. Oni su ograničeni i nemaju mnogo izbora. Vi ste zapravo ti koji su u zavidnom položaju, a oni u nezavidnom. Rad na sebi se uvek isplati, pre ili kasnije, ovde ili negde drugde.

Zato ne želim da čujem da obrazovanje ne vredi, da uspevaju samo oni sa vezom… Vi ste stanovnici sveta. Ne gledajte usko, proširite vidike, trudite se da budete konkurentni sa ljudima iz razvijenijih zemalja (jer je isuviše lako biti konkurentan u Srbiji)...

Možda i ovde ljudi nekad shvate da socijalizam (isto kao ovaj naš propadajući sistem) nije mogao, ne može i nikada neće moći da opstane.