Prethodna dva dana bila sam na KAKTUS festivalu integrisanih komunikacija. Obično sam skeptična kada su domaće konferencije i festivali u pitanju jer tu često dolaze isti ljudi koje mi koji se bavimo sličnim zanimanjima već poznajemo. Kaktus, tačnije Ivana koja je sve sama organizovala, je ove godine dovela inostranstvo ovde. Većina predavača je bila iz drugih zemalja Evrope i sveta, te je veći deo festivala bio na engleskom. Ko nije bio, evo šta je propustio:
Opening Keynote – David Zappe iz Heineken-a: Simpatično predavanje kroz primer o njihovom retro rebrendiranju piva u pojedinim zemljama (u Srbiji to je – Zaječarsko pivo, a svoje retro verzije piva imaju i Bugarska i Slovačka). Retro je, kaže David, dobar marketingški potez jer se generacije koje su živele u tom periodu (70te, 80te) sećaju sa nostalgijom tih vremena, a milenijalsi su o tome čuli od svojih roditelja pa iako nisu živeli kroz taj period, retro je “still in”.
Voljena iz Direct Medije je pričala o inovacijama i tehnologiji u marketingu gde sada VR postaje nezaobilazan. Odličan primer je Mariott hotela #getteleported – Oni su baš otišli korak dalje jer su osim mogućnosti ljudima da vide i čuju nove lokacije osmislili i način da uključe i sva druga čula – dodir, vetar, sunce, miris, podrhtavanje tla… Mogu misliti koliko ovaj projekat košta. Kod nas su tu primeri VR muzeja – #DoziviTeslu zatim AR muzeja (Mihajlo Pupin). Sve je veći broj kompanija koji koristi ovu vrstu tehnologije za svoje marketing aktivacije i događaje.
Zaključak debate “Ideja za džeparac” je da su sve velike inovacije u marketingu i „wow“ ideje zapravo urađene sa malim budžetom, jer sve kompanije većinu svog marketing budžeta izdvajaju za ono što provereno, sigurno radi i donosi rezultat. Za kreativnost i inovativnost se ostavlja jako malo ili nimalo prostora, već se za njih naknadno bori. Što je paradoksalno jer je marketing kreativna industrija. S druge strane, kompanije su profitni centri, te je uvek izazov izboriti se za kreativnost i iskakanje iz postojećih proverenih okvira kada ne znamo unapred da ćemo sigurno dobiti željene rezultate.
Prva tri predavanja drugog dana su na mene ostavila najjači utisak. Bruno Luglio kaže da ukoliko ideja ne može da se jednostavno objasni, nije dovoljno dobra. Pod jednostavno se podrazumeva da kroz odgovore na pitanja Ko? Šta? i Zašto? treba da predstavi jasnu sliku i cilj kampanje.Glavni primer koji je predstavio je Proud Whopper povodom parade ponosa u USA. S obzirom na to da kampanja podržava jednakost i da je lansirana na dan prajda, još jedan zaključak je – „No matter how good the campaign, you will always have haters.“ Naravno, to nije razlog da se ideja ne realizuje.
Thierry Nicolet je pričao o temi o kojoj jako mali broj ljudi iz marketinga i PR-a priča – PR metrici. U Schneider Electricu na osnovu press clippinga prave statističke podatke o tome u kojim medijima se njihovi proizvodi najviše pojavljuju a potom upoređuju kako su i da li su te objave uticale na porast prodaje. Na taj način prate šta treba da rade više, šta manje i gde da ulažu. Medije treba podeliti na one u kojima morate biti i gde se vaši proizvodi i kompanija moraju naći, one gde je preporučljivo da budete i one koje su “bonus”. Podsetio nas je da: “PR is not a cost. Its an investment and you can prove it with numbers.”
Gde je Nikolaos Dimitriadis, tu je i priča o – neuromarketingu. On kaže da je marketing u krizi srednjeg doba. S jedne strane imamo toliko novih načina za istraživanje navika potrošača na osnovu kojih možemo da baziramo svoje marketing planove i predvidimo rezultate. S druge strane, naše svakodnevne radne aktivnosti: sastanci, mejlovi, administranicija nam ne ostavljaju vremena da se bavimo svim novim alatima koji nam mogu pomoći u poslu. Budućnost marketinga je u neuromarketingu jer je to jedini način da se vidi kako informacije utiču na potrošača, a samim tim i njegovu emociju i reakciju ka prizvodu.
Master Card ima odličan primer kako koristiti emociju za promociju svog proizvoda. Sve je počelo tako što je njihov tadašnji CMO zaključio da je mastercard bezličan i hladan. Sada svi znamo da putovanja, utakmice, ručak imaju određenu cenu ali da su iskustva i vreme koje provedemo sa dragim ljudima na tim mestima – priceless.
Riccardo Fregoso kaže da se stalno govori o nekoj krizi, te je ona permanentna. To je dobra vest jer svaka kriza treba da se iskoristi kao trenutak za promenu i inovativnost. Kaže da je kriza dobra jer “the hungry challenger wins”.
Stephanie Bailey se bavila stanjem u medijima danas i kako promene utiču na kompanije, brendove i reputaciju. Glavno pitanje je – kako komuniciramo u doba kada ne možemo da kontrolišemo komunikaciju?
Iz Viber-a mi se čini da uvek više pričaju o sopstvenom proizvodu nego o nečemu širem, pa je i ovaj put predavanje bilo predstavljanje novih mogućnosti koje će se uskoro pojaviti. Viber će imati osim public chatova i news feed, kao i story deo koji će moći da vide naši kontakti, tako da se polako pretvaraju u novu vrstu društvene mreže.
Najčudnije predavanje definitivno bilo je – The power od doing – Mihnea Gheorghiu. On je promovisao kreativnu stranu ove industrije. Njegova poenta je da ne mora sve da se radi zbog rezultata i da ima komercijalnu svhru, već radi umetnosti, dobre zabave i jednostavno užitka da dobra ideja vidi svetlost dana.
Iva Lekić iz Lufthanse je predstavila njihovu platformu koju su radili sa Degordianom – Lufthansa Dreamscapes.
Closing keynote – Ivan Pols: predavanje se vrtelo oko 3 stvari koje svaka odlična kampanja mora da ima – istinu spektakl i “repeat” (u smislu da nakon se jedne odlične kampanje smisli sledeća, pa sledeća…).
O KAKTUS 2016 nagradama čitajte ovde.
Ovo nije plaćeni tekst. Nastao je iz moje želje da utiske i zanimljive primere sa konferencije podelim sa onima koji nisu bili a interesuje ih.
