S obzirom na to da se u današnje vreme sve digitalizuje i svaka industrija koristi softvere i unapređuje tehnička rešenja, dobro je širiti svoje IT znanje i veštine jer je to pravac kojim se krećemo. Pratim IT industriju i prilično sarađujem sa njima, pa otud interesovanje da provirim na Agile Srbija konferenciju, održanu u petak u Madlenijanumu.
Daleko sam od IT eksperta, tako da neću komentarisati stručna predavanja. Ono zbog čega sam došla i što je u potpunosti opravdalo moja očekivanja su nekoliko predavača koji se bave koučingom i konsultantskim uslugama u vezi sa primenjivanjem agilne metodologije u timovima. Iako se odnosi pretežno na IT, primenljivo je na sve timove koji su projektno orijentisani.
Način proizvodnje se promenio pa je samim tim i način rada timova morao da prati promene. Više nije mudro postaviti plan i ciljeve samo jednom na početku i po tome slepo raditi jer se sve brzo menja i zastaruje. Proces treba da bude agilniji, uz konstantnu komunikaciju i nova usmerenja pri svakoj promeni. Zahtevi se menjaju tokom rada. Razvijanje softverskog proizvoda zahteva fleksibilniji i brži pristup, nije mehanički i potpuno standardizovan kao sklapanje delova na pokretnoj traci u fabrici.
Predstaviću dva predavača koji su vladali binom (to je moj pokušaj prevoda „who owned the stage“) – Jurgen Appelo i Angel Medinilla. Obojca su genijalni i vredi ih videti, čuti i primeniti bar deo onoga što predlažu.
Jurgen Appelo kaže na svom sajtu da nudi igre i alate za bolje upravljanje sa manje menadžera. Na poklon sam dobila njegovu knjigu „Managing for Happiness“ koja je samim izgledom jedinstvena i vrlo zanimljiva. Kaže da nam ne treba još okvira u kojima možemo da radimo već više zabave i vatrometa na poslu.
Knjiga mu je vizuelno zanimljiva i sadržinski korisna, prelistavala sam je na svom instagram story-ju. Na stranu teorija, čovek daje konkretne, praktične primere i alate koje primenjuje kako bi tim kojim upravlja bio motivisaniji i produktivniji. Na primer, zaposleni nemaju ugovor, pa tako svako može da izabere kako će mu se zvati pozicija, može da radi odakle želi (dokle god radi i daje rezultate). Bonus se dobija na osnovu poena koje svako sakupi, a zaposleni daju jedni drugima poene kada postoji razlog za to. Ljudi uče kroz iskustvo, iskustvo i znanje se ubrzano stiču radom i eksperimenisanjem, a eksperimentiše se više kada se igraš tj. zabavljaš. Dobrodošli u menadžment 3.0.
Predlažem da pogledate Jurgenov TEDx govor, zaista je odličan.
Angel je vrlo simpatičan sa svojom latino, energičnom pojavom. Na početku prezentacije nam je objasnio kako uvek u svojim prezentacijama stavi sliku male slatke mace jer onda dobije bolje komentare. Inače slajdovi su mu jedinstveni jer sam crta sličice koje koristi. Sve to ne bi bilo ni malo važno da nema i nešto pametno da kaže. Njegov govor je bio o tome kako ubediti šefa da postanete agilniji tim.
Imao je i malu lekciju iz marketinga, jer je preimenovao naslov u „10 načina da ubedite šefa da postanete agilni. Broj šest će vas posebno iznenaditi“ 🙂
Možda nam i nije potrebno šefovo odobrenje za sve promene, nešto možemo sami inicirati i početi od nas. Zapravo, možda uopšte nije šef osoba koju treba da ubedimo već ostale kolege u kompaniji?
Ljudi znaju rezultate istraživanja o timskom radu ali ih ne koriste. Na primer, toliko je istraživanja koja objašnjavaju da klasični bonus sistemi ne utiču pozitivno na zaposlene i kada utiču to je samo kratkoročno, a opet većina kompanija koristi sistem bonusa. Vrlo je teško napustiti navike i sistem u kojem se posluje. Agilna metodologija podrazumeva dosta slobode i nestandardnog načina rada, a rezultat toga su samostalni hiperproduktivni timovi kojima menadžeri nisu potrebni.
Nekad cele kompanije funkcionišu na agilan način, na primer Gugl, Fejsbuk, LinkedIn, Buffer… Zaposleni imaju neograničen broj dana godišnjeg odmora, plate, bonusi i beneficije svih zaposlenih su transparentne i postoji formula na osnovu koje se to jasno računa, dozvoljeno je raditi sa bilo kog mesta itd.
Prebaciti timove i način funkcionisanja kompanije na agilni princip je dug proces. Često se ne sprovodi u potpunosti i na način kako bi trebalo, pa su mnogi nezadovoljni i smatraju da kod njih to ne može da funkcioniše. Takođe, kompanije smatraju da je moguće imati agilne timove samo ako su u njima najbolji igrači, prosečnim ljudima je potrebno više kontrole.
Imajući u vidu bogato iskustvo konsultantskog rada u kompanijama upravo u ovoj oblasti, Angel je vrlo duhovito podelio nekoliko priča o najčešćim greškama i pogrešno protumačenoj i implementiranoj metodologiji.
Odlična organizacija od strane Puzzle Software-a i pohvale za dovođenje vrhunskih svetskih predavača ovde. Jedino im je nedostajao zvanični hashtag konferencije na vidnom mestu i tweetwall, ali možda IT-evcima to nije toliko važno kao nama koji se bavimo komunikacijama 🙂
Za štrebere koje interesuje još o ovoj temi, možete pogledati „dodatni materijal“ Snežane Subotić koja je intervjuisala neke od predavača (moguće je da trenutno nisu postavljeni svi intervjui, ali sigurna sam da će ona to uskoro objaviti). Intervju sa Angelom možete pročitati na Adria Daily sajtu, a takođe i intervju sa još jednim od predavača – Moritz Heiber.
