Jako dugo nisam pisala. I žao mi je zbog toga. Toliko puta želim da nešto napišem, ali uvek shvatim da imam da radim neke bitnije stvari, i da moram da završim ovo i ono, i onda uvek odlažem pisanje. I mislim kako nemam dovoljno vremena da dobro napišem ceo tekst, pa ga onda neću ni počinjati. A pogledala sam moje prethodne postove, i našla jedan u kome sam rekla da uvek treba naći vremena za ono što volimo. Tako da upravo to radim, trenutno ću zaboraviti na sve ostale stvari koje treba da budu urađene. Sada ću raditi ono što volim 🙂
Prošlo je dosta od mog prethodnog posta. I izdešavalo se tooliko toga. Prvo, prošao je Upoznaj AIESEC događaj, tako da sada imamo puno novih, lepih, pametnih, sposobnih i motivisanih članova koji se u najveće alociraju po timovima. Čak 45 ljudi se prijavilo da ide na nacionalnu konferenciju – koja nam kreće u sredu, što je skoro polovina ukupnog broja članova u kancelariji, što je jaaako dobro. Čeka nas Kopaonik, 5 nezaboravnih dana, i preko 300 ljudi! 🙂
Prošao je Recycleton u Beogradu, akcija i konferencija, i bilo je fenomenalnoo 🙂 U toku je prijem novih članova u Think Big Team, kao i sređivanje svih administrativnih stvari nakon konferencije. I tu ćemo imati puno novih fantastičnih članova, i jedva čekam da krene rad 🙂
Evo i nekih slika:
 |
| Think Big Team board 🙂 |
 |
| uspešna press konferencija 🙂 |
Slike sa Upoznaj AIESEC događaja nemam, ali i to je prošlo super 🙂
Pročitala sam skoro na internetu neke jako dobre pričice, pa bih da ih podelim – pustite čašu i imaš dva izbora. Uživajte 🙂
Konačno sam odgledala film Inception, i oduševila se, tako da ko nije (ako uopšte postoji neko ko nije) neka obavezno pogleda! Trailer.
What is the most resilient parasite? Bacteria? A virus? An intestinal worm? An idea. Resilient… highly contagious. Once an idea has taken hold of the brain it’s almost impossible to eradicate. An idea that is fully formed – fully understood – that sticks; right in there somewhere.
Kad sam već kod share-ovanja, pesma koju svi share-uju jer je genijalna – celu noć i celi dan.
U toku je sajam knjiga u Nišu – čitanje je dozvoljeno. Zapravo sutra se završava, ali ko nije, još uvek ima vremena da se prošeta 🙂 Ove godine sam konačno kupila knjige na sajmu (i to čak tri :p) i jedva čekam da ih čitam.
Ono što trenutno čitam je Vođa bez titule – Robin Šarma. I prosto moram da podelim neke stvari odatle:
„Potrebno je da čovek bude siguran u sebe da bi govorio o svojim slabostima. A onog trena kada svoje strahove javno iskažeš i postaneš ih svestan, oni gube snagu.“
„Nastavi dalje. Ponavljam to sebi svaki put kad pomislim da nema izlaza. Tajna opstanka u teškim vremenima je nastavi dalje.“
„Ako je nešto važno nekome ko je tebi važan, trebalo bi da bude važno i tebi.“
„Svi strahovi koji sputavaju tvoj napredak kao vođe i osobe nisu ništa drugo do laži u koje si sebe ubedio. Prestani da ih prihvataš. Jer život je isuviše kratak da bi igrao na sitno.“
„Zakleo sam se da ću istog trena izmeniti svoj način života. Da neću više kriviti rat što ne mogu da se uklopim. Da neću kriviti šefa što svoj posao ne obavljam kako treba. Da neću kriviti prošlost što nisam u stanju da se snađem u sadašnjosti. Rešio sam da prestanem da tražim izgovore i da preuzmem odgovornost za svoje postupke. I da dam sve od sebe.“ (zapazila da mnogima treba ovo, i baš nedavno u razgovoru sa koleginicom sa faxa sam zaključila kako mnogi ljudi krive sve stvari oko njih zbog toga što nemaju dovoljno mogućnosti ili ne mogu ovo ili ono. A u stvari da nešto zaista hoće, mogli bi da nađu način. Međutim, uvek je lakše kriviti okolnosti i prošlost, jer na to ne možemo da utičemo i tako imamo uticaj da jednostavno nije do nas i da nije naša krivica što nešto ne možemo da uradimo ili da uspemo u nečemu. Što je totalno, ali totalno pogrešno. Probala sam da objasnim, ali kada neko živi u tom ubeđenju, jako je teško. A i, priznajem, svakako je lakše kriviti druge, i zemlju, i rat i ekonomiju nego priznati da smo mi sami ti koji smo krivi što se nismo potrudili i obezbedili sebi mogućnost, i iskoristili šansu.)
A upravo zbog ove rečenice sam na sajmu knjigu između ostalih, kupila i knjigu Najveći trgovac na svetu:
„Biću uporan sve dok ne ostvarim uspeh. Nisam došao na ovaj svet predodređen za poraz. Neuspeh ne teče mojim venama. Nisam ovca koja čeka da je pastir vodi. Ja sam lav i odbijam da razgovaram, hodan i spavam sa ovcama. Biću uporan, sve dok ne postignem uspeh.“ – Og Mandino.
Skoro sam negde pročitala – „Menjaj se. Zaboravi teret iz prošlosti. Ono što se desilo ne možeš da promeniš, ali ga iskoristi kako bi učinila budućnosti boljom. Uči i rasti kao osoba i postani najbolja osoba koja želiš da budeš.“
Imala sam jako lep osećaj nakon tog citata. I svaki put kad čitam knjigu Vođa bez titule, shvatam da zaista treba uvek da se trudimo da budemo najbolja osoba koja možemo da budemo. Ne zbog drugih, već zbog nas samih. Bez obzira da li će to neko videti ili ne, u svakom trenutku treba da se trudimo da tražimo samo ono najbolje u nama i da radimo na tome, stalno! Ja sam zahvalna na svim greškama koje sam do sad napravila. Da njih nije bilo, ne bih znala stvari koje sad znam i ne bih bila ista osoba. Možda bih i dalje tragala za nečim drugim, možda bih i dalje lutala. Baš se dobro osećam kada naiđem na takav citat, jer znam šta želim, i znam da mogu da budem mnogo bolja, i privatno i „poslovno“.
Biću bolja, zbog sebe, jer znam da ja to mogu, i jer želim da kada pogledam iza sebe, budem zadovoljna 🙂
Mada kažu i da život nije i neće uvek biti fer, ali u većini slučajeva dobijemo onoliko koliko dajemo (i dobijamo ono što dajemo), tako da to ću opet povezati sa tim – trudite se da budete najbolja osoba koja možete da budete, ma šta da radite – iza zatvorenih vrata, ili pred gomilom ljudi. Budite najbolja verzija sebe! 🙂
Do sledećeg čitanja, a mog pisanja,
uživajte, čitajte puno knjiga, ma koliko obaveza da imate – nađite vremena da radite ono što volite, i da ponovim još jednom – budite najbolja verzija sebe!
Ana B.
