Burnout ili sagorevanje na poslu – epidemija o kojoj se ne govori dovoljno

Sagorevanje ili “burnout” jedna je od autentičnih “boljki” savremenog sveta, a posebno njegovog korporativnog podsistema. Istraživanja pokazuju da je čak 77% zaposlenih iskusilo sagorevanje na radnom mestu, dok su stres i neizvesnost koje je pandemija donela samo pogoršali problem sa kojim se zaposleni širom sveta danas sve češće suočavaju.

Šta uopšte znači “burnout” i sagorevanje? 

Taj termin je prvi upotrebio psiholog Herbert Frojdenberger 1974. u svojoj knjizi Burnout: The High Cost of High Achievement. On je sagorevanje definisao kao “iscrpljenost prouzrokovanu prevelikim zahtevima za energiju, snagu ili resurse na radnom mestu.”

Svetska zdravstvena organizacija je 2019. prepoznala i uvrstila burnout u svoju klasifikaciju, ali ne kao bolest već kao sindrom “koji nastaje kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu na koji nije uspešno odgovoreno”. 

Sagorevanje na poslu može imati različite uzroke i može se desiti ljudima na potpuno različitim pozicijama, ali simptomi su uvek slični. O ovome sam u podkastu “Kako si na poslu sa Anom i Vesnom” razgovarala sa mojom prijateljicom i psihoterapeutkinjom Anom Sokolović. Ana je burnout ekspert i kaže da se “burnout ne dešava preko noći, već kroz kontinuirano zanemarivanje brige o sebi.”

Smatram da je važno da govorimo o sagorevanju na poslu, kao i da naučimo da prepoznamo simptome i odgovorimo na uzroke. Ovaj tekst je posvećen upravo tome i u njemu ću podeliti neke od najbitnijih zaključaka iz mog razgovora sa Anom.

Kako burnout izgleda?

Sagorevanje može biti dugotrajan proces koji se manifestuje na različite načine. Naš um i naše telo nam daju signale kada smo preopterećeni stresom. Ti signali mogu biti iscrpljenost i umor, ali mogu biti i bolovi u stomaku, leđima ili glavi. 

Drugi aspekt burnout-a se ogleda u našem mentalnom stanju — loše komuniciramo sa ljudima, lako se iznerviramo, izolujemo se… Na kraju, sagorevanje utiče i na naš odnos prema poslu, performanse su nam smanjene, a često ni ne vidimo poentu u tome što radimo.

Kako izgleda osoba koja pati od ovog sindroma? Ana Sokolović za svoje klijente kaže da “ono što je svima zajedničko je neki vid iscrpljenosti, taj osećaj da ne možeš da otreseš umor… Da se vratiš kući s posla ili isključiš kompjuter na kraju dana i nemaš energije ni za šta. Ne možeš da se pokreneš. Toliko ti je svega preko glave da bilo koji dodatni zahtev da se organizuje čak i nešto što bi ti prijalo deluje kao preveliki napor.”

Sve to je praćeno apatijom prema poslu i osećajem smanjene efikasnosti. Ana kaže da ljude koji se nalaze u stanju sagorevanja karakteriše i hronično nezadovoljstvo i osećaj nedostatka smisla, kao i da im je teško da ostanu u kontaktu sa ljudima oko sebe.

Problem sa epidemijom sagorevanja na poslu koja je prisutna mnogo duže nego korona virus je u tome što ljudi često ne prepoznaju da se kreću ka burnoutu i ignorišu signale koje im njihovo telo šalje da nešto nije u redu. Ana objašnjava da ljudi često gledaju na to kao na cenu posvećenosti i prihvataju takvo stanje kao normu. Time obesmišljavaju umor i misle da njihove potrebe nisu dovoljno važne.

Prepoznajte simptome

Ne bi trebalo da čekamo da sagorimo pre nego što potražimo pomoć. Kako često nismo u stanju da shvatimo ozbiljnost situacije dok ne udarimo glavom o zid, bilo bi dobro imati u vidu glavne simptome sagorevanja i adekvatno reagovati kada ih prepoznamo.

Fizički simptomi

1. Iscrpljenost — Fizički umor i konstantna iscrpljenost su jedan od osnovnih pokazatelja da radite više nego što vaše telo može da podnese. Nesanica i neredovno spavanje mogu da pogoršaju situaciju. Imate osećaj da nikako ne možete da se oslobodite umora i nemate energije ni za šta, čak ni za odmor.
   
2. Loša ishrana — Još jedan od znakova da posao utiče na vašu sposobnost da brinete o svojim potrebama je loša ili neredovna ishrana. Možda ste konstantno pod stresom i izgubite apetit ili jednostavno zaboravite da jedete. Sa druge strane, možda je vaš odgovor na stres da konzumirate veliku količinu nezdrave hrane i alkohola. Obe opcije su loše po vaše zdravlje i doprinose stanju burnouta.
   
3. Glavobolje i mučnina — Uobičajeni fizički simptomi sagorevanja su česte glavobolje i mučnina. Ovo su normalni mehanizmi kojima vaše telo reaguje na veći intenzitet stresa koji traje duže vreme.
   

Psihički simptomi

1. Kriza u odnosima sa ljudima — Kada se nalazite u procesu sagorevanja, imaćete sve manje energije i volje da održavate zdrav društveni život. Poteškoće u održavanju kontakta sa ljudima, ali i loša komunikacija i iritabilnost su pratioci burnouta.
   
2. Pesimizam i cinizam — Sve češće imate osećaj da vam nije ni do čega, ništa vam nije bitno i ne radujete se ničemu. Vaša negativna osećanja prema poslu se lako mogu preliti u negativan pogled na svet kada ste u burnoutu.
   
3. Apatija prema poslu — Posao vam postaje kamen oko vrata i sve vam je teže da obavljate svakodnevne zadatke. Nemate koncentraciju, nemate motivaciju, odlažete stvari, propuštate rokove… Uopšte ne vidite poentu u onome što radite i potpuno ste ravnodušni prema poslu iako ste ga u početku voleli i zapravo vam se sviđa to čime se bavite.
   
4. Smanjena efikasnost — Počinjete i sami da primećujete da su vaše performanse na poslu sve lošije. Neke stvari koje su vam ranije lako išle od ruke i koje vam nisu predstavljale opterećenje sada vam konstantno vise nad glavom. Ovo je jedan od najizraženijih aspekata sagorevanja jer se može izmeriti u konkretnim brojevima: istraživanja u SAD-u pokazuju da zaposleni u stanju sagorevanja koštaju kompaniju dodatnih 3 400 dolara na svakih 10 000 dolara plate, zbog smanjene produktivnosti. Da ne govorimo o nemerljivom trošku gubitka dobrih i talentovanih radnika.

Da li je uzrok u nama ili u okruženju?

Uzroke sagorevanja na poslu možemo da pronađemo na samom radnom mestu, ali i u našem odnosu prema poslu. Kod svake osobe će različite stvari uticati na burnout, međutim postoje neki faktori rizika koji povećavaju šanse da do tog stanja dođemo. 

Ana Sokolović kaže da je jedan od glavnih uzroka (ne)postavljanje granica i naša unutrašnja uverenja koja nas sprečavaju da to uradimo kako treba. Često se nađemo u situaciji kada ne umemo da kažemo ne ili da tražimo pomoć sa nekim zadatkom. To rezultira povećanim obimom posla koji pada na nas, a koji smo prihvatili bez obzira na naše mogućnosti. 

Ana kaže da nije moguće raditi na uspostavljanju granica bez ispravljanja uverenja koja nas sputavaju. Ta uverenja mogu da se odnose na to da naš trud treba da se primeti, a ne da ga mi promovišemo ili da još uvek treba da učimo i da naš rad nije dovoljno dobar. Perfekcionizam i težnja da sve radimo sami takođe povećavaju šanse za burnout. 

Naravno, veliku ulogu igra i radno okruženje. Kada opisuje firme koje “neguju kulturu burnouta,” Ana kaže da se u njima ne shvata da ljudi nisu nepresušni resurs. Komentari poput “Zamisli, ona je uzela slobodne dane” stvaraju kulturu u kojoj se na odmor gleda kao na nedostatak posvećenosti. Problem je i u tome što se zaposlenima daje previše odgovornosti, a premalo podrške. Ana kaže da se tako neguje kultura burnouta: “Daš ljudima previše odgovornosti, ne pitaš ih usput kako su, ne pitaš ih da li im je potrebna neka dodatna podrška, ne slušaš kad ti kažu da im je potrebna podrška, već samo insistiraš da se gura, da se radi, da se ostaje prekovremeno…”

Faktori rizika

Svako može da se nađe u riziku od burnouta, koji zavisi od mnoštva faktora. Neki poslovi imaju reputaciju stresnih poslova, ali ne dožive sagorevanje svi koji se njima bave. Takođe, ako volite svoj posao, ne znači da ste izuzeti od rizika da vam se desi burnout.
Dr Kristina Mazlaš, poznata istraživačica burnouta, identifikuje 6 organizacionih faktora rizika:

1. Količina posla — Obim i količina posla za koju ste odgovorni, kao i pristup resursima i podršci koji su vam neophodni da biste ispunili zadate ciljeve. 
   
2. Kontrola — Ovaj faktor rizika se odnosi na to koliko imate uticaja i kontrole po pitanju onoga što radite na poslu. Da li sami odlučujete kako, kada i šta radite i koliko ste slobodni da organizujete vreme i resurse?
   
3. Nagrade — Podsticaji, ali i priznanja pokazuju zaposlenima da se njihov trud prepoznaje i ceni. Unapređenja, bonusi, prilike za usavršavanje i pohvale su mehanizam za to. Ako se zaposleni osećaju da se njihov trud ne ceni i ne prepoznaje, povećavaju se šanse za burnout.
   
4. Zajednica —Ukoliko ste u dobrim odnosima sa kolegama, osećate se prihvaćeno i kao deo zajednice, lakše ćete prevazići probleme. To će vam pomoći da zajednički delujete kada se nađete pred izazovima, što će smanjiti šanse da dođe do sagorevanja.
   
5. Pravičnost — Zaposleni treba da znaju šta da očekuju, koje su posledice kada nešto urade dobro ili loše. Okruženja gde menadžeri nedosledno nagrađuju i kažnjavaju zaposlene imaju veći rizik od sagorevanja tih zaposlenih.
   
6. Vrednosti – Jedan od najizraženijih faktora rizika je kada su vrednosti kompanije u kojoj radite suprotne vašim vrednostima. Na primer, kada radite za kompaniju za koju znate da eksploatiše radnike u siromašnim zemljama, a socijalnu pravdu visoko rangirate na svojoj listi vrednosti. Ili radite za naftnu kompaniju, a vrednujete zaštitu životne srednice može doći do konflikta koji često rezultuje sagorevanjem.

Kako sprečiti (i lečiti) burnout?

Važno je da odgovorite na signale koje vam vaše telo šalje i da ih ne ignorišete. Ne treba da čekate kulminaciju kako biste uradili nešto povodom svog stanja. 

Protiv burnout-a se bori na dva fronta: simptomi i uzroci, kako Ana Sokolović objašnjava.

Znamo da je teško napraviti prvi korak, čak i kada ste svesni da problem postoji. Zato Ana poručuje da lečenje simptoma treba da krene od najosnovnijih stvari — redovna ishrana, dobar san i fizička aktivnost. Ove klasične preporuke su neophone i ne postoji način da one ne pomognu. Ove stvari su važne jer time “regulišeš procese u svom telu tako da ono može da obradi sav stres koji akumuliraš tokom dana.”

Dalje, neophodno je napraviti strukturisati kako radno, tako i slobodno vreme. Kod strukture radnog vremena, Ana kaže da treba da odgovorite na ova pitanja: Šta imate od resursa koje ne koristite? Kome možete nešto da delegirate? Ko može da vam bude podrška?

Ljudi u stanju sagorevanja ne mogu da se opuste tokom slobodnog vremena. Nedostatak odmora i nemogućnost da se relaksiramo nas dublje uvodi u začarani krug burnouta. Zbog toga, Ana navodi da je neophodno da preispitamo strukturu slobodnog vremena. Hobiji, druženje i aktivnosti u prirodi će nam pomoći da pokažemo sebi da nije sve u poslu.

Kada je reč o uverenjima kao uzrocima, prvi korak je da ih mapiramo. U kojim situacijama se manifestuje problem koji imamo sa postavljanjem granica? Anin savet je da te situacije prepoznamo i vežbamo kroz komunikaciju, krećući se od manje rizičnih ka više rizičnim situacijama. Na primer, prvo kažemo kolegi kome verujemo da ne možemo nešto da mu završimo danas, nego sutra, da bismo postepeno došli do toga da pitamo šefa za povišicu koju znamo da zaslužujemo.

Važno je da budemo dobro

Poruka kojom je najbolje završiti ovaj tekst dolazi od moje sagovornice iz podkasta, Ane Sokolović: “Dati najbolje od sebe ne znači dati sve od sebe, ljudi rade najbolje kada su zadovoljni.” 

Zato imajte u vidu da je vaše zdravlje na prvom mestu, a onda sve ostalo — uključujući i posao. 

Epizodu u kojoj sam razgovarala sa Anom možete pogledati ovde ukoliko vas zanima da čujete nešto više o burnout-u. Glavna tema našeg podkasta “Kako si na poslu sa Anom i Vesnom” je koliko je važno da budemo dobro. Ako vam je tema burnout-a zanimljiva, poslušajte i razgovore sa ostalim gostima.