Jel vam se čini nekad da pojedini ljudi nose maske? Ne mislim na bukvalne maske za maskembal ili noć veštica. Već maske pretvaranja da su nešto što nisu, verovatno da bi drugima predstavili sebe onakvim kakvi žele da budu? Mada… nisam ni sigurna da zaista žele da bude takvi kakvim se predstavljaju. Možda je to više predstavljanje onog što je trenutno popularno u društvu? Nošenje društveno prihvatljive maske. Znate već, pravite se da vam je svejedno iako zapravo uopšte nije. Glumite da ste snažni i nedodirljivi, a u stvari se u sebi kidate. Smejete se, a plakali bi, trošite kao da imate puno para, a zapravo jedva sastavljate kraj s krajem. Ne pokazujete osećanja javno da vas ne bi zezali zbog toga, čekate tri dana posle sastanka da pozovete, ne odgovorite na poruku odmah već nakon bar 15 minuta….? Neki se toliko užive u igranje svoje uloge da svojim ponašanjem teraju druge da veruju da su oni zaista takvi… iako znam da mogu, i da zapravo jesu, mnogo, mnogo bolji od toga. Šteta… Žao mi je što se maskiraju i pozitivne osobine da bi se održala određena slika u društvu. S druge strane, Kevyn Aucoin kaže da je život previše kratak da bi ga proveo nadajući se da će savršeno definisana obrva ili nova privlačna nijansa karmina prikriti ružno srce.
Dešava mi se da u jednom čoveku vidim dve totalno različite osobe – jednu kada je u društvu, a drugu kada nema nikog okolo. Jednu preko dana, drugu noću…. Kao kada menjate profil na telefonu sa normalno na nečujno, tako se i ljudi izgleda prebace u drugo ponašanje u zavisnosti od okolnosti.
Postoji citat koji kaže da ni jedan čovek ne može duže vreme da ima jedno lice za sebe, a drugo za ostale ljude, a da se pri tom i sam ne zbuni oko toga koje je zapravo pravo.
Šta se desilo sa integritetom? Sa konzistentnim ponašanjem i demonstriranjem osobina/osećanja? Voljni smo da menjamo/prikrivamo ono što smo zbog društva i toga šta će neko reći ili pomisliti? I ko uopšte čini društvo? I pravi te totalno glupe standarde i trendove? Šta je sa našim sopstvenim? Da li ih uopšte imamo? I koliko smo spremni da ih čuvamo i živimo?
Odakle mi sve ovo uopšte dolazi? Pa, recimo da sam imala priliku da ponovo vidim različite maske kod istih ljudi, i prosto mi je došlo da se zapitam zašto to radimo? Danas postoje još i razne knjige koje objašnjavaju koju masku treba kad da nosiš u zavisnosti od toga šta želiš da postigneš. Knjige tipa kako shvatiti žene, kako se ponašati ako hoćeš da zadržiš muškarca, koje „igre“ igrati, pa onda kada ti neko nešto kaže kako to zapravo da shvatiš i slično. Šta se desilo sa dobrim starim – kaži ono što misliš i budi ono što jesi? Stvarno sam se malo pogubila u svim tim knjigama, filmovima i savetima iz časopisa, a na žalost, i u situacijama u životu…
Citat Ane Frank kaže – „Stvarno se zapitam kako nisam napustila svoje ideale, jer svi deluju tako apsurdno i neostvarivo. Međutim, ja ih i dalje imam, jer uprkos svemu i dalje verujem da su ljudi dobri negde u dubini duše.“
Na ma koliko razočarenja naiđem u životu uvek ću verovati da su ljudi zaista u dubini duše dobri, i uvek ću tražiti dobro u svakom čoveku. Žao mi je samo što se do dobrog dođe tek kada se skinu maske…. koje se obično uvek brže bolje vrate ponovo nazad, jer ipak treba pratiti društvene trendove… I ne daj Bože da neko vidi da ste zapravo osećajni, tužni, ranjivi, ili da možda nemate onoliko koliko se čini, ili vam je stalo do nečeg ili nekog više nego što se misli…
Mislim da zaista treba da se povremeno pogledamo u ogledalo i da se zapitamo da li je osoba koja nas gleda ona koja želimo da budemo. Nadam se da ćete odlučiti da budete ono što jeste i najbolji što možete, da ćete skinuti i baciti masku, jer nikome nisu potrebni lažni ljudi…
Pesma koju sam slušala pišući ovaj blog… i iz koje sam uzela naslov 🙂
Do mog sledećeg pisanja, budite iskreni prema sebi, kao i prema ljudima oko vas, spustite maske dole i pokažite pravog sebe. Budite ono što jeste, jer to je uvek najbolja i ispravna odluka :)Ana B.
5 Responses
Anisha, samo da nisi zakacila majku mucenicu mnogo bi mi lepsi bio blog :)Inace, skroz se slazem sa ovim blogom, divan je. Samo, ne treba uvek osudjivati ljude zbog maski, nekada imaju svoje jake razloge zasto ih nose…
Cimerka sto se tice samog teksta, potpuno sam saglasna. Smatram da su se neki ljudi toliko uziveli u svoje maske da su zaboravili ko su zaista.Samo ova pesma me ubi u pojam. Zasto, oooo zasto pokvari utisak sa ovom… pa najbolje da je ne imenujem jer smatram da je ipak pristojnost imperativ jedne dame.:)Sve u svemu – super tekst, los izgor pesme (izvidjaca). Luv ya!
meni se, Ana draga, sve svidja :). nazalost, ja mislim da ne postoji osoba koja ne nosi masku, bar nekada u zivotu, bilo zato sto mora ili to zeli.. inace, pesma rules, ja si Ceciku volim, pa volim :))! pesma je objasnila 😉
Hvala na komentarima 🙂 Pa uzeh naslov bloga iz te pesme pa rekoh da je ispostujem zbog toga 🙂 A i dobra je pesma ipak…"Ziv se covek ne sve navikne, pa valjda cu i ja… ako Bog da…" i "…i da se goli skinemo, ostace nam nase maske…" 🙂
….Mozda su maske jedini nacin da se ljudi zastite od sebe i od drugih… :/ Zivot je jedna velika pozornica, jos je Platon to zapazio 😀 Sama rec PERSONA, koja stoji u osnovi reci licnost (mislim, personality :D), oznacava masku za pozoriste… Maske su nasa oruzja za borbu protiv sveta koji nas okruzuje… Sta da ti kazem, nauci da budes glumica. 🙂 hi hi, mada znam da ce to tesko da ide :D…prelep post, ali pesmaaaa 😀 😛 hi hi …obozavam da citam tvoje misli <3