Osim što ljudi često mešaju psihologe, psihijatre, psihoterapeute, kada se u tu celu priču ubace još i razni koučevi i mentori, svi su zbunjeni.
O razlici između psihoterapeuta, psihijatra i psihologa pričala sam u ovom blog postu.
A evo da razrešimo i ostale dileme, pa da znaš kome da se obratiš u kom trenutku jer svako ima svoju oblast za koju može da ti pomogne.
Ukratko:
Psihoterapija je dublji proces kojim se vraćamo u detinjstvo – jer naše nesvesno se stvorilo u prvih 7 godina našeg života (kojih se najmanje sećamo).
Traje duže – obično nekoliko godina (mada je svačiji proces individualan) i pomaže nam da bolje upoznamo sebe i da otklonimo uverenja koja nas ograničavaju.
Osim toga, pomažu nam da manje burno reagujemo, da povećamo prostor u kojem možemo da funkcionišemo smireno i resursno, a da podignemo taj prag gde nam se nalazi „triger zona“ tj gde su situacije koje nas „izbace iz takta“.
Kada smo okej sami sa sobom, malo šta iz eksternog okruženja može da nas poremeti.
Koučing, za razliku od psihoterapije, obično kraje dosta kraće. Potrebno je 5-10-15 sesija da se neki problem/tema otvori i zatvori. Usmeren je na budućnost i konkretna rešenja. Nema vraćanja u detinjstvo, odnose sa roditeljima i ne ide u toliku dubinu kao psihoterapija.
Koučing je struktuirano vođen razgovor koji za cilj ima da ti kroz otvorena pitanja pomogne da:
- Utišaš buku oko sebe i sebe čuješ jasnije
- Stekneš nove uvide i perspektive pa stvari vidiš iz drugačijeg ugla
- Otkriješ šta su tvoji nesvesni blokatori i uverenja koja ti ne koriste
- Sagledaš različite mogućnosti i alternative
- Odrediš svoje kriterijume i prioritete
- Kreiraš svoj put kojim možeš da stigneš do željene destinacije
- Odrediš prve korake na tom putu
Kouč ne mora uopšte da se bavi tvojom oblašću rada i poslovanja. Čak je i bolje da ne zna previše o tvojoj profesiji jer će manje da dolazi u iskušenje da deli svoja iskustva i savete. Dobar kouč treba da te dobrim pitanjima vodi i pomogne ti da sam dođeš do svog rešenja (koji je možda različit od njegovog)
Mentor, za razliku od koučinga, treba da bude neko ko je ekspert u oblasti kojom se baviš. Mentor je neko ko treba sa tobom da podeli svoje znanje, iskustvo, eksperitzu u oblasti kojom se ti baviš.
Neko ko je par godina ispred tebe u iskustvu i već je prošao ono što tebe čeka pa može da ti taj put olakša i da ti da savet, da ti skrati vreme i muke u rešavanju nekih problema.
Mentora možeš da biraš za različite oblasti. Na primer, možeš da imaš mentora za preduzetništvo i biznis savete, mentora za javni nastup, mentora za finansije itd.
Kako da izabereš kouča sa kojim ćeš da radiš?
- Saznaj na koji način radi i za koje teme je stručan (život, preduzetništvo, menadžment, produktivnost…)
- Saznaj njegovo/njeno prethodno iskustvo i biraj onog ko ima dodirnih tačaka sa tvojom temom/problemom
- Izaberi onog za koga misliš da je te stvari na kojima ti želiš da radiš već uspešno rešio
- Čitaj/slušaj/gledaj sadržaje te osobe i ako ti ima smisla to što on/ona priča, objašnjava, u šta veruje i kako živi – onda je to osoba koja može da ti pomogne 🙂
Na primer, ako tražiš biznis kouča da rešavaš svoje preduzetničke probleme – traži nekog ko ima iskustva u preduzetništvu. Ili ako si u korporaciji i želiš da se baviš korpo temama, traži nekog ko ima korpo iskustva – bolje će te razumeti i moći da te vodi kroz proces.
Jako je važno da toj osobi možeš da veruješ i da ti prija da sa njom/njim radiš i otvoreno razgovaraš. Naravno, i ovde – moraš da probaš pa da vidiš koliko će ti koristiti.
Za različite teme i u različitim situacijama u životu biće ti potrebni i prijaće ti različiti koučevi. Dobra stvar je što je koučing kraći proces, pa možeš da za različite teme i probleme, isprobavaš različite ljude sa kojim ćeš da radiš.
Možeš, isto kao i kad biraš psihoterapeuta, da:
- Tražiš info sesiju – uvodni call ili sastanak gde ćete se upoznati i gde ćeš pitati sve o procesu što te interesuje
- Tražiš preporuku – raspitaš se kako ta osoba radi sa nekim drugim, pa ako ti se svidi proces i način rada, počneš.
O tome kako da izabereš pravog psihoterapeuta i na koje „red flags“ treba da obratiš pažnju pisala sam u ovom tekstu.
