Doći u Moskvu nakon nedelju dana u Stokholmu je kao kada vas neko probudi u 6 ujutru i onako pospane ubaci direktno na neki ogroman festival sa više stejdževa sa različitom muzikom. Otprilike, takav je prelaz. Ili je bar meni bilo tako. Onima koji vole festivale, gužvu i galamu ovaj opis zvuči savršeno. Osim možda buđenja u 6 ujutru, ali ako vas stave na neko uzbudljivo mesto, onda ni to nije problem i brzo se prilagodite i probudite.
Prvi utisak
Moskva je fascinantna na toliko nivoa i načina. Prvo, ogromna je! Vikipedija kaže da ima 10 miliona stanovnika, mada oni koji žive u Moskvi koriste broj 15 miliona ili čak 18. To je u samo jednom gradu stanovnika koliko ima u dve i po Srbije. Drugo, da bi toliki broj ljudi stao tu i funkcionisao – sve je ogromno! Po pet je kolovoznih traka u jednom smeru, zgrade su ogromne i sve izgleda toliko veliko, visoko, široko i moćno. Svuda su spomenici veliki ali u Moskvi su ogromni, proporcija je baš nesrazmerna.
Videh ja milionske gradove i najvišu zgradu na svetu i ogromne parkove, ali ovde nije sve samo visoko, već je i široko; arhitektonski stil je drugačiji i čoveka ostavlja fasciniranim uz po jedno „wow“ svaki put kada prođe pored pojedinih zgrada. Osim u Moscow City-ju (biznis delu grada), nema previše staklenih, savremenih, fensi nebodera. Arhitektura je specifična i očaravajuća. A tek osvetljenje odozdo noću – to je ono što daje poseban osećaj veličine i moći.
Maja nam predlaže da uđemo u Gum (tržni centar na Crvenom trgu), a ja pokušavam da to izbegnem i objšavanjam kako svi tržni centri izgledaju slično i ne želim da gubim vreme unutra kad napolju ima toliko toga da se vidi. Međutim, to bi bila greška, jer tržni centar u Moskvi izgleda poptuno drugačije od bilo kog tržnog centra u svetu. Ima stakleni krov, puno procvetalog drveća, mostove i izgleda jako lepo i simpatično – kao mali grad u gradu. A i još od aerodroma je svuda reklama o tome kako je baš u Moskvi najjeftinija Valentino Garavani tašna u poređenju sa Milanom, Londonom i Hong Kongom – samo 1708 evra. To se ne propušta.
Drugi utisak
Paralelno sa oduševljenjem veličinom grada i građevina, zaključujem da nije sve tako sjajno i bajno. Grad uopšte nije tourist-friendly. Doduše, ima mnogo turista tako da je možda pravilniji izraz – nije prilagođen strancima. Svi natipisi su na ruskom, svi govore samo ruski i sve je na ćirilici. Po zakonu, skuplje je da natpis kompanija bude na latinici, tako je na primer McDonalds postao Мак Доналдс, a Strarbucks Coffee – Старбакс Кофе. Deluje smešno u početku, ali se kasnije naviknete 🙂 Inače, u Rusiju sa srpskim pasošem možete bez vize ostati mesec dana. Većini evropljana je potrebna viza, što doprinosi mom zaključku da nije tourist-friendly.
Nama koji čitamo ćirilicu je prilično jednostavno da se snađemo, ali mislim da to nije slučaj sa strancima kojima ćirilica izgleda kao nama kineski znaci ili grčki alfabet. Ne bih volela da sam na njihovom mestu i da moram da se sama snalazim po Moskvi, ume da bude prilično frustrirajuće.
Moskva je prilično retro. Metro je obeležen starim znacima napravljenim od debele plastike. Pokretne stepenice su staromodne, kao iz naših starih robnih kuća. Ulazna vrata u zgradama su cela metalna. Lampioni u pojedinim parkovima su totalno… staromodni. Imala sam ponekad osećaj kao da sam se vratila jedno 20 godina unazad ali je sve čisto i funkcioniše. U metrou i pojedinim parkovima su svuda zvučnici tako da dok se šetate slušate muziku, reklame, a i sam metro se baš mnogo čuje, nema tišine. Koliko je Stokholm tih, toliko je Moskva bučna i još bučnija. Baš je čudan miks staromodnog i savremenog, bogatstva i siromaštva u isto vreme, na istom mestu, svuda.
Ono što je specifično za ovaj grad su crkve – ima ih skoro na svakom koraku. Mnogo crkvi ima one slatke okrugle kupolaste krovove sa šiljatim vrhom, kao iz bajke. Nisam ulazila ni u jednu, ali videti ih spolja – svaka je atrakcija za sebe.
Parkovi i bezbednost
Dosta vode računa o bezbednosti. U svaki metro se ulazi kroz KD vrata za detekciju metala. Ali ne samo u metro, već su ovakva vrata i bezbednosne mere postavljene na ulazu i u njihove velike parkove. Park je dobio potpuno novu dimenziju od kada sam posetila Moskvu. Tamo je park zapravo ooogroman ograđen prostor.
Na ulazu je kapija gde proveravaju torbe i prolaze se kontrolna vrata, a onda ima toliko sadržaja da je potreban ceo dan da se sve obiđe i vidi. Jer, u parku znaju da se nađu i muzeji, paviljoni, deo sa brzom hranom, restorani i kafići, deo za igranje, za odmor, ležaljke na travi itd.
Moskva ima toliko parkova da je potrebna cela nedelja samo za njih. Ja stigoh da se prošetam kroz Gorky Park, VDNH i Vorobyovy Gory. Ovaj poslednji je najzeleniji i najviše imate osećaj kao da ste u šumi, malo izvan grada, ali je i „najdosadniji“ jer nema toliko atrakcija kao drugi mada sam videla samo mali deo tog parka.
Turističke atrakcije
Crveni trg i katedrala svetog Bazela (ona najpoznatija šarena crkva na Crvenom trgu) izgledaju prelepo. Uvek sam mislila da na slici izgleda lepše nego uživo, a zapravo uživo izgleda još bolje. Kao da ste u bajci o Aladinu, samo vam još nedostaje leteći ćilim (i eventualno lampa koja ispunjava želje). Nezaobilazne turističke atrakcije osim Crvenog trga i Kremlja (gde je bila ogromna gužva na ulazu tako da nismo htele da čekamo) su Bolshoy teatar (koji je u blizini), Arbat ulica gde mi se čini da se vidi najveći miks bogatstva i siromaštva, Katedrala Hrista Spasitelja – jedna od glavnih crkvi u Moskvi, Tretyakov galerija – muzej nacionalne umetnosti…
Sedam Staljinovih sestara su sedam ogromnih fascinantnih vrlo sličnih zgrada izgrađenih u Staljinskom stilu, koje se zbog svoje veličine vide iz različitih delova grada. Jedna od njih je zgrada Univerziteta u Moskvi, koji se nalazi na Sparrow brdu odakle se pruža divan pogled na Moskvu. Do 1990. sa svojih 240 metara bila je najviša zgrada u Evropi, a sada je najviša univerzitetska zgrada na svetu.
Sve izgledaju fascinantno, ali, na primer, kada priđete zgradi univerziteta vidite da prozori nisu baš najčistiji i da se ne održava lepo, zatim da je na prozoru na prvom spratu zakačena bela zavesa sa volanima koja je bila u modi pre nekoliko decenija. Kažu da je obrazovni sistem sličan našem i studenti se žale na iste svari kao i naši.
Moj je zaključak da sve što izgleda fascinantno spolja ne mora nužno i sistemski iznutra da bude podržano i funkcionalno. Razvijenost i ekonomska stabilnost zemlje je prilično povezana sa obrazovnim sistemom – najbogatije zemlje na svetu imaju vrlo funkcionalan i kvalitetan obrazovni sistem. O zemlji se može dosta zaključiti na osnovu analize obrazovnog sistema.
Cene
Cene su slične kao u Stokholmu, što je vrlo loše ako uzmemo poređenje da je prosečna plata u Stokholmu 2500-3000 evra, a u Moskvi 800. S druge strane, prema Forbes-u, u Moskvi živi 79 milijardera, što je više nego bilo gde u svetu, pa su cene izgleda prilagođene tome, iako su oni manjina. Flašica vode od 0.5 u supermarketu blizu centra košta 2 evra. Skoro da nema (alkoholnog) pića u kafiću bez 10 evra, a ni obroka; naravno, ako sednete u restoran onda je ta cena dosta viša.
Preporuka za kafić/restoran sa divnim 360 stepeni poglednom na celu Moskvu – City Space Bar i Restoran. Jako je lep, i naravno skup ali svaki pogled i uživanje imaju svoju cenu. Jedino jeftino u Moskvi je taxi tj. Uber – za 3-6 evra možete sa jednog dela centra grada na drugi.
Mene je Moskva oduševila i iznenadila, tako da ako se uputite tamo spremite se za veliki miks različitosti. Taj miks se u mom slučaju odnosio i na moje društvo za ovo putovanje – Dina koja voli da ima sve isplanirano do detalja i na netu pronađe sve informacije unapred, Maja koja obožava grad i podržava Dinu ali podržava i mene koja sam vrlo spontana i u stilu „sve može“ i želim da se iznenadim kad vidim nešto a ne da sve saznam unapred.
Dok je svaka od njih zaljubljlena u grad u kojem živi (Dina u Stokholm a Maja u Moskvu), ja ću morati da nastavim da putujem dok ne pronađem mesto pod suncem u koje (ili gde) ću se zaljubiti… 🙂
Do sledećeg putovanja, knjige ili zanimljivog događaja…
