Mnogi me pitaju da li NLP zaista vredi toliko para koliko košta i kakvi su mi utisci. S obzirom na to da ja volim da pišem i delim svoja iskustva, jer možda još nekom budu od koristi, evo blog posta koji će, nadam se, odgovoriti na ta pitanja.
NLP nije magija niti bilo kakva magična formula koju naučite i onda vam ona promeni život, obezbedi magične moći da utičete na druge ljude, budete srećni i slično, već je sasvim obična nauka koja je vrlo praktična pa možete da je naučite i koristite. NLP izaziva način na koji razmišljamo i razgovaramo i širi našu mentalnu mapu. Uči nas da način koji smo znali i koristili u razmišljanju, komunikaciji i ophođenju sa drugima nije jedini i da, u zavisnosti od toga šta želimo da postignemo, možemo koristiti razne druge opcije.
Nekad spomenem da pohađam NLP kurs, pa se pokajem što sam to uopšte rekla jer krene cela priča kako treba da se pazim, te tehnike mogu biti opasne jer te uče kako da manipulišeš drugima. A zapravo, NLP se uopšte ne bavi drugim ljudima jer njih ne možemo da menjamo, jedino sebe možemo i samo smo za sebe odgovorni. Međutim, ako promenimo sebe i način na koji reagujemo pri kontaktu sa drugim ljudima, onda to može uticati i da njihove reakcije budu drugačije.
„Upravljajte svojim umom ili će on upravljati vama.“
Kad smo već kod toga da se NLP bavi samo nama a ne drugima, jedna od veoma korisnih stvari koja se uči je pravilno postavljanje ciljeva. Postavljanje cilja: “Hoću da se moj muž promeni“ ne funkcioniše ma koji metod i tehniku koristili jer je pogrešna osoba u pitanju. Ne možemo da menjamo druge, oni su takvi kakvi su. Da bismo mogli da ostvarimo cilj, osim toga što je SMART, on mora i da 100% zavisi od nas. Tako nastaju muke što roditelj postavi kao svoj cilj da njegovo dete završi fakultet, ili da se oženi/uda i dobije dete, pa se osećaju loše ako se to ne ostvari. A nezahvalno je, i totalno suludo, smatrati svojim ciljem da neko drugi nešto uradi… Pa opet, mnogi to rade.
NLP ne poznaje tipologije jer su ljudi kompleksni, jedinstveni i isuviše različiti da bi se stavili u kalup, tako da je osnova posmatranje i praćenje individue na osnovu čega možemo o pojedincu u određenoj situaciji doneti neki zaključak, koji možda uopšte neće važiti za neku drugu situaciju. Učimo i da razlikujemo ono što možemo da vidimo, čujemo, osetimo od naše lične interpretacije tih istih stvari koju često poistovećujemo sa realnošću.
S obzirom na to da me je uvek privlačio razvoj ljudi i način na koji mogu da pomognem drugima da nešto nauče, uvide, napreduju, posebno mi se dopada učenje postavljanja pravih pitanja za određenu situaciju. Oduvek sam želela da umem da postavljam pitanja na taj način da osoba sa kojom razgovaram sama shvati šta treba i dođe do svojih zaključaka i odgovora. Češće sam, međutim, odlučila da jednostavno kažem svoje mišljenje, iznesem svoje rešenje i podelim neku “mudrost” sa kojom se druga strana složi ili ne. To, naravno, nije ni približno efikasno kao kada pravim pitanjima navedemo sagovornika da nešto sam shvati i uvidi.
Ono što je meni posebno bilo korisno u praksi je što sam naučila koja pitanja su za pojedine situacije beskorisna i čak kontraproduktivna. A počela sam i više da obraćam pažnju na sam govor, šta sve on podrazumeva i koliko je bitno znati, posebno u poslovnom okruženju, menjati perspektivu – sa šire slike i generalnog plana se spuštati na pojedinosti i detalje i obratno.
Kao i sa svakim znanjem i teorijom, sve to naučeno odlično zvuči i dobro izgleda a primena je klimava i nestabilna. Ovo P u NLP-u predstavlja programiranje, i zapravo je dokazano da je moguće isprogramirati tj. naučiti da se ponašamo onako kako želimo i na način koji će nam omogućiti željene rezultate. Nije to ni jednostavno ni lako, ali kao i za sve ostalo u životu – practice makes it perfect. Što više vežbamo, to smo bolji. Tako ja često ponavljam sebi reči Stivena Kavija: postoji prostor između stimulusa i reakcije. U tom prostoru smo slobodni da izaberemo našu reakciju i kakva ćemo osoba biti. Ukratko, NLP širi taj prostor između nekog događaja i naše reakcije i omogućava nam da vidimo i shvatimo da postoji više od jednog načina za reagovanje i odgovor.
