Ljudi o kojima sa divljenjem čitamo u novinama, knjigama, na internetu, oni koji su najbolji, imaju milione i poznati su celom svetu imaju jednak broj sati u danu, jednak broj dana u mesecu i meseci u godini kao i svi mi. Nisu bili bogatiji za dodatno vreme. Nije im na raspolaganju bila mašina za bolje upravljanje vremenom niti za teleportaciju (da ne kažem teleprontaciju).
Mi volimo da tražimo izgovore i kažemo: “Lako je njima jer: su rasli u bogatoj porodici/stekli prestižno obrazovanje/živeli u određenoj zemlji… “ a ne možemo jer je svaka životna priča ovih ljudi potpuno drugačija. Mnogi nisu ni fakultet završili, većina potiče iz siromašnih porodica, krenuli su od nule. U čemu je onda fora? Zašto je život bio prema njima bio bolji? Zašto neki uspeju, a drugi ne? Kako to oni mogu da postignu sve a mi ne možemo?
Pitanja zašto neki uspevaju a drugi ne postavljeno je mnogo puta. Čak su napisane i knjige na tu temu. Napoleon Hil je, na primer, još pre mnogo godina intervjuisao najuspešnije ljude tog doba kako bi shvatio šta je to svima njima zajedničko i pisao je o tome.
Ono što može da se nađe najčešće kao odgovor na to pitanje je – nema magične formule, iza svakog uspeha stoji kontinuirani dugogodišnji rad. Ajnštajn je za sebe rekao kako nije ništa inteligentniji od drugih, već je samo strastveno radoznao i ostaje sa problemom duže.
Kruži po netu priča kako je Pikaso naslikao devojku za samo nekoliko minuta i potom joj rekao da ta slika košta milione. Ona je začuđeno pitala kako nešto što je stvoreno za svega nekoliko minuta može da bude toliko skupo. Odgovor je glasio: “Zapravo, bile su mi potrebne sve prethodne godine da bih sada slikao ovako.”
Čuli ste sigurno da male stvari (koje se rade svakodnevno) prave razliku. Razliku između ekstremno uspešnih i prosečnih, između bogatih i siromašnih. Kažu i da treba “uvek hodati još jedan kilometar, tu nikada nema gužve”.
Da biste bili izvrsni, najbolji, da biste se izdigli od prosečnog morate negovati dobre navike. Te male stvari urađene jednom ne znače mnogo. Izvrsnost nije činjenica već navika (kaže Aristotel). Kao što ne možemo da smršamo ako se ispravno hranimo jedan dan, ne možemo biti u formi nakon jednog treninga, tako ne možemo postati Pikaso nakon jednog časa slikanja.
Da se vratimo na činjenicu s početka teksta da svi imamo na raspolaganju jednak broj sati i minuta u danu. Šta radimo sa vremenom koje imamo? Da li ono što trenutno radite smatrate za najbolje uloženo vreme? Ili možete da radite nešto korisnije?
Odgovori na ta pitanja i izbor aktivnosti u koje se upuštate svakodnevno i koje vam okupiraju vreme određuju kakva ćete osoba biti i šta ćete postići u životu. U teoriji, trebalo bi da znamo svoje vrednosti, pa samim tim i prioritete, i da svoje vreme organizujemo shodno tome. Većina ne posmatra i ne analizira svoj život na takav način. Meni je čudno kada mi se neko žali da se dosađuje, ne voli da bude sam i u konstantnoj je potrazi sa društvom i bilo kakvom aktivnošću kojom će “ubiti” vreme.
Vreme ne treba ubiti već ulagati. U zavisnosti od toga gde “posejete“ svoje vreme, energiju i misli zavisi šta će izrasti i čime ćete biti okruženi.
Stiven Kavi u svojoj knjizi “7 navika uspešnih ljudi” deli aktivnosti na poznata nam četiri kvadranta. U prvom je ono što je “bitno i hitno” – to su aktivnosti koje “gore” i moraju da se reše odmah, tu nemate mnogo izbora već krećete da ih radite na uštrb svega ostalog. Drugi je “nije hitno ali je bitno” – tu su aktivnosti kojima obično ne posvećujemo dovoljno vremena, a trebalo bi jer su one ključ za naš napredak. Treći je je “hitno ali nije bitno”, a četvrti “nije ni hitno ni bitno”. To je, na primer, gledanje fotografija vaših “prijatelja” na instagramu ili fejsu (tu smo češće no što bi trebalo). Oni koji su odgovorni prema sebi i svom vremenu, uvek izdvoje vreme za taj drugi kvadrant (tu se nalazi: planiranje, priprema, prevencija, jačanje odnosa). Na taj način grade svoju sudbinu i mnogo je manje stvari koje su hitne, bitne i donose stres. Kao uspomenu sa istoimenog treninga, dobili smo ovaj lep poklon:
Valja se svako malo zapitati – Da li je ono što radim sada najkorisnija i meni najvažnija stvar koju mogu da radim u ovom trenutku?
Ne bacajte svoje vreme na TV, isprazne priče i nebitne ljude. Ako cenite sebe, cenićete svoje vreme i nećete zagađivati svoj život. Vreme je jedini resurs koji nije obnovljiv – novac ćete zaraditi ali vreme ne možete vratiti. Ne možete biti na dva mesta u isto vreme. Citat kojim se često vodim kaže: „Ako me ne čini boljom, srećnijom ili bogatijom, onda nemam vremena za to.“
Gde vi ulažete svoje vreme i kako gradite uspešne i vama korisne navike?
