Sami biramo čime se hranimo

Nakon nešto više od dva meseca ovde, i dalje se tražim i prilagođavam. Na male promene je lako navići se, ali kada se odjednom promeni sve za šta znaš i zameni se nečim potpuno drugačijim, proces je dugotrajan. Ili je bar tako sa mnom. Svako iskustvo je drugačije. I kada drugi put prolazite kroz isti proces, nije isto.

Ono što svakodnevno osećam, bez obzira na to kakav je dan i kakvi su ga događaji ispunili je – zahvalnost. Organizacija preko koje sam ovde daje desetine hiljade dolara na moje školovanje i boravak ovde. I kako onda mogu da se bunim ako mi neki dan bude lošiji od drugog ili ako se desi nešto što se ne podudara sa onim kako sam ja zamislila?

Osećam stalnu, neizmernu i nesebičnu ljubav od roditelja, rodbine i pravih prijatelja koji redovno pišu – elektronski i fizički. Ima nešto u tim pismima, razglednicama i tradicionalnoj pošti… Zato je nikad neću u potpunosti zameniti savremenom, elektronskom. Ono što već imamo treba da se neguje da bi duže trajalo. Ono što dolazi treba prihvatiti otvorenih ruku i srca i svakom pružiti šansu da nam pokaže ono dobro što ima u sebi. A svako ima nešto.

Neko će da nas nauči snalažljivošću, neko upornošću, neko će nam postaviti novi izazov, neko će nas bodriti i podržavati, neko zasmejavati, a neko će nam pokazati kakvi ne treba da budemo i šta treba da izbegavamo. Ali svako će nas nešto naučiti. Ne možemo promeniti druge, možemo samo promeniti sebe i eventualno uticati/motivisati/inspirisati ljude oko nas.

Nije svaki dan divan i dobar. Nastavak je – ali ima po nešto dobro u svakom danu. Često su to sitnice pored kojih možemo proći a da ih ne vidimo jer ih ne tražimo.

Postala sam „jutarnja osoba“, a mislila sam da to nikad neću moći da budem. Istina je da možemo da budemo sve što želimo. Novi ritual je – buđenje u 8 (ili ranije) i čitanje kvalitetne knjige uz kafu do 9. Onda dan može da počne. Kad je dobar početak dana, onda te taj osećaj prati i ne napušta. Nekad je društvo dobre knjige bolje od društva ne tako inspirativnih ljudi. Sami biramo čime se hranimo.

Dobra stvar kada izađeš iz svoje zone komfora i uneseš velike promene u svoj život je što tokom celog tog procesa konstantno učiš o sebi. A upoznati sebe je najteže, možda čak i nedostižno u potpunosti. Kada si okružen novom kulturom, načinom života i razmišljanja, mentalitetom, navikama, često se pitaš koja cena je prihvatljiva za novi način života i nove navike. Koliko sebe možeš da promeniš a da ostaneš u vrednostima i najvažnijim stavovima veran sebi? Da li i koliko treba da se menjaš i da li po svaku cenu?

Sigurno znam da neću da vrištim dok pričam, ma koliko da je tema razgovora uzbudljiva. Niti ću da vrištim kad se spomene neka „poznata“ ličnost. Glavna preokupacija neće da mi bude šoping, i ne moram da dajem objašnjenja zbog čega ne želim da svaki vikend idem u tržni centar. Argument „svi idu“ i „ali svi to rade“ za mene nije argument, niti će ikad biti. Poštujem različitosti i trudim se da uživam u njima i učim iz njih. Svako bira kojim će putem ići. Svako bira svoje prioritete u životu.

Do sledećeg teksta (koji će, nadam se, biti u kraćem vremenskom razmaku od ovog), čuvajte se i uživajte na svom putu.

S druge strane okeana,

Ana B.