Zivot ide dalje, zivot brzo prolazi…a moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu :)))

K’o bi rek’o da je vec kraj decembra! 🙂 Sad ce Nova Godina (praznici nam stizu…hohoh), kraj prvog semestra… a juce smo krenuli na faks.

Ajnstajn kaze da je vreme relativno. Tacnije (parafraziracu ga) – ako stavite ruku na ringlu jedan minut, cinice vam se da je prosla citava vecnost, medjutim, ako provedete sat vremena u drustvu zanimljive, prelepe osobe, delovace vam kao da je tek prosao minut. Pa, s ozbzirom da je, bar meni, vreme zaista brzo proletelo, zakljucicu da sam ga veoma lepo utrosila, i da sam ga provela sa divnim ljudima 🙂

Sto se tice skole, hocu reci fakulteta – svi kolokvijumi do sad su polozeni. Ostala su jos dva u ovom semestru. Svih pet ispita prijavljeno, krece spremanje (streberko ja) 🙂 Moram da napomenem da smo imali kolokvijum iz srpskog, i da smo pisali esej, koji i dalje niko ne zna da napise, i koji je ocenjivan na neki skroz cudan nacin. Preziveli smo ga. Neki bolje, neki gore. I religije smo preziveli, opet naravno, neki… 🙂

Sta smo jos radili na faksu? Pa evo malog ‘slide show’-a:

I tako neko jede, neko preti, neko cita novine… pogresne ili prave.. 🙂 Inace, sto se tice pretnje, odmah da se razumemo, ja sam jedno veoma pitomo i fino dete. Miljana je ta koja je napravila jako veliku gresku nagazivsi moje nike air max patike. Mislim da razumete moj bes u tom trenutku. Stvarno nema smisla. Jos manje ima smisla sto kolega cita ni manje ni vise nego Kurir. Znaci novine za brisanje dupeta (da se izrazim onako bas prosto!) U svakom slucaju, nama dosadno nikada i nikako nije 🙂

Moram da napomenem da mene imaju obicaj da nazivaju ‘gladnom godinom’ a pogledaj samo ove… 🙂

Druga stvar koju bih napomenula je da sam bila na nacionalnoj konferenciji AIESEC-a Srbije u Brzecu (Kopaonik) 5 dana, i mogu reci da je to bilo 5 najfenomenalnijih dana u mojoj skorijoj proslosti 🙂 Nakupila sam puno pozitivne energije koju vrlo rado sirim dalje 🙂 Evo prvi primer je da su svi jako nervozni i neraspolozeni jer su prehladjeni, i nervira ih njihov ‘cureci’ nos, dok sam ja bas super raspolozena 🙂 I ja kasljem i slinim, ali me to ne sprecava da budem srecna, da idem na fucks, da se zezam i lepo provodim 🙂

„It’s my life. It’s now or never, we ain’t gonna live forever. I just wanna live while I’m alive..“ 🙂

Moram takodje da napomenem da je trebalo da prodje citava nedelja da bih se vratila sa konferencije u stvarnost. Tek sam se danas osvestila i shvatila koji je datum i da je krajnje vreme da se pocne da se sprema i neki ispit, za promenu od gluvarenja i sredjivanja utisaka sa fenomenomenalne konferencije! 🙂 Jedva cekamo sledecu! 🙂 Do tada, treba da se radi na projektu tolerancije kao i da se sredjuje fucking fucks. (sto je dugotrajan i mukotrpan proces koji bih rado preskocila da moze, al’ ne moze).

Danas sam bila da se setam i odusevila se vremenom – uzasno je hladno, ali prelepo 🙂 Sneg skripi pod nogama, sve je belo i tako praznicno i lepo i mirno 🙂 Inace ova slika je pogled sa Tijanine i moje sobe na Kopaoniku 🙂

Ne volim zimu, ali danas je bio lep dan. Sinoc kad sam legla da spavam osecaj je bio fenomenalan. Nije mi bilo potrebno svetlo u sobi. Ulicno svetlo mi je osvetljavalo sobu i mogla sam da vidim kako pahulje veju napolju. I vidim koliko je hladno, a ja u toplini svoga kreveta i moje barbie posteljine uzivam i tonem u miran, bezbrizan san 🙂 hahah…. ne ide meni ovakvo izrazavanje, ali jednostavno, sinoc i danas su me obuzela ta divna zimska, praznicna osecanja, pa sam morala da ih podelim sa vama 🙂 I da, jelka se mora ukititi 🙂 Praznicni duh nikad ne sme da nestane! 🙂 Mozda deda Mraz nece ostaviti poklon ispod jelke kao ranijih godina, ali ce, sigurna sam, doneti puno poklona razlicitih oblika i dimenzija 🙂

Evo nekih random slika sa konferencije (cisto da se vidi koliko nam je bilo supperr!!!):

Radili smo jako, partyli jos jace, spavali jako malo, te je bilo veoma cesto videti me u ovakvom polozaju 🙂 Mora covek da se snalazi i iskoristi svaku priliku, zar ne? 😉 Rekli su mi – AIESEC su mogucnosti, iskoristi ih! 😀 Ja odmah krecem na praktican deo 🙂

U petak bi trebalo da krenem za Beograd, na christmas zurku sa mojim voljenim ASMYLE-ovcima 🙂 Nakon toga, treba krenuti jos severnije 🙂 Ljubav zove 🙂

Nadam se da se svi osecate divno, jer nema razloga da ne bude tako. Uzivajte u praznicnoj atmosferi. Ne nervirajte se zbog sitnica, a ni zbog velikih stvari 🙂 Evo ja sam se danas bezpotrebno najela kao pravo prase, i bas sam ljuta na sebe ali necu da se nerviram. Zivot je previse kratak za nerviranje 🙂 Disite, putujte, slavite viznu liberalizaciju! 🙂 Slavite sta god, ima toliko stvari koje mogu da se slave 🙂

Evo mi smo slavili odlazak praktikanata, uspesno zavrsten NatCo i buduce projekte, koji ce biti uspesniji nego prethodnih godina (jer cemo ih mi naciniti takvima):

Zivot je lep! 🙂 Divan je, zapravo! 🙂

Moj citat za vas je „You are too blessed to be stressed“. To ovih dana sebi jako cesto pricam 🙂

Volite se, radujte se, uzivajte,

Ana B.