Život nas vodi tamo gde želimo da idemo

Ne znam ja mnogo toga, ali ću vam reći jednu sigurnu istinu: u Novoj godini (kao i u životu, generalno) će vam se desiti ono što jako želite i na čemu vredno radite. (obratite pažnju – ne stoji ili već i – što znači da morate i jako da želite, a i puno da radite na tome. Samo jedno od ta dva nije dovoljno.)

I da odmah nešto razjasnimo: neće Nova godina na neki misteriozan i magičan način da nam donese boljitak, napredak, uspehe. Neće niko do nas samih! Kao i uvek, sve ja na nama i sve zavisi od nas. Simple as that.

Živimo u uverenju da će nova godina sama po sebi promeniti situaciju u kojoj smo, da država treba da nam omogući bolji život, fakultet da nas obrazuje, šef da nam da veću platu, strana zemlja da nam donese više para, uspeha i srećniji život. Sreću tražimo negde drugde, čekamo je da stigne, očekujemo je od institucija, ljudi, godina koje slede. To je jako pogrešno. Neće ništa doći samo od sebe. Niko nije zadužen ni odgovoran za to da nama „podari sreću i bolji život“. Sami smo odgovrni za sebe!

Osim toga, verujem da ne treba da tražimo niti gledamo unaokolo – sreća i ljubav su već tu, u nama. Oduvek i zauvek.

Kaže mi osoba koja živi u inostranstvu da se samo ovde može čuti da se ljudi toliko žale, da pričaju o tome koliko im je loše i šta sve ne ide kako treba. Razumem ja da je dobro ispričati ono što te muči, ali još uvek nisam naišla ni na jedan primer da se neki problem rešio i da je nekom bilo bolje jer se mnogo i stalno žalio. Ako se fokusirate na problem, onda niste deo rešenja. Ne gledate u pravom smeru! Ako nešto možeš da promeniš – promeni („budi promena koju želiš da vidiš u svetu“), a ako ne možeš, onda to više nije tvoj problem. Reši ako je moguće, ili ostavi i idi dalje. Budi deo rešenja a ne problema!

Ako ti se ne sviđa mesto gde si, promeni ga. Nisi drvo.

Ako ti je loša država, idi u drugu, ako ti ne odgovara fakultet, promeni ga, ako imaš malu platu, traži veću ili daj otkaz pa traži novi posao. Ali nemoj da sediš i da se žališ i da očekuješ da će se promena magično desiti. Ti si promena! Sve je na tebi (i u tebi!).

Jednom prilikom mi je koleginica rekla kako je meni lako da budem srećna i uvek pozitivna, jer mi je „život cveće“ – imam dovoljno da mogu da putujem, lepo se oblačim, izlazim… Mogu da razumem ljude koji imaju problema sa zdravljem da pričaju o tome kako su u goroj poziciji od ostalih, ali ako si zdrav, prav a pričaš mi kako je meni život majka a tebi maćeha, to već nije u redu. Svi imamo jednake mogućnosti. Neki ih iskoristimo i spremni smo da se borimo za njih, a neki su isuviše lenji i čekaju da se nešto desi i da im se to što žele magično servira na dlan.

Ja sam srećna i pozitivna jer sam odlučila da budem takva („Ako želiš da budeš srećan, budi“). Svako živi svoje izbore.

Mene ne mrzi da dolazim redovno na faks, skupljam poene, učim za visoke ocene jer mi je prosek bitan. Nije mi teško da skupljam brdo papira, plaćam vađenje dokumenata, čekam u redovima, popunjavam aplikacije, prevodim na engleski i šaljem prijave za stipendije. Kao ni da nakon toga idem na intervjue za iste. Da žrtvujem izlazke neko vreme i uložim rad, trud, sate i dane u nešto što mi je bitno. Kad stignu rezultati, meni su očekivani i zasluženi, a drugima to očigledno deluje kao da mi je „palo s neba“, jer ja sam prosto prava srećnica. I jesam, šta ću, volim život i život voli mene.

Ne fakultetu nemam baš sve predmete koje bih volela da čujem i ne mogu da naučim baš sve što želim. Pronašla sam mogućnost da se prijavim za program razmene, ako prođem, otićiću negde gde ću moći da popunim to što mi nedostaje ovde. Smeta mi mnogo toga u našoj zemlji, ali opet nađem toliko pozitivnih strana i uživam u njima. Pronašla sam mogućnost da idem na master u Nemačku, i Bože zdravlje, otićiću. Malo i zemlju da promenim. Obožavam da putujem, i stalno tražim jeftine mogućnosti za putovanja.  I nalazim ih – kad nešto tražiš i privlačiš, to ti dolazi. Ma sve se može! Ti si promena i promena je u tebi! Ako ti nešto ne odgovara – promeni, idi, traži, kopaj, nađi način i budi dovoljno hrabar da se pustiš ka tome!

Ako želiš da budeš srećan, budi.

Jeste, vidimo kako puno ljudi uspeva jer znaju nekog ko zna nekog, i jer im je mama  gospođa Važna , a tata gospodin Bitni. Jebiga, tako je kako je. Ako ne možeš da promeniš to, i ako tvoji roditelji nisu ViB, onda shvati da moraš sam da se izboriš da postaneš Veliki i Bitan i stigneš tamo gde želiš. Kažu da nema prečica do mesta do kojih vredi otići. Ja ih ni ne tražim.

Poslao mi je asistent link intervjua sa Borisom Malagurskim. S obzirom na to da je vezano za ovu temu, moram da podelim sa vama njegov odgovor na pitanje – Kako mladi u Srbiji vide perspektivu?

„Tri najveća mita u Srbiji su: ako odem iz Srbije, svi moji egzistencijalni problemi će biti rešeni. Drugi, ako se sitem promeni, desiće se i ovde bolji život. Treći – ako uđemo u EU živećemo u blagostanju. Odlazak u inostranstvo je, naravno, uvek neizsvestan, treba početi od nule, za dobro pozicioniranje, čak i stručnjacima, potrebno je 10 godina rada. Promena sistema, svesti, načina razmišljanja, sama od sebe ne može da se desi – svaki građanin, svakim gestom, svakodnevno mora da bude aktivan, uključen u te promene, da vrši pritisak na vlast, da ovu zemlju doživljava kao zajednicu, i da sebi svake večeri postavlja isto pitanje: šta sam ja učinio da moj život postane bolji?! Sve ostalo je iluzija.“

Ono što znam i u šta verujem je da nas život vodi tamo gde želimo da idemo! Promene se ne dešavaju same od sebe – ili ćemo promeniti nešto ili sebe. U suprotnom sve ostaje tako kako je!

I za kraj, zapitajte se, šta ste uradili da vam život postane bolji?

Srećno,

Ana B.