Kako da imamo više novca a da radimo manje? Kako da novac radi za nas? Kako doći do finansijske slobode?
Ne znam odgovore na ta pitanja. Da znam, verovatno bih vam pisala sa nekog ostrva i terase sa predivnim pogledom na pučinu i otvoreno more. Ono što mogu da podelim sa vama su nekoliko zanimljivih uvida iz dve knjige koje su me naterale na razmišljanje: Bogati otac, siromašni otac i Tok gotovog novca (autor: Robert Kiosaki).
Znam da je teorija jedno i ne vredi mnogo bez prakse, ali nekad je potrebno učiti i širiti um novim znanjima i načinom razmišljanja da bi u određenom trenutku, kad za to dođe vreme, usvojeno znanje moglo da se (svesno ili nesvesno) primeni.
Finansijska sloboda je možda besplatna, ali nije jeftina. Sloboda ima svoju cenu… a ako mene pitate, tu cenu vredi platiti.
Šta treba da promenimo u načinu na koji razmišljamo o novcu da bismo postali bogati? Pošto ja nisam ekspert iz ove oblasti (što spomenuh i na početku i što je očigledno), prenosim vam sažeto savete o tome koje daje Robert Kiosaki:
1. Bogatstvo meri vremenom a ne novcem
Definicija bogatstva glasi: Broj dana koje možete da preživite bez ulganja fizičkog rada (vašeg ili bilo kog drugog člana domaćinstva), a da i dalje održavate dotadašnji životni standard.
Finansijska inteligencija se ne ogleda toliko u tome koliko novca zarađujete već koliko vam novca ostaje, koliko dobro novac radi za vas i za koliko ste ga generacija obezbedili.
Knjiga se zove Bogati otac, siromašni otac jer sve svoje postulate i objašnjenja Robert daje kroz poređenje učenja i vaspitanja svoja „dva oca“. Jedan je biološki, „siromašni“ otac (koji zapravo spada u srednju klasu) i drugi, bogati otac – tata njegovoj najboljeg prijatelja koji ima sopstenu kompaniju, milione i vreme da ih podučava biznisu. Njegov biološki otac je završio fakultet, doktorirao i radi kao profesor na fakultetu. Ima „stalan/stabilan“ posao, pristojna primanja i potpuno drugačiji način razmišljanja od bogatog oca koji nije ni približno obrazovan, ali neizmerno bogatiji.
Jedan od razloga što sam tako mnogo naučio od svog bogatog oca bilo je to što je imao dovoljno slobodnog vremena da me uči.
2. Ne dozvoli da stekneš naviku da radiš za platu
Bogati ljudi ne rade za platu.
Cilj vašeg šefa nije da vi budete bogati. Njegova jedina odgovornost prema vama je da redovno dobijete platu. Ako želite da budete bogati, to morate sami.
Mnogi se često žale na svoj posao, imaju osećaj da previše rade a premalo su plaćeni. Nikako da priznaju da je zapravo mnogo lakše raditi za nekog. Odradite svoj deo posla, odgovorni ste za vašu malu oblast kojom se bavite i svakog meseca dobijete određenu naknadu za to. To vam daje osećaj (lažne) sigurnosti. Imati sopstveni biznis je mnogo stresnije, zahteva mnogo veću angažovanost, neizvesnost i drugačiji način rada i razmišljanja.
Najteži deo u vezi s prelaskom iz kategorije zaposlenog u kategoriju biznismena ili investitora jeste veznost za način na koji zarađuješ novac, rekao je bogati otac. To je više od menjanja navike, to je lečenje zavisnosti. Zbog toga je Majku i meni naglašavao da nikada ne radimo za novac. Insisitrao je da naučimo da stvaramo sopstvene sisteme kao način sticanja novca.
Novac je droga. Navika da radimo za novac se vrlo teško rešava.
3. Postavljaj prava pitanja
Ljudi traže brz odgovor i hoće da im kažem šta da rade. Umesto da čuju ko treba da budu i kako da rade ono što je potrebno da bi stekli veliko bogatstvo.
„Ovo ne mogu da priuštim“ čini čoveka tužnim. Dovodi do osećanja bespomoćnosti, a ono do utučenosti i, često, depresije. Drugi izraz za to je apatija. „Kako da ovo priuštim?“ otvara vrata mogućnostima, uzbuđenju i snovima.
Kad sam odlučio da izađem iz „trke pacova“, jednostavno sam postavio sebi pitanje: „Kako da sebi priuštim da više ne moram da radim?“ Zatim je moj um počeo da se bori sa odgovorima i solucijama.
4. Nije potreban novac da bi se zaradio novac
Zamisao da je potreban novac da bi se zaradio novac jeste razmišljanje finansijski nesofisticiranih ljudi. To ne znači da oni nisu inteligentni. Jednostavno, nisu ovladali naukom o zarađivnaju novca. Novac je samo ideja. Ako želite više novca, naprosto promenite način razmišljanja.
Ono što imate u glavi određuje šta ćete imati u rukama. Novac je samo ideja. Postoji odlična knjiga koja se zove „Razmišljaj i obogati se.“ Naslov ne glasi „Teško radi i obogati se.“ Naučite kako da naterate novac da teško radi za vas i život će vam biti lakši i srećniji. Danas, ne igrajte na sigurno; igrajte pametno.
Obrazovani otac je podsticao Roberta da bude pametan. Bogati otac ga je podsticao da zna kako da zaposli pametne ljude.
5. Ulaži u aktivu
Aktiva je nešto što donosi novac. Pasiva je nešto što odnosi novac. To je otprilike sve što je potrebno da znate. Ako želite da budete bogati, naprosto valja da provedete život kupujući aktivu. Nepoznavanje razlike je ono što u stvarnosti uzrokuje najveći broj finansijskih problema.
Bogati kupuju luksuzne predmete tek naposletku, a siromašni i osrednji su skloni da to učine pre svega. Siromašni i osrednji često kupuju luksuzne stvari kao što su velike kuće, dijamanti, krzna, nakit ili jahte, budući da žele da izgledaju bogato. I zaista izgledaju tako, ali su zapravo samo upali u još veće dugove. Ljudi koji su nasledili porodično nasledstvo, koji su oduvek bogati, prvo popunjavaju kolonu aktive. Tek zatim, prihodom koji generiše aktiva, priušte sebi neki novi luksuz. Siromašni i osrednji na lukzus troše sopstvenu krv i znoj i nasledstvo svoje dece.
6. Bankrotiraj pre tridesete
Najbolji način da dođete do pobedničke ideje je da imate 1000 ideja koje nisu uspele, stalno radite i pokušavate. Bogati otac je smatrao da je najbolje bankrotirati još pre tridesete.
U stvarnosti postoji beskrajno mnogo novih ideja, milijarde ljudi koji nude proizvode ili usluge, milioni proizvoda – i samo nekolicina onih koji znaju kako da izgrade odlične poslovne sisteme.
Uspešni ljudi znaju da je uspeh loš učitelj. Čovek se uči na greškama, a u biznisu se često greške plaćaju novcem.
7. Nauči da misliš brojevima
Ljudi koji su zaposleni ili samozaposleni razmišljaju rečima dok, da bi bio uspešan kao vlasnik biznisa ili investitor, moraš misliti brojevima.
Ako ne umeš da čitaš brojeve, osuđen si na prihvatanje tuđeg mišljenja.
Tvoj finansijski opstanak zavisi od činjenica,a ne od rečito iznesenog mišljenja nekog tvog prijatelja ili savetnika.
Rukovođenje je sposobnost da iz ljudi izvučeš ono najbolje. Lako je naučiti tehničke veštine biznisa… rad s ljudima je onaj teži deo.
Inteligentni ljudi su oni koji sarađuju sa osobama inteligentijim od sebe, ili ih unajmljuju. Kad vam je potreban savet, pobrinite se da mudro odaberete savetodavca.
8. Budi neutralan u pogledu dobitka i gubitka
Da bi bio uspešan kao investitor i vlasnik biznisa, moraš da budeš emocionalno neutralan u pogledu dobitka i gubitka. I jedno i drugo su samo deo igre.
Investitori visokog ranga ne brinu da li će tržište rasti ili opadati jer im znanje koje poseduju omogućava da u oba slučaja zarade.
Da biste bili uspešni kao biznismen ili investitor, morate da gledate svega pet odsto očima, a čak 95 odsto umom. Razumevanje zakona i sila koje vladaju na tržištu od vitalnog je značaja za postizanje finansijskog uspeha. Do velikih transfera bogatstva dolazi onda kada se menjaju zakoni i tržišta.
Zbog toga kaže i da se velike šanse se ne vide očima, one se vide umom. Novac je zapravo ideja koja se jasnije vidi umom nego očima.
9. Gledaj da velike dugove otplaćuje neko drugi
Posebno mi je zanimljiv način razmišljanja o dugovima. Često je neizbežno uzeti kredit za razvijanje i unapređenje poslovanja, kupovinu novog ili prelaska u veći stan, bolji auto. Robert kaže da se i to može raditi na vrlo pametan način. On je, na primer, umesto da kupi sređenu kuću sa malim placem i otplaćuje sam kredit godinama, kupio kuću sa velikim placem. Potom je sredio i prodao zajedno sa malim delom placa. Od tog novca je sagradio kuću za sebe na drugom delu placa i vratio kredit. Za ovo je potrebno veliko znanje iz oblasti nekretnina, ali je jedan od primera koji daje u knjizi.
Vodi računa prilikom zaduživanja. Ako je reč o tvom ličnom dugu, gledaj da bude mali. A ako je to neki veliki dug, gledaj da ga otplaćuje neko drugi.
Ako se zadužuješ i preduzimaš rizik, treba da budeš plaćen za to.
10. Nauči da kontrolišeš rizik, ne da ga izbegavaš
Razlika između kockara i investitora je u sledećem. Za kockara, investiranje je igra na sreću. Za investitora, investiranje je igra na veštinu.
Ono što znate je vaše najveće bogatstvo. Ono što ne znate je vaš najveći rizik. Rizik uvek postoji, stoga naučite da ga kontrolišete umesto da ga izbegavate.
11. Jačaj samodisciplinu i dobre navike
Navike. Naš život je odraz naših navika više nego našeg obrazovanja.
U svetu koji se danas tako brzo menja, više nije toliko važno šta znate, jer je vaše znanje često zastarelo. Važno je koliko brzo učite.
Nedostatak lične samodiscipline je faktor broj 1 koji deli bogate siromašne i srednju klasu.
Bogataš i siromah se razlikuju samo po tome kako provode svoje slobodno vreme.
12. Počni i kad nemaš sve odgovore
Mnogi ljudi nikad ne otpočnu neki projekat jednostavno zato što nemaju sve odgovore. Nikad nećete imati sve odgovore, ali počnite bez obzira na to.
Strast gradi biznis. Ne strah. Ostvari svoju strast.
Da biste bili uspešni, morate da naučite da prevaziđete svoj strah od odbijanja i prestanete da brinete o tome šta će drugi reći o vama.
Tri najvažnije veštine upravljanja koje su vam neophodne da biste otpočeli sopstveni biznis jesu: upravljanje gotovinskim tokom, upravljanje ljudima i upravljanje sopstvenim vremenom.
Nadam se da vam je tekst bio koristan i pokrenuo vas na razmišljanje. Na sajtu richdad možete naći dodatni materijal iz knjiga i igru „Cashflow“ u kojoj, da biste pobedili, morate pratiti ove i ostale savete. Ako znate za neku dobru knjigu na sličnu temu, pišite u komentarima.
Ako već niste, zapratite stranicu mog bloga na fejsu.
Čitamo se ponovo uskoro!
