Najvažnije lekcije iz prethodne godine

Verujem da smo jedna ista osoba i na poslu i kod kuće, i da, iako nam možda ne deluje tako, principi kojima se vodimo privatno, vode nas i poslovno. Kada sam počela da pišem lekcije iz prethodne godine – jer želim da imam retrospektivu na jednom mestu, a možda bude korisno i tebi koji ovo čitaš, shvatila sam da su sve lekcije povezane sa ličnim razvojem – privatne i poslovne.

Naš biznis može da raste onoliko koliko rastemo i mi kao osobe. Kada pričamo o postavljanju ciljeva, u mnogo izvora ćete naći da ispravno postavljanje ciljeva podrazumeva odgovor na pitanje – Kakva osoba treba da postanem da bih mogla da ostvarim ovaj cilj? To je jako lepo objasnio Željko Popović u ovoj epizodi mog podcasta Biz Balans.

Lični razvoj je oblast kojom se bavim godinama, jer želim da živim svesno i ispunjeno, po svojim merilima i pravilima.

Počela sam da mnogo bolje razumem sebe i da menjam svoje ponašanje i svoj život nakon što sam otišla iz korporacije i krenula na psihoterapiju. To je put koji traje i dalje, već petu godinu.

Osim redovne psihoterapije, od tada sam pročitala u proseku po 30ak knjiga godišnje (često preporučujem knjige koje me oduševe u Analogičnim pričama, pa ako nisi tamo – prijavi se), završila NLP master, završila RAR (rani razvoj) edukaciju u IDP centru Tomislava Kuljiša, završila koučing edukaciju akreditovanu od strane ICF-a (Internacionalne koučing federacije) i učila od raznih svetski poznatih stručnjaka preko Mindvalley platforme.

Šta sam (za mene) važno uradila u 2023?

• Počela da redovno meditiram i „upoznala“ se sa Džoom (za sada samo „online“ a uskoro i uživo) 🙂

• Počela Biz Balans podcast

• Sredila, završila i objavila svoj (ovaj) sajt

• Putovala svakog meseca i obišla par mesta na kojima nisam ranije bila (Valensija, Rim, Antib, Orlando)

• Otišla ponovo u USA posle 10 godina (a ubrzo idem ponovo)

• Bila u Disneyworld-u u Orlandu, na Floridi (ovo mi je dugo bila ogromna želja)

• Počela da radim sa klijentima iz inostranstva (ok, Crna Gora možda i nije neko inostranstvo ali Holandija jeste) 🙂

• Sa Dixi okupljala skoro svakog meseca žene preduzetnice i organizovale smo više od 10 druženja tokom prethodne godine, a plan za ovu je da sve to struktuiramo i dignemo na još viši nivo (ako si zainteresovana da nam se pridružiš, piši mi)

• Kupila sebi Remarkable – zašto mi je koristan i šta je uopšte Remarkable pročitaj ovde

• Išla redovno na psihoterapiju – ovo je najvrednija investicija koja je vrlo pristupačna i trebalo bi da bude regularna aktivnosti i mentalna higijena svima

• Završila koučing edukaciju i počela da se bavim koučingom – sada imam redovne koučing klijente i baš uživam u ovoj ulozi. Saznaj više o koučingu ovde.

• Počela da držim treninge kompanijama (na teme u vezi sa komunikacijama – kako dolazi do nerazumevanja, mentalni filteri, feedback, delegiranje)

• Počela da jasnije komuniciram i više koristim humor (život ipak treba da bude zabava i možemo da se zabavljamo i kad odgovorno radimo) 🙂

Šta sam naučila?

1. Zagrli svoj strah

Suočavanje sa strahom od neuspeha i negativnim feedback-om mi je dosta dugo nesvesno pravio pometnju i držao me u nekom „bezbednom prostoru“ (a zapravo u vrlo opasnom) u kome radim samo ono što znam i molim se da niko ne prokomentariše kako to nije dobro ili se nekome ne sviđa.

Iz detinjstva imam tendenciju da prihvatam i podrazumevam svoju krivicu (čak i kada nije realna ni potpuna) i da se ne „branim“ niti suprotstavljam mišljenjima autoriteta. To je onda još više pogoršalo moj strah od negativnog feedback-a jer je on (u mojoj glavi), posebno ako dolazi od autoriteta, bio uvek ispravan, a ja uvek kriva.

Odatle su se samo razvijali novi strahovi, jer ako npr. ne proveravam koliko su i da li su klijenti zadovoljni (od straha da odgovor može da bude negativan), onda to stvori novi strah – šta ću da radim ako izgubim jednog, dva, tri klijenta? Ako se neko predomisli?

To se onda dalje pretvara u egzistencijalni strah (koji, kao i većina strahova, uopšte nije baziran na realnosti). Kako ću ja i od čega da živim? Sve je na meni, nemam nikog da me „izdržava“…

To se onda dalje pretvara u pitanje identiteta – biću potpuno neuspešna i bezvredna… Jer dosta nas svoju vrednost povezuje sa svojim poslovnim uspehom.

Šta sam uradila sa svim ovim nesvesnim strahovima?

Prvo sam ih osvestila i o tome dosta i detaljno pričala na psihoterapiji. Naučila sam da kada sedimo sa svojih strahom i pustimo ga da postoji, da ga potpuno osetimo, ma koliko to neprijatno bilo, on počne da se smanjuje. Shvatimo da ne može da nas „pojede“.

Kaže mi terapeutkinja – pusti da te strah potpuno obuzme, pusti ga skroz, neka ga. Šta će da se desi? Jesi umrla? Preživela? Šta se dešava u telu?

Šta god da se desi. Možemo da preživimo.

I tako, sada kada me uhvati strah, jer naravno da se ponekad vrati, ja ga pustim, sedim malo sa njim, dozvolim sebi da ga lepo osetim i onda on ode… I svaki put je manjeg intenziteta.

Šta sam u ponašanju promenila?

Prvo, uvela sam obavezne mesečne sastanke sa klijentima, gde osim planiranja sledećeg meseca tražim feedback za prethodni, a i ja njima dajem feedback na našu saradnju i ono što radimo.

Bilo mi je jako neprijatno i u početku sam imala strah svaki put kada ih zakažem, ali sam vremenom počela da se radujem tim sastancima jer sam shvatila da volim i želim jasnoću. Jedino ako jasno i kontinuirano komuniciramo možemo da lepo sarađujemo, unapređujemo šta je potrebno i dođemo do željenih i boljih rezultata.

Odlučila sam da svoj posao i zadatke koje obavljamo posmatram kao eksperiment, pa samim tim svaku grešku ili rezultat koji mi se ne sviđa posmatram kao povratnu informaciju da tu nešto treba da promenimo, pa da pokušamo ponovo. Radi – Prati – Menjaj i tako u krug. Klasična marketing formula. I onda je uspeh zagarantovan, jer samo je pitanje trenutka kada ćeš „ubosti“ šta najbolje radi i donosi najviše rezultata.

2. Manje misli, više osećaj

Celu godinu sam posvetila tome da naučim kako da manje mislim, a da više osećam. Većina nas nije ni svesna koliko se sa godinama udaljavamo od sebe i svog tela. Pa radimo ono što „mora“, što bi trebalo, što kažu običaji, tradicija, mama, tata, društvo, kako nam posao nalaže, dužnost…

Tako „guramo“ kroz život i ne zastajemo jer „nemamo vremena“. A i kad zastanemo ne znamo kako da se čujemo, jer smo zaboravili kako to izgleda i zvuči.

Rečenica za ovu godinu bila mi je Ne mora da bude logično, neka bude magično. Neka bude totalno nelogično, ali prati svoj osećaj. On te neće prevariti i zna gde treba da budeš i ideš.

Mnogi ljudi koji se bave ciljevima takođe govore – put do cilja je jednako važan kao i sam cilj. Ako imaš cilj do kojeg da bi došao/la treba da se osećaš loše i da nešto „trpiš“ duže vreme… Da li je to zaista cilj koji želiš? Da li je to tvoj cilj ili je tuđi? Kako može drugačije?

U osećaju su sigurnost i odlučnost. Osećaj zna. Iz dobrog osećaja, sa mesta ljubavi, sreće, sigurnosti, zahvalnosti se rade najbolje stvari i donose najbolje odluke – poslovne i privatne.

Uz osećaj je uvek lako i jednostavno. Kad ga nema ili je nejasan tad smo nesigurni i sve je komplikovano. Kada su glava i telo (osećaj, emocije) sinhronizovani, onda su odluke lake. Problem nastaje kada glava kaže jedno a telo (srce) drugo… Tu može da nas disciplina neko vreme drži i da radimo ono što kaže glava, ali telo sve vreme pati i samo je pitanje kada će se to na neki način ispoljiti…

Slušaj sebe – svoj osećaj i svoje telo. Pravo vreme je kada ti osećaj kaže da je pravo vreme – da nešto počneš ili završiš, uradiš ili pustiš.

Šta sam konkretno uradila?

Ja sam mnogo dugo sve analizirala i bila previše u glavi.  Promenila sam terapeuta i već dve godine sam redovna na telesnoj psihoterapiji. Kad god krenem svoje analize iz glave, ona me samo podseti – vrati se u telo.

Počela sam da redovno meditiram. Meditacija je odličan način za smirivanje i osvešćivanje svog tela, misli i senzacija u telu.

Kad utišamo svet, možemo da bolje čujemo sebe.

3. Meditacija ima mnogo pozitivnih benefita na zdravlje i život

Novu 2023. godinu čekala sam sa drugaricama na Goču. Jedna od drugarica koja je bila sa nama se par dana pre toga vratila sa Dispencinog sedmodnevnog ritrita u Meksiku. Pričala nam je kako to izgleda i predložila da uradimo neku njegovu meditaciju. Tako sam se prvi put „upoznala“ sa Dispencom i počela da redovno meditiram.

Meditirale smo zajedno u smeštaju i radile hodajuće meditacije oko jezera Selište. Tu sam započela naviku koju sam nastavila tokom cele godine.

Jutarnja i večernja meditacija su mi skoro pa obavezne.

Nisam se zaustavila samo na meditacijama. Ja sam mnogo više čovek od nauke a ne od verovanja. Verovanje podrazumeva da ti neko nešto kaže i ti bezpogovorno u to veruješ i ne preispituješ. A ja više volim nauku, jer nauka nešto kaže, ali ako se istraživanja promene ili se otkrije nešto novo, promeni se stav, a onda i ponašanje koje ga prati.

Dispencin stav je vrlo sličan – on želi da ti razumeš kako funkcioniše meditacija, zašto je radiš, zašto proces izgleda tako, šta ti se dešava u glavi, šta u telu, kako je sve to povezano. Onda ćeš se potruditi da svesnije i bolje uđeš u ceo proces i imaćeš bolji rezultat.

Ne treba i ne moraš da stepo veruješ. Treba da saznaš i naučiš pa onda kad sve ima više smisla i logike, imaćeš veću motivaciju da redovno meditiraš jer znaš šta time možeš da dobiješ.  

Posebno mi uliva poverenje kada više različitih autora – koji su svetski renomirani stručnjaci – pišu i imaju saglasne stavove o temi meditacije i povezanosti tela i glave.

Čitala sam i preporučujem:

• Džo Dispenca – Placebo ste vi i Ostvari svoje neograničene sposobnosti

• Basset van der Kolk – Body keeps the Score

• Daniel Golman – Altered traits

• Gabor Mate – Mit o normalnom

Videćete koliko se podudara i koliko je komplementarno sve što svako od njih priča tj. piše i da meditacija poboljšava zdravlje i diže kvalitet zivota.

Šta sam dobila?

Novi nivo smirenosti, mogućnost da se vratim u dobru energiju samostalno, osvešćivanje svojih negativnih uverenja i građenje pozitivnih uverenja.

Tokom meditacije su mi često na pamet padale ideje za klijente ili za moj blog i podcast, shvatala sam šta mi tačno smeta, šta treba da tražim, menjam, koja zapravo misao ili strah stoji iza nekog mog ponašanja.

Naučila sam kako da se umirim brže kad sam pod stresom, kako da dišem, kako da pomognem imunom sistemu da ojača, kako da se podignem na višu vibraciju – bolju energiju i emociju.

Kad smo u dobroj energiji privlačimo dobre stvari, ljude, lakše rešavamo sve probleme. Lakše nađemo parking, mesto u punom lokalu, puste nas „preko reda“ u Lidlu… 🙂

Energija i emocije imaju svoju frekfenciju (ovo možete vrlo lako da guglate i pronađete).

Sva osećanja su tu da ih osećamo i da vidimo šta nam komuniciraju. Ne treba bežati ni od jednog osećaja – the only way out is through.

Ali je veoma važno znati da sami možemo da se dignemo na višu vibra­ciju i da živimo odatle. To ne zavisi od drugih ljudi i ni od čega spolja.

4. Zahvalnost je jedna od najvrednijih navika koju možeš da praktikuješ

Vežbaj zahvalnost. Kada smo zahvalni fokusiramo se na sve ono što imamo, na sve ono što je dobro, što valja. Vidimo selektivno samo dobre stvari – a ono na šta se fokusiramo raste.

Često zaboravimo da budemo zahvalni na jednostavnim stvarima, jer ih podrazumevamo. Mislimo na probleme koje treba da rešimo i na sve ono što nam smeta. Nismo svesni da time samo povećavamo naše probleme, a smanjujemo našu energiju, a samim tim i lakoću da te probleme rešimo.

Svaki put kad upalim mirišljavu pucketa u svecu (Woodwick – ja ih obožavam i preporučujem iako znam da sveće nisu baš zdrave), pomislim kako mi je lepo i kako sam zahvalna. Kad upalim novogodišnje sijalice i ceo stan mi svetli, osećam se predivno. Kad ujutru odem da se umijem i pustim toplu vodu, zahvalna sam sto mi je prijatno i imam toplu vodu s česme. To da su svi nama dragi budi zdravi, da smo mi dobro, da možemo da vidimo, čujemo, hodamo, radimo – to su ogromni blagoslovi.

Jednostavne, male stvari koje mi podrazumevamo nekome, negde su luksuz. Ne treba da čekate da kupite kuću, jahtu, avion ili napravite neki vanserijski uspeh da biste vežbali zahvalnost. To je način života. Onaj ko stalno vidi i nabraja na čemu je zahvalan, to je istinski bogat i srećan čovek.

Šta su tvoje najvrednije lekcije iz prethodne godine? Šta su za tebe najveći uspesi i najvažniji događaji u prethodnoj godini?

Verujem da često brzo i nesvesno pređemo preko toga. Ne zastanemo da kažemo sebi – bravo, da izvučemo lekcije i vidimo dokle smo stigli i koji put smo prešli. A to je veoma važno – da prvo budemo sebi najvernija podrška, jer onda možemo da podržimo i druge i okupimo oko sebe ljude sa kojima vredi deliti život.

Prijavi se ispod da čitaš Analogične priče ako želiš da ti mejlom povremeno tokom cele godine šaljem korisne i zanimljive priče i životne lekcije, kao i preporuke knjiga, videa, konferencija.

Ako želiš da sarađujemo ili si zainteresovan/a za koučing, piši mi.