Svi treba da odu u inostranstvo na neko vreme
Tu rečenicu sam nedavno čula na konferenciji i poželela da nekako gurnem sve one koji nisu otišli, da odu.
U zapadnim i razvijenijim zemaljama obavezno je i smatra se normalnim da student jedan deo svojih studija (nekoliko nedelja, meseci, semestar ili celu godinu) provede u nekoj drugoj zemlji. To se podrazumeva i studenti se ohrabruju i savetuju da se prijave na jedan od mnogih programa razmene. Kod nas, kada neko kaže da je bio student na razmeni i neko vreme živeo u inostranstvu, na njega gledaju sa divljenjem kao da je jedan od malobrojnih šampiona u retkoj sportskoj disciplini.
Roditelji, gurajte decu da idu, a ne da sede pored vas
Mentalitet nam je takav da nas uvlači u zonu komfora i tera nas da tamo i ostanemo. Kaže mi drugarica koja je dobila stipendiju za master studije u Sjedinjenim Državama (što je ogroman uspeh) kako je cela rodbina pita da li baš mora da ide i da li je to neophodno, plaču i otežavaju. Naravno da je teško kada se rastajemo od bliskih ljudi pa i kada znamo da je privremeno, ali ako radimo nešto dobro za nas, širimo vidike i ulažemo u sebe, to treba podržati, slaviti i bodriti.
Navikli smo da živimo sa roditeljima do 30-te, da ne mislimo o plaćanju računa, hrani, pranju veša i ostalim svakodnevnim obavezama. To nije realno. Treba da odrastemo ranije. Takva pomoć, isto kao i plaćanje ispita, kupovina seminarskih radova nam deluje kao trenutno korisna, ali je dugoročno štetna. Roditelji, bodrite vašu decu da idu, a ne da sede pored vas!
Zašto treba neko vreme živeti u inostranstvu:
1. Prostaćete samopouzdanija, snažnija, sposobnija osoba
Ja sam se sa nepunih 16 godina prvi put privremeno preselia preko okeana i to iskustvo mi je promenilo život. Kasnije sam se selila ponovo, i opet se vratila. Treba sprečiti odliv mozgova i vratiti one koje su otišli. Međutim, u isto vreme, treba i ove koji nisu otišli terati da odu. Neki od njih se verovatno neće vratiti. Ali neki sigurno hoće i oni će doneti sa sobom način razmišljanja, ponašanja, manire, ideje koje će biti korisne ovde i koje su sigurno drugačije od onih sa kojima su otišli i koje su ovde duboko ukorenjene, a više nam štete nego što nam koriste. Kada jednom vidite kako sistem može da funkcioniše i kako može da se živi, nećete olako pristati na manje.
2. Shvatićete pre (mnogo bolje nego kasnije) da ste jedino vi odgovorni za sebe i svoj život
Bilo šta da vam se dogodi ili vam je potrebno, jedino sigurno što imate ste vi sami. Neće biti mame, tate, tetke, strine i ostale bliže i dalje rodbine da pritrči u susret čim padnete ili se sapletete. Moraćete sve sami, a shvatite koliko možete i koliko ste jaki tek onda kada vam je da izdržite i uradite ono što morate jedina opcija koju imate. Kad ne očekujete ničiju pomoć i znate da nemate rezervu i da niko neće uskočiti da pomogne ako zatreba, postanete mnogo proračunatiji, pametniji, odgovorniji, zreliji.
3. Neće više biti izgovora: “Ne mogu da uspem jer sam u Srbiji.”
Svi se okolo žale, a mi se, slušajući ih, tešimo da ima onih kojima je gore. Za one kojima je bolje, uvek nađemo neku srećnu okolnost koju oni imaju a mi nemamo, te nije ni čudo što ne možemo biti kao oni. Ako krivimo okruženje i situaciju za to što ne možemo da uspemo, hajde da ih promenimo! Započnite novi život, budite ono što hoćete, nema tereta iz prošlosti, nema nepovoljnog okruženja i milion razloga (izgovora) da ne možete da uspete jer ste u Srbiji. Više niste.
4. Naučićete da kafu pijete brzo kako biste se vratili na posao
Dok sam studirala u inostranstvu, oduševilo me je koliko su drugi studenti aktivni – svako je u nekoj organizaciji, radi, bavi se sportom, hobijem, ulaže u sebe, ide na edukacije, seminare, letnje kampove. Svi oni znaju da, ako se svakodnevno ne kreću napred, drugi će ih brzo preteći. Šta mi radimo? Pijemo kafe i kačimo selfije iz kafana, provoda, takmičimo se u pogrešnim stvarima, imamo pogrešne prioritete. Nije u drugim zemljama bolje zato što je njihova država bolja. Država su ljudi. Može i nama da bude bolje, ali moramo da se promenimo. Pričao je na konferenciji Nova Energija ambasador Izraela, Yossi Levy, o tome kako je njegova zemlja veličine naše Vojvodine a oni višestruko bogatiji jer su razvili kulturu startapa i drugačije se ponašaju. Između ostalog rekao je: „Popijte kafu brzo, pa se vratite na posao.”
5. Shvatićete da prečice (koje mi toliko volimo) nas često vode dalje od cilja nego što nas približavaju
Nikome na pamet ne pada da ne plati karticu za prevoz, položi ispit na bubicu, zaposli se preko partije, ima tri pauze na poslu umesto jedne. Ne traže način kako da prevare sistem i prođu kroz još neku rupu u zakonu. Kraći put nije uvek bolji put. Nekad nas zapravo više udalji od cilja nego što nas približi. Prepisivanje na fakultetu, kupovina ispita i sve to što u Srbiji prolazi, tamo se ni ne pomišlja. Kada izađete, pravila su mnogo drugačija. A vi sa sobom uvek nosite samo ono što imate… ili nemate.
6. Videćete da tamo nije sve idealno i možda čak poželite da se vratite. Da, nazad u Srbiju
Mnogi koji smo se vratili, umorili smo se od pitanja – zašto? Ja uvek kažem – idite sami pa odlučite. Idealno ne postoji, pitanje je samo šta ste spremni da žrtvujete. Nekima je uspeh i prestiž da žive u inostranstvu i svraćaju nazad samo po potrebi. Drugima je draže da uspeh grade ovde gde su uslovi nepovoljniji, ali neke druge stvari nezamenljive. Samo nemojte da se varate da je tamo lakše, jer da biste uspeli bilo gde na svetu, morate mnogo da radite i ulažete u sebe. Nigde uspeh ne dolazi lako a ni brzo. Što nas dovodi do sledeće tačke:
7. Videćete da oni koji imaju mnogo, mnogo rade
Iza tog idealnog života tamo, kako se nama čini pre nego odemo, stoji veliki rad, trud, zalaganje, odricanje, konstantno učenje i borba. To u Srbiji često nije slučaj, pa nije ni čudo što su mnogi zbunjeni i imaju drugačija očekivanja. Na konferenciji koju sam već spomenula, nekoliko različitih predavača u nekoliko različitih tema i panela naglasilo je kako mora mnogo da se radi da bi se zaradilo. Pa, osim ako niste dobili na lutriji, nasledili ogromno bogatstvo od rođaka ili nešto slično, to je zaista rečenica i činjenica koja se podrazumeva i nema potrebe da se objašnjava, izgovara i ponavlja toliko puta.
8. Ne postoji zamena za iskustvo
Svi znamo i pričamo da fakultet nije dovoljan, da se iz knjiga može naučiti tek nešto što je dovoljno za početak, a sve bitno i kako se zapravo radi nauči se tek kada iskusimo sam posao i počnemo da radimo. Možete da pročitate mnogo knjiga i čujete nebrojano priča o tome kako je živeti, studirati, raditi negde ali ne može ni približno da vas promeni nešto o čemu ste čuli kao nešto kroz šta ste prošli i doživeli. Ne postoji zamena za iskustvo. Obogatite sebe iskustvom. Učite na što više različitih načina.
+ Pričajte sa ljudima koji su uspešni, kojima se divite i koji postižu fantastične rezultate na različitim poljima u životu. U više od 90% slučajeva čućete da su neko vreme živeli, radili ili studirali negde u inostranstvu.
I znajte: Ono što želite zato što je sigurno i udobno nije to što vam je potrebno da bi ste se razvili u stabilne, sposobne, samostalne i samopouzdane individue. Izađite iz svoje zone udobnosti i istražite svet i svoje mogućnosti.
6 Responses
Problem sa ovim je što ovo, čini mi se, razumiju samo oni koji su to prošli.Ali to je samo i razlog više što se ljudima to mora ponavljati dok se ne naviknu na ideju.
Inače, naši ljudi slabo putuju, pa imaju i strah od inostranstva.
Problem je i što ipak kod nas nema dovoljno mogućnosti za stipendije (nije da nema, ali to što ima je malo), a ljudi nemaju novca sami to da isfinansiraju.
Odlično sročeno, moraću proslijediti omladincima. 🙂
Može se putovati i sa jako malo novca ukoliko je neko kreativan i prati mogućnosti koje postoje 🙂
Svakako treba bodriti i terati ljude da idu 🙂
Hvala 🙂
Bravo Anči. Kao i uvek, kvaltetan tekst i odlično zapažanje. I definitivno se slažem da kod nas mnogo veliki broj ljudi živi u zoni poznatog i predvidivog, bez namere da iz te zone izađe… Verujem da je to prva i osnovna stvar koju treba menjati.
Nastavi da pišeš, to odlično radiš! Uvek mi prija da pročitam svaki tvoj tekst 🙂 Ljubim :*
Hvala Anđo :*
Odličan tekst.
Jedino bih dodao da su iskustva onih koji su imali novca i onih koji su jedva sastavljali kraj sa krajem prilično drugačija.
Hvala.
Naravno da su drugačija, ali svi prolaze kroz neke iste faze prilagođavanja i učenja… 🙂