Da li muškarci i žene igraju na istom terenu sa jednakim pravilima igre?

0Shares

Organizacija Lean In koju je pokrenula Šeril Senberg, COO Fejsbuka, objavila je povodom dana žena statistiku da od 195 zemalja, žene vode samo 14. Globalno, žene su plaćene 23% manje od muškaraca. Samo 7% Fortune 500 kompanija vode žene. Istraživanje Ujedinjenih Nacija iz 2018. godine kaže da je na svetu samo 27% žena na menadžerskim pozicijama (u Evropi i Severnoj Americi 37%). Melinda Gejts u godišnjem pismu Gejts fondacije piše da „Podaci nepogrešivo govore da, bez obzira na to gde ste u svetu, vaš život će biti teži ako se rodite kao žensko.

Borba za prava žena i jednakost među polovima traje vekovima. Daleko smo došli od 1842. godine kada je Ukazom kneza Mihaila odobreno školovanje žena u Srbiji. Zatim je 1945. ženama u Jugoslaviji odobreno pravo da glasaju. Mnogi akti i zakoni su doneti od tada i kod nas i u svetu, ali ta borba daleko je od završene.

Žene mogu da budu uspešne ali nisu dovoljno ambiciozne?

Moj prijatelj, dugogodišnji uspešni preduzetnik, započinje ovu temu i komentariše kako sve žene koje zaista žele da budu uspešne u poslovnom svetu, to i mogu. Kaže da ne razume tu borbu za ravnorpavnost, niko nas ne sprečava, samo mnoge žene prosto nisu dovoljno ambiciozne.

Delimično se slažem i ne smatram da žene treba sažaljevati zbog gore pomenute statistike, niti treba te podatke na silu menjati. Treba stvarno da pobedi bolji i da se odluke o tome ko će napredovati i biti na rukovodećim pozicijama donose na osnovu veština, znanja, sposobnosti, a ne samo na osnovu pola. Međutim, treba da pobedi bolji u igri na istom terenu i sa jednakim pravilima igre.

Problem nejednakosti mnogo je dublji i sistemski

Ponekad se pitam da li su žene zapravo radile protiv sebe dok su se borile za sve te jednakosti. Žene su zapravo borbom za ravnopravnost natovarile sebi još obaveza i odgovornosti. Paralelno sa tim nisu se izborile za ravnopravnost u svim ostalim oblastima gde su u prošlosti bile dominantne.

Došli smo u doba gde je normalno da žena radi, zarađuje, bude na visokim pozicijama sa velikom odgovornošću, obavezama i ravnopravno deli sve troškove sa partnerom. Međutim, pored svih tih obaveza očekuje se da žena obavlja i sve ono što se tradicionalno smatralo „ženskim poslovima“.

Muški i ženski poslovi

Hajde da ovu podelu poslova analiziramo i stavimo u kontekst (ne)jednakosti. Tradicionalno posmatrano, „muški poslovi“ su: popravljanje krova (nije relevantno za zgrade, a za one koji žive u kućama, krov se popravlja otprilike jednom ili nijednom godišnje), cepanje drva (mnogi se ne greju tako, često se drva već kupe iscepana a postoje i alternative), popravka automobila (postoji mehaničar koga, ako oba partnera rade, plati ko god odveze auto), sitne popravke u kući/stanu (potrebne možda par puta godišnje), bacanje đubreta (dva puta nedeljno).

Sa druge strane, „ženski poslovi“ su: pranje i peglanje veša (više puta nedeljno), spremanje hrane (svakodnevno), sređivanje i čišćenje stana (nekoliko puta mesečno), pranje sudova (skoro svakodnevno).

Očigledno je da je vreme potrebno za „ženske“ poslove višestruko veće nego za „muške“ a broj sati u danu je svima isti. Zbog toga, ako pričamo o jednakosti, ne možemo da govorimo samo o poslovnom svetu, već obavezno i o svakodnevnim poslovima kod kuće gde je jednakost i međusobna podrška jednako važna.

Vreme je da svi dođemo u 21. vek

Mnogo je vremena prošlo od doba kada se živelo u pećinama, kada je muškarac išao da lovi i donese hranu kući, a žena tu hranu pripremala. Muškarac cepao drva i palio vatru, a žena kuvala na toj vatri i čuvala decu. Odavno već ne živimo u pećinama, hranu kupujemo u supermarketu, a grejemo se uglavnom na struju ili imamo centralno grejanje. Sve te troškove plaćamo zajedno. Kako i zašto je žena, samo zato što je ženskog pola sposobnija da radi kućne poslove od bilo kog muškarca? U pitanju su samo zasterela uverenja.

Da bi žena bila jednako ili više uspešna na poslu nego muškarci, osim toga što treba da to želi mora da ima dovoljno vremena da čita, da se edukuje, viđa sa ljudima, gradi svoju mrežu kontakata a nekad i odmara i ne radi ništa. Biće značajno uskraćena za vreme koje bi mogla da ulaže u svoj napredak ako jedino ona u kući mora da radi sve. Već u tom trenutku, mi nemamo igru gde su pravila jednaka za oba pola. Ako jedna strana ima mnogo više obaveza (mnogo manje vremena), ona ne može napredovati jednakom brzinom.

Šeril Senberg u svojoj fantastičnoj knjizi „Korak napred“ kaže: „Čvrsto verujem da najvažnija karijerna odluka za ženu jeste da li će imati životnog saputnika i ko će taj saputnik biti. Ne znam ni jednu jedinu ženu na rukovodećem položaju čiji životni saputnik u potpunosti – da, baš u potpunosti, ne podržava njenu karijeru.“ Ovde ona ne misli na verbalnu podršku: „Ti to možeš, verujem u tebe, želim da i ti budeš uspešna“ (što je super imati) već na fizičku podršku i u podeli poslova i oslobađanju vremena za aktivnosti koje su potrebne da bi neko bio uspešan i napredovao.

Ko čuva decu?

Piše moja drugarica koja živi u Nemačkoj kako su se svi čudili kada je došla u Srbiju na par dana bez muža i malog deteta. Glavno pitanje bilo je „Ko ti čuva dete?“ Odgovor je: dete čuva detetov otac, i to ne meni nego nama jer je to naše dete. A onda sledi novo pitanje: Ijao, pa je l može da se snađe sam? Kako to da niko ne pita kad majka čuva dete da li će i kako moći sama? Kad dete čuva otac, osim toga što je to vrlo čudno, upitno je i da li će on to moći, znati i uspeti.

Dete je jednako očevo koliko je i majkino. Jeste priroda odredila da može samo majka da ga rodi i doji, ali da majka može i treba da ga čuva u potpunosti sama onda joj muškarac ne bi ni bio potreban da ga napravi. Zašto se smatra da su žene, samo zato što su ženskog pola sposobnije da čuvaju decu?

U razvijenim zemljama uveliko postoji (i koristi se) „parental leave“ ili roditeljsko odsustvo sa posla kad porodica dobije dete, a ne „maternity leave“ gde se podrazumeva da će odsustvovati samo majka. Kod nas je to i dalje sramota i bauk. Je l muškarac nije dovoljno muškarac ako čuva svoje dete?

Timski sport

Ako samo majka odsustvuje sa posla dok otac sve vreme bez prekida ulaže u svoj razvoj, posao i trči poslovnu trku onda opet nemamo jednaka pravila igre za obe strane. Onda nam se čini da žene, prosto same od sebe, nisu dovoljno ambiciozne?

Ne možete očekivati da se svakodnevno hranite nezdravo, ne trenirate a budete u savršenoj fizičkoj kondiciji. Sve je povezano. Ne možete očekivati da žene budu jednako dobre i bolje od muškaraca na poslu, a da u isto vreme kod kuće imaju duplo više posla od njih i budu domaćiće, spremačiće, čistačice, majke, kuvarice i pri tom uvek izgledaju savršeno.

I oni koji se bave individualnim sportovima imaju čitav tim iza sebe koji im pomaže da ostvare takve rezultate. A građenje braka, čuvanje dece i kuće je timski sport i rezultata ima jedino ako svi rade i redovno treniraju. Ako neko zabušava, pre ili kasnije… znate šta se desi.

*Ovaj tekst objavljen je u martovskom broju magazina BizLife

Receive new posts in your inbox:

Subscribe

* indicates required




Ana Brzakovic Written by:

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please answer CAPTHCHA code before posting * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.