Hejterski hejtujući sve hejtere

Istina? Laž?

Često nailazim na ljude koji samo nešto kritikuju, to shvataju kao posao sa punim radnim vremenom. Kada krenem da čitam/slušam sve te kritike, mišljenja, tvrdnje, istinu i „istinu“, zaključim da svako ko duže vreme živi u Srbiji ima velike šanse da postane paranoičan. Samo se priča o nekim teorijama zavere, malverzacijama, lažima, prevarama. Najzanimljivije mi je to što čak i kada neko umre, i sahrane ga, zapravo se postavlja pitanje i vodi diskusija o tome da li je on zaista preminuo ili je sve to možda politička varka? Možda mrtvi zapravo nisu mrtvi? Ko to zna?! 

Ne znam da li previše gledamo naučnu fantastiku ili je zaista sve oko nas neka propaganda, manipulacija i teorija zavere… ali više stvarno ne mogu o tome da slušam. Pošto je sada krenula najezda turskih serija, to je, zapravo, zbog toga što oni žele da povrate moć, i skovali su brilijantan plan da to urade uz pomoć TV-а! Mi sada, pošto gledamo turske serije, bićemo ponovo pod turcima! Onda analogijom, kad gledamo meksičke smo pod meksikancima, a pošto je većina filmova (a i serija) američka, onda smo mi totalno amerikanizovani i pod njihovom vlašću? U suštini, trebalo bi da imamo samo domaću produkciju i onda nema opasnosti da bilo koja zemlja gospodari nama, a ni da poprimimo bilo čiji uticaj! Nama je toliko dobro, da nam uticaj ni jedne druge zemlje nije potreban.

Saglasna sam sa tim da ne treba verovati svemu što se vidi na TV-u i pročita ili čuje u bilo kom mediju. Svakako treba sve informacije proveriti i razvijati kritičko mišljenje umesto slepo verovati, ali da li je zaista neophodno od svake sitnice i svakog događaja praviti teoriju zavere i tražiti pozadinsku priču?!

Kada neko pokuša da organizuje neki događaj neretko naiđem na reakcije – zašto baš sad? Ovo nije trebalo da se uradi ovako, to su loši datumi, trenutno je bitnije nešto drugo, organizacija je loša, nisu dovoljno razmislili, itd. Zašto prosto ne bismo cenili to što je neko uložio svoje vreme i trud da nešto organizuje za druge ljude i to podržali? Naravno, sve može uvek biti bolje i konstruktivna kritika je u redu ako može da doprinese da se nešto popravi, ali kritikovati bez razloga i jer to ne odgovara nekoj osobi u nekom trenutku svakako nije. Idealno ne postoji. 

Kritikuju čak i Novaka Đokovića. Kako se on usuđuje da bude toliko uspešan i stalno na TVu i u svim vestima? Jeste, sram ga bilo što je toliko godina trenirao i radio, pa dostigao sam vrh u onome čime se bavi.

Ali kod nas je bitno samo da se stalno kritikuje, ili kako se sada kaže – „hejtuje“ (mrzi, mada je to jaka reč u našem jeziku). Bitno je da se u svemu vidi nešto negativno i neka mutna pozadina gde neko ustvari pokušava da nas prevari ili zapravo navede na nešto drugačije od onoga što nam priča. Svi imaju neke skrivene razloge i tamne strane. Svi smo mi profesionalni tajni agenti, a ujedno i jako dobri glumci… Sigurno!

Razumem da političari lažu (to im nekako spada u opis posla), razumem da su mnogi ljudi prošli kroz velika razočarenja. Razumem da postoji mnogo frustracija, laži i prevara u svetu. Ali nikako ne mogu da razumem zašto se uvek i svuda kreće od negativnih pretpostavki? Ma koliko loših iskustva imali, zašto poistovećujemo svako sledeće sa prethodnim? Zašto tražimo skriveni motiv u svemu i razvijamo teorije i spekulacije i diskusije o javnim i tajnim mogućim lažima i mutnim radnjama u svakoj situaciji na koju naiđemo – od ispita na fakultetu, preko TV serije i programa, do političkih izbora (gde, realno, najviše i postoje)?! Zašto moramo baš sve da hejtujemo?! Idemo čak i do te mere da kada je neko neobično dobar prema nama, mi ne pomislimo prvo da je ta osoba po prirodi takva, već se uvek zapitamo kakve se namere kriju iza toga?

Takvo razmišljanje i teoretisanje pored toga što širi jaku negativnu energiju, je potpuno nekonstruktivno i besmisleno! Ako ti ne sviđa kako je nešto organizovano, sledeći put se angažuj pa organzuj sam bolje. Ako misliš da neki događaj nije na pravom mestu ili u odgovarajuće vreme, a ti slobodno pronađi te idealne okolnosti i  organizuj tamo i tad sve! Ako misliš da je nešto laž, kreni u istraživanje, pronađi dokaze pa ih objavi, a nemoj da se baviš nagađanjima i glasinama. Radi i vežbaj  svakodnevno godinama pa postani poznat kao Đoković i budi stalno u svim medijima. Pronađi istomišljenike, napravi revoluciju, uradi nešto! Promeni nešto! Nateraj naciju da ne gleda turske serije, razotkrij sve dvostruke agente i agende, ali prestani da hejtuješ. Ako nisi spreman da promeniš, trpi. Ako ne želiš da digneš svoje dupe i zapravo nešto i uradiš onda prestani da kritikuješ druge koji rade.

Ana B.