Ovaj tekst inspirisan je jednim predavanjem sa Kaktus festivala. Iako je predavanje bilo fokusirano na marketing, imalo je mnogo dublju poruku. Zato i želim da podelim ovu priču jer je važno da naučimo da zagrlimo naše nesavršenosti i pustimo ih da rade za nas.
Konferencija je bila pre mesec dana što znači da ovaj tekst kasni, međutim i dalje je relevantan.
A i potpuno je u redu je da nekada negde zakasnimo ili nešto ne stignemo da uradimo.
Predavanje Erana Nira koji je pričao o Wabi Sabi filozofiji podsetilo me je i dodatno inspirisalo da razmislim o perfekcionističkom odnosu prema poslu (i životu).
Filozofija koja slavi nesavršenost
Wabi Sabi je antička estetska filozofija koja nalazi lepotu u nesavršenostima i temelji se na prihvatanju grešaka i nesavršenosti.
U okviru nje se razvila Kintsugi tehnika popravljanja polomljenog keramičkog posuđa ulivanjem zlatnog praha u pukotine kako bi se naglasile.
Ova estetska filozofija prihvata i naglašava sve znakove trošenja, prelome i ogrebotine, umesto da ih skriva. Prema Wabi Sabi filozofiji, umesto da nešto što je polomljeno bacimo, treba da nađemo njegovu novu vrednost upravo u tim nesavršenostima.
Na žalost, danas malo ljudi praktikuje ovaj način razmišljanja.
Moderna kultura nam nalaže upravo suprotno, da svoje mane skrivamo i da se trudimo da budemo što savršeniji. Društvene mreže su uvele filtere da bismo mogli da ulepšamo fotografije, da malo zamaglimo ono što nam se ne sviđa.
Ljudi često kada sebe žele da predstave u pozitivnom svetlu pred budućim poslodavcem ili poslovnim partnerom za sebe kažu da su perfekcionisti. Perfekcionizam je postala svačija omiljena mana, način da se na skromno pohvalimo.
Perfekcionizam jeste stanje koje karakterišu visoki standardi i očekivanja, kao i opsednutost uspehom. Danas se učestalo koristi kao pozitivan opis ličnosti, pogotovo u poslovnom smislu.
Da li je perfekcionizam problem 21. veka?
Iako je perfekcionizam mentalno stanje koje je od ranije poznato, i njegov naziv datira još iz 1650-ih godina, tek u 20. veku ovaj termin počinje da se koristi u kliničke svrhe.
Istraživanja su pokazala da od 1990-ih godina sve veći procenat mladih ljudi pati od nekog oblika perfekcionizma.
Prepoznata su tri osnovna oblika perfekcionizma:
1) Perfekcionizam prema samom sebi – kada namećemo visoke standarde i imamo velika očekivanja za sebe.
2) Perfekcionizam prema drugima – kada od drugih očekujemo mnogo.
3) Društveno orijentisan perfekcionizam – kada nam je veoma bitno šta drugi misle i imamo nerealan utisak o drugim ljudima oko nas.
U periodu između 1989. i 2016. godine je nivo perfekcionizma kod mladih porastao za ⅓ .
Ovaj rast se može objasniti različitim faktorima, kao što su globalizacija, pojava društvenih mreža, ali i ekonomske krize koje su povećale kompetitivnost poslova.
Iako perfekcionizam i želja za takmičenjem mogu da povećaju produktivnost, problem se javlja kada se jaz između očekivanja i realnosti poveća.
Istraživanje je pokazalo da je u zemljama sa većom ekonomskom stabilnošću mnogo veća šansa za preduzetničke poduhvate i inovacije. Ovo podržava i podatak da je u tim zemljama i veći broj prijavljenih patenata. Glavni razlog zašto je to tako je činjenica da ljudi imaju prostora za neuspeh. Ne plaše se da pokušavaju i greše. Ne smatraju da svaki pokušaj mora da bude savršen.
Jednu kratku zanimljivu priču o ovome sam napisala i u svom skorašnjem postu koji možete videti ovde.
Iako može da pomogne u radu, jer nas tera da se uvek usavršavamo i napredujemo, perfekcionizam može predstavljati i veliku kočnicu. Perfekcionizam, pogotovo kada ne može da se ograniči, podiže nivo stresa i sklonost burnoutu.
Šta je burnout i kako da znate da ga prepoznate?
Burnout je sindrom koji se javlja kao odgovor na hronični stres. On izaziva promenjeni doživljaj sebe i svog uspeha, ali i drugih ljudi.
Bitno je znati da se on ne javlja preko noći, već da je to proces koji na početku ima veoma suptilne simptome koji se vremenom pojačavaju.
Ukoliko vas ova tema interesuje, i želite da saznate više o tome, to možete u novoj epizodi podkasta “Kako si na poslu sa Anom i Vesnom”.
Gost mi je bila Ana Sokolović, psihoterapeut koji ima program za pomoć ljudima koji izgaraju na poslu. U ovoj epizodi razgovarale smo o simptomima burnouta, i o tome kako postaviti granice i promeniti pogrešna uverenja o poslu koja nas vode u burnout.
Ali, vratimo se pozitivnoj strani i tome šta možemo da izvučemo kao zaključak.
Dozvolite sebi da budete nesavršeni.
I idite još korak dalje: Zagrlite svoje nesavršenosti.
Savršeno je bezlično.
Kako možemo ove zaključke da primenimo u marketingu?
Ljudi su već oguglali na savršene fotografije i video snimke, uslikane skupim kamerama u studijima ili na prestižnim lokacijama.
Sve reklame liče jedna na drugu da gotovo i ne možemo da prepoznamo koji brend stoji iza koje reklame ili kampanje.
Ovo je odlično uzeti u obzir kada gradite brend ili radite određenu kampanju.
Ljudima treba neko ko je nesavršen, kao i oni. To je brend koji ih razume. Uvek imajte u vidu da komunicirate sa običnim ljudima nalik vama! I setite se, treba da pustimo da naše nesavršenosti rade za nas.
I oni imaju svoje probleme, opterećenja, stvari koje im se naročito ne sviđaju ili bi menjali na sebi ili oko sebe.
Neke od velikih kompanija su ovo odlično shvatile, i daću vam par primera o kojima je bilo reči i na konferenciji.
Primer #1
Volkswagen je namerno pogrešno napisao ime svoje kompanije na fudbalskoj utakmici, i time izazvao lavinu tvitova koji su kritikovali menadžere stadiona u Francuskoj.
Nakom 45 minuta i par hiljada tvitova sa #wolkswagen objavili su da je ova greška deo isplanirane kampanje uz rečenicu:
Sada znate kako da pravilno napišete naše ime.
Video o ovome pogledajte ovde.
Primer #2
Burger King je, da bi promovisao organske sastojke koje koriste u svojim burgerima napravio veoma efektivnu reklamu koju možete pogledati ovde.
Iako je sam burger prikazan u reklami daleko od primamljivog, reklama je više nego postigla svoj cilj!
Greške i nesavršenosti su sastavni deo života, a nekad možemo da ih koristimo i istaknemo namerno kako bismo privukli pažnju.
To što se trudimo da uvek imamo što bolje rezultate i da dostignemo visine kojima težimo zapravo znači da treba više i češće da grešimo. To će nam omogućiti da brže stignemo tamo gde želimo.
Kontradiktorno je da uvek težite savršenstvu i velikim dostignućima jer ako se previše opteretite savršenim to će vas veoma usporiti na putu ka dostignućima.
Ako pustimo da naše nesavršenosti rade za nas, i ne dozvolimo sebi da se njima opterećujemo preterano, imaćemo više vremena da iz svojih grešaka učimo.
Ne treba da budete savršeni, već samo bolji nego što ste bili juče.
Možda ovaj tekst nije savršen, ali je završen. A to je često važnije.
Ako mislite da nekome može da koristi da ga pročita ovaj tekst, podelite ga. Prijavite se ispod ako želite da vam šaljem nove tekstove i koristan sadržaj u inbox.
