 |
| Ljudi se menjaju. |
Ljudi se menjaju. Iako nas to ponekad boli, i dalje verujem da su promene dobre. Svako čini ono što misli da je za njega u tom trenutku najbolje. Možda nam se to ne sviđa, ali ko smo mi da sudimo da li se neko promenio na bolje ili ne? Treba da pustimo druge ljude da se razvijaju u onom pravcu u kojem sami žele. Ako nam to ne odgovara, to je naš problem i sami treba da pronađemo način da prihvatimo trenutno, novo stanje.
I mi se konstantno menjamo. To je odlično! Zamislite da ostanemo isti?! E, to bi bilo jako loše. Nismo iste osobe koje smo bili pre godinu, dve. Ma nismo isti u odnosu na juče! Imamo iskustvo više, menjamo se svakog dana – nekad svesno, nekad ne, ali promene su uvek prisutne, i dobre su! Stajanje u mestu sigurno nije.
Koeljo kaže u svojoj knjizi „Alef“:
„Nisam u braku sa istom osobom već više od dve decenije. To je laž. Ni ona ni ja nismo isti, zato je naš odnos življi nego ikada. Ne očekujem da se ona ponaša isto kao kad smo se upoznali. Ona još manje želi da budem ista osoba kao kad sam je sreo. Ljubav se nalazi van vremena.“
Uglavnom dođe do problema u vezama kada se neko od partnera promeni. Ponekad nam se čini da više ne možemo da prepoznamo osobu sa kojom smo bili toliko bliski. I dalje je zamišljamo i gledamo na način na koji smo je ranije posmatrali. Ali više ništa nije isto, a promenu je tako teško prihvatiti. Onda neko vreme pokušavamo da se pravimo da je sve u redu dok ne dođe trenutak kada moramo da pogledamo istini u oči, jer ne možemo zauvek živeti na osnovu sećanja iz prošlosti i onoga kako je nekad bilo. Koeljo u istoj knjizi kaže i:
„Funkcionisati samo na osnovu iskustva znači koristiti stara rešenja za nove probleme. Potrebno je uložiti ogroman napor da bismo se oslobodili uspomena. Ali, kada to uspeš, počinješ da otkrivaš da možeš više nego što misliš. Radije poseti svoju dušu nego svoju prošlost. Vreme ne prolazi, već se menja.“
Sve se menja. Ako možemo da prihvatimo ljude takve – drugačije, sklone promeni, i ako možemo da im se prilagodimo i nastavimo da uživamo u njihovom društvu, podržavajući njihov dalji razvoj i promene, odlično! Međutim, ako ne možemo i ako nam to ne odgovara, smeta i nije jednako lepo kao što je bilo ranije, moramo pustiti, ići dalje. Sebično je tražiti od nekoga da ostane isti, ili da se vrati „na staro“, samo jer tako nama više odgovara. Ako nam je zaista stalo do nekog, bodrićemo sve njihove promene, ma koliko one nama bile teške za prihvatanje. Neki putevi vode do raskrsnice, a raskrsnica na dve različite strane. Tako je, kako je.
 |
| Ključ promene je da prestanemo da se plašimo. |
Ne treba da se plašimo. Promene su poželjne iako nam se često ne čini tako, ali… „ko zna zašto je to dobro“. A uvek jeste, kada tako odlučite da gledate na stvari, događaje, promene…
