Od kulture jedne organizacije zavisi da li će ona biti mesto koje premori i psihički istroši ljude ili mesto na kome će oni napredovati i dati najbolje od sebe. Menadžeri i celokupno rukovodstvo kompanije imaju veliku ulogu u tome. Koliko je važno voditi računa o dobrobiti svojih zaposlenih i smanjiti faktore rizika koji mogu dovesti do burnouta govorili smo u prethodnom blog tekstu.
Istraživanja pokazuju da bi 60% zaposlenih dalo otkaz ako imaju lošeg šefa. Ali, 58% njih bi ostalo na poslu uprkos nižoj plati ukoliko im to omogućava da rade za dobrog šefa. Zaključak Gallup-ovog istraživanja je da su menadžeri u velikoj meri odgovorni za uslove koji će izazvati ili sprečiti burnout.
Menadžeri imaju veliku odgovornost, ali jesu li oni uvek adekvatno pripremljeni za nju? Koje su to prakse koje bi menadžeri trebalo da usvoje kako bi bili dobri lideri svojim timovima? Zbog uticaja menadžera na dobrobit zaposlenih, rešila sam da jedan tekst posvetim upravo njihovoj ulozi i greškama koje prave.
O tome sam razgovarala sa Mirkom Samardžićem, koučem i konsultantom za razvoj liderstva i komunikacija, koga sam ugostila u podkastu “Kako si na poslu sa Anom i Vesnom.”
Kako menadžeri mogu da spreče burnout kod zaposlenih?
Inspirisana razgovorom sa Mirkom, istražila sam više o ulozi menadžera u sprečavanju burnout-a. Izdvojila sam 11 saveta koji mogu da pomognu menadžerima da stvore dobro okruženje za svoje zaposlene.
1. Menadžeri, dobro se pripremite
Mirko ima široko iskustvo u radu sa liderima i menadžerima i dobar uvid u glavne probleme sa kojima se suočavaju. Recimo, jedan od najvećih problema po njegovom mišljenju je to što se od menadžera često mnogo očekuje, a ne daje im se dovoljno podrške. Čest je slučaj da eksperti — recimo, vrhunski inžinjeri — bivaju unapređeni u menadžere, bez adekvatne obuke za taj posao. Njih rukovodstvo kompanije “baca u vatru,” što može da dovede do sagorevanja tih ljudi i toga da kompanija ostane i bez eksperta i bez menadžera.
Menadžer mora da ima konkretna znanja i veštine da bi bio uspešan u svom poslu. Vrhunski stručnjaci neće biti vrhunski menadžeri ako im se ne omogući da ta znanja i veštine steknu. Menadžer mora da zna kako da planira, postavi ciljeve, delegira zadatke, vodi tim, donosi odluke… To su stvari koje se, kako moj sagovornik objašnjava, ne uče na fakultetu.
2. Komunicirajte jasno i često
Sve počinje od komunikacije. Od nje zavisi kakav ćemo odnos izgraditi sa svojim zaposlenima, da li će nam oni dati povratne informacije i ukazati na probleme, koliko će otvoreno biti okruženje u kome radimo…
Mirko naglašava da je neverbalna komunikacija podjednako bitna kao i verbalna. Na primer, ukoliko menadžer prevrne očima na ideju koju je neko izneo na sastanku, ta osoba se ubuduće verovatno neće usuditi da izrazi svoje mišljenje, osećaće se nezadovoljno i nepoštovano. Dobri menadžeri će omogućiti da se svako oseća slobodno da iznese svoje mišljenje i ohrabrivaće konstruktivnu diskusiju.
Prvi korak u stvaranju okruženja koje neguje dobrobit svojih zaposlenih je uspostavljanje dobre komunikacije. Time stvarate kanal za protok informacija koji omogućava da se problemi mnogo lakše reše.
Takođe, od komunikacije zavisi kakvu ćemo kulturu izgraditi na radnom mestu. Rečenice poput “Sada dok nemaš decu i porodicu, možeš da ostaneš na poslu do 10 uveče i da radiš vikendom” promovišu toksičnu kulturu koja predstavlja osnov za burnout. Forsiranjem takvog narativa kompanije ne samo da ne ostavljaju prostora svojim zaposlenima da stvore tu porodicu, već okupiraju njihov privatni život do mere koja u jednom trenutku postane nepodnošljiva.
Kompanije koje hvale ljude koji ostaju duže, rade subotom i tvrde da si dobar i požrtvovan radnik ako radiš van radnog vremena šalju pogrešnu poruku zaposlenima, tako da komunikacija nikada ne bi trebalo da reprodukuje ovakve invazivne obrasce.
3. Saslušajte svoje zaposlene
Drugi savet se nadovezuje na pitanje komunikacije, koja se mora kretati u oba smera kako bi bila uspešna. Dobri menadžeri prioritizuju svoje zaposlene i izdvajaju dovoljno vremena da ih saslušaju. Zaposleni čiji menadžeri uvek saslušaju njihove probleme imaju za 62% manje šanse da dožive burnout.
Idealno bi bilo da sa svakim od svojih zaposlenih sa vremena na vreme razgovarate jedan-na-jedan. Iskoristite ovu priliku da ih pitate kako se osećaju i da li imaju problema sa kojima možete da im pomognete. Da citiram Mirka: “Koliko god da ste zauzeti, vaša obaveza je da imate vremena za vaše ljude.”
Ukoliko vaši zaposleni znaju da vodite računa o njihovoj dobrobiti, potrebama i mišljenju, dok u isto vreme imaju slobodu da ukažu na probleme sa kojima se suočavaju, šanse da sagore na poslu se drastično smanjuju.
Međutim, na rukovodstvu kompanije je da svim menadžerima omogući dovoljno vremena i prostora da se bave svojim podređenima. Ukoliko su menadžeri preopterećeni ciljevima, budžetima, administracijom i ne ostavlja im se dovoljno prostora da budu lideri svojih timova, stvara se situacija u kojoj i zaposleni i menadžeri dolaze u opasnost od burnout-a. Promena mora da krene od vrha — od menadžera samih menadžera.
4. Budite dobar primer
Ukoliko ostajete na poslu do kasno, ne uzimate godišnji odmor i zanemarujete svoj život van posla, vi ste tipičan primer osobe koja je u opasnosti da doživi burnout. Kada dolazi od menadžera, ovakvo ponašanje reprodukuje toksičnu kulturu koja u mnogome uvećava šanse da među zaposlenima dođe do sagorevanja.
Prema Deloitte istraživanju o dobrobiti zaposlenih, čak 40% ispitanika kaže da bi se osećali prijatnije da prioritizuju lični život u odnosu na posao ukoliko bi videli svoje menadžere i više rukovodstvo kako rade isto.
Zapamtite da se vaši zaposleni ugledaju na vas i da je na vama da im date dobar primer. Menadžeri imaju odgovornost da prekinu začarani krug sagorevanja na poslu, a najbolje je da počnu ličnim primerom.
5. Promovišite balans između poslovnog i privatnog
Najveći rizik od burnouta nastaje kada posao krene da okupira privatne aspekte naših života. Naravno da svaki menadžer ceni vredne radnike, ali neki menadžeri pogrešno shvataju značenje prideva vredan.
Količina radnih sati ne znači uvek veći kvalitet rada. Sve više kompanija uvodi četvorodnevnu radnu nedelju i rezultati govore da ona utiče dobro na produktivnost i dobrobit zaposlenih.
Kao menadžer, treba da stavite do znanja zaposlenima da je nije sve u poslu i da ne očekujete od njih da privatni život podrede kompaniji. Vaši zaposleni moraju imati dovoljno vremena (i energije) za porodicu, fizičku aktivnost i brigu o sebi. Budite fleksibilni sa radnim vremenom i slobodnim danima i izađite im u susret kada su u pitanju porodica ili zdravlje.
Jedan od načina promovisanja work/life balansa na nivou kompanije je skraćeno radno vreme pre praznika, kako biste omogućili zaposlenima da provedu više vremena sa porodicom.
6. Omogućite rad od kuće
Pandemija je pokazala da rad od kuće može biti podjednako efikasan kao i rad iz kancelarije. U isto vreme, rad od kuće ima svojih prednosti jer zaposlenima štedi vreme za transport, omogućava da provedu više vremena sa porodicom i organizuju svoje obaveze u toku dana sa manje pritiska.
Praksa da jedan dan nedeljno izdvojite za rad od kuće može pozitivno da utiče na dobrobit vaših zaposlenih. Takođe, omogućavanje rada od kuće pozitivno utiče na izgradnju “organizacionog poverenja.”
7. Jasno odredite ciljeve
Kao menadžer, imate zadatak da jasno odredite ciljeve da bi ljudi mogli na osnovu njih da odrede prioritete i organizuju svoje obaveze na način koji ih neće preopteretiti. Naučite ih da razlikuju bitno od nebitnog. Motivišite ih da vas konsultuju ukoliko imaju previše zadataka i da se ne ustručavaju da pitaju da li i za koje zadatke može da se pomeri rok.
Takođe, vodite računa o tome da se zatrpavate vaše zaposlene prevelikim brojem dugotrajnih sastanaka jer im onda neće ostati vremena za operativni rad, a i tokom tih sati će biti pod većim pritiskom u zavisnosti od toga koliko radnog vremena im odlazi na prisustvo sastancima.
Kada se vaši zaposleni dobro osećaju, biće produktivniji, angažovaniji i efikasniji. Ukoliko ih pretrpate obavezama i zadate im nemoguće rokove, sigurno se neće osećati dobro. Dugoročno gledano, opcija koja daje bolje rezultate je ponašanje okrenuto dobrobiti zaposlenih.
8. Pobrinite se da vaši zaposleni iskoriste odmor
Nikada nije suvišno ponoviti koliko je kvalitetno iskorišćeno slobodno vreme važno za dobrobit ljudi. Sagorevanje na poslu se dešava, između ostalog, kada ljudi ne koriste odmor ili rade vikendom. Zbog toga, menadžeri bi trebalo da aktivno podstiču zaposlene da koriste slobodne dane.
To možete da uradite kroz redovne izveštaje o tome kako zaposleni koriste slobodne dane. Oni bi vam dali uvid u to sa kim treba da porazgovarate ukoliko vidite da ne koristi odmor. Takođe, možete podsetiti svoje zaposlene na neiskorišćene slobodne dane koji uskoro ističu. Naravno, trebalo bi da svoje zaposlene kroz razgovor ohrabrite da uzmu vreme za sebe i da im stavite do znanja da rade u okruženju koje ceni, a ne osuđuje, takvo ponašanje.
Štaviše, kako biste naglasili značaj odmora, možete uraditi isto što i kompanija Daimler i uvesti program “Mail on Holiday.” Taj program automatski briše vaše mejlove kada ste na odmoru, a pošiljaoce obaveštava o tome i nudi im mogućnost da pošalju mejl nekome od kolega ili vama kada se vratite sa odmora.
9. Podstaknite timski duh
Kolege mogu biti jedan od najznačajnijih izvora podrške. Sa njima delite radni prostor, zadatke, ali i iskustvo, pa samim tim mogu bolje da vas razumeju nego menadžeri. Ljudi koji su u dobrim odnosima sa svojim kolegama na poslu nalaze se u manjem riziku od burnout-a.
Dobri menadžeri znaju sve prednosti timskog rada i dobrih odnosa u kolektivu. Zbog toga, njihov zadatak je da rade na uspostavljanju dobrih odnosa u timu i izgradnji okruženja gde timski rad cveta.
Neki od načina za zbližavanje timova su zajednički timbilding vikendi, odlazak na zajednički ručak jednom nedeljno, “sastanci u šetnji” kada umesto u kancelariji sastanak održite u šetnji sa zaposlenima… Sve što će dobro uticati na povezivanje vašeg tima treba praktikovati.
10. Neka vaši zaposleni rade ono što rade najbolje
Dobri menadžeri umeju da prepoznaju i stimulišu talente svojih zaposlenih. Svako ima jedinstvene veštine koje su korisne u određenim situacijama, a na menadžeru je da to otkrije, iskoristi i koordiniše. Kada ljudima omogućite da rade ono u čemu su zaista dobri, ono što najbolje rade, tada će vam pružiti najbolje od sebe. Statistika potvrđuje — zaposleni koji imaju priliku da rade ono što im najbolje ide imaju 57% manje šanse da dožive burnout.
Kada organizujete posao na ovaj način, zaposleni će biti angažovaniji, produktivniji i fokusiraniji. Sve to doprinosi boljem okruženju za dobrobit zaposlenih.
11. Pomozite zaposlenima da vide svrhu u onome što rade
Jedan od najčešćih uzroka sagorevanja na poslu je kada zaposleni ne vide svrhu u onome što rade. Ne osećaju se kao da svojim radom doprinose nečemu, niti vide rezultate koji će ih razuveriti. Ljudi ne žele da provode 8 sati dnevno, 5 dana u nedelji radeći nešto u čemu ne vide poentu.
Zato je bitno da menadžeri rade na povezivanju svojih zaposlenih sa misijom i ciljevima kompanije. Ljudima treba pokazati zašto je njihov posao važan, kako i čemu njihov rad doprinosi.
I menadžeri mogu da dožive burnout
Nemojte da zaboravite da vaša obaveza nije samo da brinete o drugima, već i o sebi. Menadžeri su često u opasnosti od burnout-a, jer često nemaju dovoljno podrške ili pripreme od strane viših nivoa rukovodstva da se nose sa izazovima koji su postavljeni pred njih. Mirko Samardžić je u našem razgovoru odlično mapirao probleme sa kojima se menadžeri susreću i koji mogu potencijalno dovesti do burnout-a: prevelika očekivanja, obim posla, nedovoljno brige o sebi…
Većina rečenog važi i za vas — morate uzeti vremena za sebe, odvojiti posao od privatnog života i pronaći svrhu u onome što radite.
Ukoliko vam je epizoda sa Mirkom bila zanimljiva i poučna, posluštajte šta imaju da kažu ostali gosti sa kojima sam imala priliku da razgovaram u podkastu “Kako si na poslu sa Anom i Vesnom.”
