„Kada ljudi žele da odu od tebe, pusti ih da idu. Nemoj da pokušavaš da nagovaraš bilo koga da ostane uz tebe, da te voli, da te zove, da brine o tebi, posećuje te i ostane vezan za tebe. Pusti ih da idu… Tvoja sudbina nije nikad neraskidivo vezana za one koji su otišli. Ljudi te napuštaju jer nisu vezani za tebe. A pošto nisu vezani za tebe, ne možeš ih naterati da ostanu. Pusti ih da idu… To što odlaze ne znače da su oni loši ljudi, već samo znači da se njihova uloga u tvojoj životnoj priči završila. A ti treba da znaš kada se nečija uloga završi, tako da ne pokušavaš da je oživljavaš. Pusti ih da idu… Moraš da znaš kada je kraj. Pusti ih da idu… Prestani da moliš ljude da ostanu pored tebe. Pusti ih da idu…“
Jedine stvari koje mogu da budu u našem vlasništvu su materijalne prirode. Mada smo danas često svedoci suprotne situacije – gde one gospodare nama. Kažu da ne možemo da zadržimo nešto što ne posedujemo. Zvuči logično, ali u praksi možda i nije baš tako?Svi smo slobodni, kao ptice. Ovo savremeno doba nam je omogućilo i da letimo. Ni roditelji ne mogu da nas zadrže pored sebe – stvorili su nas, ali nas ne poseduju. Mi smo jedinke za sebe – individualne, posebne i slobodne. Svi cene svoju slobodu, a paradoksalno tome, uporno se trude da poseduju druge ljude! I sama sam spadala u tu grupu ljudi koja je nesvesno verovala da nekog može uvek držati i čuvati pored sebe. Da, znam da ništa ne traje večno i da sve što počne mora da se završi, ali neke ljude je jednostavno preteško pustiti.Kao da uopšte možeš pustiti nešto što nikad i nije bilo tvoje! Kao da je to do tebe! Glupog li verovanja.Ako smo pored nekog, to je zato što to želimo. Ne zato što ta osoba ima prava na nas, možda ni zbog toga što to zaslužuje, već zato što mi želimo da budemo tu. Iz istog razloga je neko pored nas. Ili nije.
Gubitak donosi bol. Želimo da kontrolišemo, da se čvrsto držimo za nešto, da budemo sigurni, da sve znamo. Onda ta želja za kontrolom i posedovanjem prerasta u paranoju i strah od gubitka, pa smo spremni da sve istrpimo i učinimo kako ne bismo izgubili. Koga, ako nikog ne posedujemo?
„U ljubavi niko nikog ne može da povredi; svako od nas je odgovoran za ono što oseća i ne možemo drugog da krivimo za to. Danas sam čvrsto ubeđena da niko nikog ne gubi, jer niko nikog ne poseduje. To je istinsko iskustvo slobode: imati najvažniju stvar na svetu, a ne posedovati je.“ – Paulo Koeljo iz knjige „11 minuta“
Svako je slobodan da donosi odluke na osnovu svojih želja, snova, planova i suda. One koje volimo pustićemo da žive svoje izbore. Jer ljubav je sloboda.Kada neko odluči da ode, ništa nam ne uzima, jer ne nosi našu ljubav sa sobom. Ona ostaje u nama, jer je uvek tu i bila. I dalje sija, kuca i greje. Neko može da bude sa nama i kada nije pored nas.Sećam se jedne priče na ovu temu koju sam pročitala verovatno u nekoj od Koeljovih knjiga: Kada uberemo cveće iz bašte i unesemo ga u kuću da krasi naš dom, ono živi svega par dana. Međutim, da bismo svakodnevno uživali u lepoti i mirisu cveća, moramo ga ostaviti u bašti.Halil Džubran je pisao o tome kako su muž i žena dva stuba kuće između kojih struje vetrovi, a koji moraju da uvek stoje odvojeno, a zajedno, kako se kuća ne bi srušila.U ljubavi ne treba da postoje očekivanja. Treba da volimo jer je to u našoj prirodi i jer nas čini živima i srećnima. Ne da bi neko voleo nas, niti zato što neko čini ono što bismo mi želeli. Najveći i najznačajniji poklon koji možemo dati voljenom biću osim bezuslovne ljubavi su sloboda i poverenje.
Erih From je rekao: „Želim da voljena osoba raste i da se razvija radi sebe same i na svoj vlastiti način, a ne da bi meni služila. Ako volim drugu osobu, ja se osećam istovetan s njom, ali s njom onakva kakva jeste, a ne s onakvom kakva bi meni odgovarala kao objekt moga iskorišćavanja.“ Ljubav nije u upravljanju i kontrolisanju. Ona je uvek u slobodi.
Na citat sa početka dodaću još koji red – To što odlaze ne znači ni da smo mi loši ljudi. Odlaze, jer je to njihovo pravo, i jer je život nama namenio neki drugi put. Zato, pusti ih da idu… Ako tako treba da bude, ako je ljubav prava, jednog dana, vratiće se. Ali sada, pusti ih da idu…
Ana B.
3 Responses
Savrsen post Anci. Ja nista drugacije ne bih ni rekla… :))Mislim da su ljudi igrajuci se recima zaboravili koliko su reci opasne igracke. Onda kada te neko "ima" ne znaci da si, pripadajuci mu, izgubio sebe, niti da si se pretvorio u nesto materijalno sto se moze poneti gde god da se krene… Neko moze biti kilometrima daleko i srcem uz tebe, a neko moze biti u tvom zagrljaju i nikada ne osecati da je tvoj… Ljubav se nosi u srcu. I dok god je ona tu, onaj kojeg volimo nikada nije od nas daleko, na bilo koju stranu sveta da ga je zivot naneo… <3 I kad tad, sve ce na svoje doci. Ket mi je rekla jednom da su dvoje koji se vole kao magneti…ma gde god da su, sila privlacenja izmedju njih ne moze da nestane, i kad tad, opet ce biti zajedno…Esej napisah 😛 Sta cu kada si inspirativna! :)) :**Savrsen post Anci…savrsen! :))
Sa obzirom na to da sam skoro "izgubio" osobu o kojoj jako brinem, pa i dalje volim ovo je bilo bas lepo procitati. Hvala Ana sto si mi popravila raspolozenje danas. Branko (A-SMYLE 06/07)
Drago mi je ako je tako. Nema na cemu 🙂 Ako zelis mogu da ti preporucim neke knjige na ovu temu, znam dosta jako dobrih 🙂 I bolje ces se osecati kad ih procitas…. Treba samo da znamo da posmatramo dogadjaje i iz drugog ugla.. 🙂