Ni crno ni belo

Pričala sam sa Dinom, još dok je bila ovde u Minneapolisu kako ljudi kače na socijalnim mrežama uvek samo lepe i pozitivne stvari, slike sa putovanja, koncerta i iz dobrih provoda. Svi bi da se hvale i pokažu sebe i svoj život u najboljem svetlu.

Samo površno

Na času liderstva (da, ovde na fakultetu imamo predmet – liderstvo) sam imala diskusiju sa amerikancima na temu zašto oni obično pričaju samo o opštim temama i zašto je jako teško dopreti do njih lično i dublje – uvek se priča o vremenu, časovima, izlazcima, niko ne spominje bilo šta što je lično ili bilo kakav izazov ili problem koji ima u životu. Svakako bih radije da slušam o pozitivnim nego o negativnim stvarima i da se fokusiram na dobro, a ne da se žalim, ali očigledno je nerealno da je svima sve divno i bajno i da svi imaju samo lepe dane i ređaju samo uspehe bez i jednog promašaja.

Kažu mi ti amerikanci kako su pod pritiskom da stalno postižu dobre rezultate u svemu što rade, pa ne pričaju o svojim manama, slabostima, strahovima i lošim trenucima jer ne žele da to drugi vide i iskoriste protiv njih. Meni je to malo paranoično… Znati, prihvatiti i pokazati svoje slabosti, loše strane i probleme je dokaz da smo ljudi. Ne treba vazdan pričati o tome i kukati, ali ako neko ima fasadu osmeha oko sebe, meni je to nerealno i takvi ljudi su mi veštački.

Komentariše Dina kada je objavila na fejsbuku da je dobila fantastičnu praksu kako ljudi vide samo to – da je ona prava srećnica, a ne vide mnogobrojne intervjue, aplikacije i prijave koje je slala za mnoge druge prakse, ne vide da je dobila mnogo „ne“, dok nije došlo jedno „da“.

I lepo mi je i ide mi se kući

Pita me mama kako to da ja jedva čekam da se vratim kući a neki kada dođu ovde ne žele da se vrate i kada se vrate pričaju samo o tome kako im je bilo lepo.

Pita me i Dora malopre da li mi je lepo ili jedva čekam da se vratim kući. Jel mogu na to pitanje da odgovorim sa dva da – da lepo mi je i da, ide mi se kući. Jedno ne isključuje drugo. Zaista nemam na šta da se žalim – fakultetom i načinom studiranja sam prezadovoljna, zanimljivo je, stalno nešto radim, čitam, pišem, ne nerviram se jer učim ono što me zanima na zanimljiv način i vidim smisao i poentu svega (za razliku od nekih predmeta i načina predavanja kod nas), stipendija stiže redovno, za raspuste putujem, vikendima izlazim – pozorište, bioskop, barovi, volontiram u biblioteci gde sam upoznala puno zanimljivih ljudi i uvek mi vreme brzo prođe u priči sa njima. Naravno, mnoge stvari mi smetaju jer je mentalitet i način života drugačiji.

Nedostaju mi brat, mama, tata, kuca, prijatelji, hrana, šetnja našim ulicama, kafane, pesme i provod na srpski način. Nedostaje mnogo toga, ali ne mogu da kažem da mi je ovde loše. I lepo mi je, i ide mi se kući. Kada si u bilo kojoj zemlji dovoljno dugo možeš da vidiš i dobre i loše strane – uvek i svuda ih ima i lažu oni koji kažu da je negde mnogo bolje nego negde drugde. Još uvek nisam pronašla mesto gde su svi ljudi dobri i divni, gde se novac bere sa drveća i svi žive bez problema u miru, ljubavi i blagostanju. Oni koji pričaju takve priče lažu ili gledaju samo u jednu stranu medalje ili nisu dovoljno dugo u toj zemlji.

Putovanja

Kad povremeno razmenim poruke na netu sa ljudima sa kojima nisam često u kontaktu, pročitam kako je blago meni i kako stalno putujem. Za nešto manje od godinu dana ovde, na putovanja će otići 5 nedelja. Prvo, to je malo u poređenju sa celom godinom. Drugo, toliko odmora prosečno dobije i svaki zaposleni čocek u Srbiji. Treće, da bih tih 5 nedelja iskoristila za putovanja, ja mnogo ovih preostalih nedelja moram da štedim. Većinu vremena idem na fakultet i radim po rasporedu svake nedelje isto, svaki dan u nedelji isto sa izuzetkom vikenda, kada se može uneti malo raznovrsnosti. Dakle, živim kao što bih živela i u Srbiji, samo bez svih voljenih ljudi, kafana i osećaja koji imam tamo. Zato imam nešto drugo ovde, drugačije iskustvo i drugačije mogućnosti. Tako je to sa izborima, kada izabereš jedno automatski ne možeš u isto vreme imati nešto drugo.

Nije sve kako izgleda na društvenim mrežama

Kada gledate tuđe fejsbuk profile, nemojte dozvoliti da vas zavaravaju. Nije sve tako sjajno kako izgleda, nije tuđa trava zelenija i nisu drugi ljudi toliko srećniji od vas Oni su samo doneli drugačije odluke. Ali to ne znači da je njima bolje nego vama. Svako živi život kakav želi i izabere. Ja svakog dana zastanem i zapitam se da li sam srećna, zadovoljna i ispunjena. Ako je previše dana za redom odgovor na to pitanje negativan, znači da nešto treba da promenim, znači da je vreme za nove odluke.

Odoh sada da se pakujem i da za koji sat krenem za Čikago, to mi je ta peta nedelja za putovanja.

S druge strane okeana,

Ana B.