Odeća govori. Šta želite da kažete?

Novo vreme i tehnologija donose neizbežno i nove trendove. Naša vrednost i lepota počeli su da se mere lajkovima, komentarima. Počeli smo sami da tražimo potvrde o našem izgledu na internetu. Valjda nam je zanimljiva ta spoznaja da putem interneta i društvenih mreža možemo biti “media outlet”, možemo sami objavljivati vesti o sebi koje mogu doći do mnogih ljudi koje i ne poznajemo. Možemo zamisliti da smo poznati ili čak to stvarno i postati. Na neki način sami režiramo i emitujemo sopstveni reality program na društvenim mrežama.

Često vidim slike devojaka koje se trte, puće, poziraju spremne za izlazak – petak veče, subota veče, bioskop veče i ostale prilike za koje se sređujemo. Sada je zapravo sve prilika da se sredimo – jutarnja kafa, izlazak do prodavnice, piće, šetnja…

Da li smo zaista došli dotle da tražimo pažnju i potvrdu svoje vrednosti na internetu? Jel se to pojavilo neko pravilo da što više lajkova/pratilaca/fb prijatelja imaš to više vrediš? Nisu mi najjasnije sve te slike i njihova poenta. Šta hoće da kažu?

Zašto degradiramo sebe na samo telo ili neki deo tela?

Od kada je i zašto postao trend da se slikate sa svih strana i istrtite dupe? Zašto smatrate da je to važno? Da li smatrate da vaše dupe, ili grudi treba da predstavljaju vas? Ono što jeste? Da li želite da kada vas neko upozna, razgovara sa vama zbog toga što ste simpatični, zanimljivi, pametni, možda duhoviti, šarmantni, imate šta korisno da kažete, pravite vickaste komentare, ili zato što im prija da gleda u vaše… šta god je to na šta skrećete pažnju? Da li su vam uopšte potrebni ljudi koji sa vama razgovaraju zbog vaših atributa umesto zbog vas?

Meni je to degradirajuće za svaku žensku osobu. To što vi fantastično izgledate sigurno neće proći nezapaženo. Privlačne osobe i određeni delovi tela (ukoliko ste nadareni njima) se uvek primete, nema potrebe da se oblačite tako da vičete “vidi što mi je dobar ovaj deo tela”.

„Lepe stvari ne traže pažnju.“ – James Thurber

Čuvajte vaše telo jer je jedino koje imate i u njemu ćete živeti celog života. Pisala sam već o treninzima i zdravim navikama, te poštujem i pozdržavam sve koji ulažu u svaki aspekt sebe, a naš izgled je svakako jedan od bitnih činilaca naše ličnosti. Vežbajte i ulažite u sebe zbog sebe, a ne da bi okačili sliku na fejs da svi vide vaše mišiće. Videće i primetiti svakako.

Osim toga što se čuvate, poštujte se. Drugi će vas poštovati onoliko koliko vi poštujete sebe. Nikad više od toga! Pokažite svoj stav, ne tražite pažnju na pogrešan način. Lepota ne traži pažnju, ona je prirodno dobija. Ne kažem da naše oblačenje treba da bude povod ni opravdanje da se prema nama ponašaju na određen način, ali činjenica je da odeća govori. Pažljivo birajte šta njome pričajte.

Ako za posao postoji poslovni dres kod koji i kada nije formalan, sigurno i svakako uvek jeste pristojan, kada se obučete kao za striptiz bar, nemojte se čuditi ako vas gledaju i tretiraju baš tako kako ste se obukli.

“Tražite poštovanje, a ne pažnju. Poštovanje duže traje.”

Nisu bitne marke, nije bitan novac, možete izgledati skupo u jeftinoj garderobi a i jeftinoj u preskupoj. Ingird, koju sam počela redovno da čitam, je to lepo objasnila u svom tekstu „Kćeri moja. Ne nosi marke. Budi marka.“ Bitan je stav, stil, umerenost i odmerenost. Ostavite grand show kreacije za grand šou i estradne umetnice.

Ne treba vam muška pažnja, komplimenti ni komentari da bi potvrdili vašu vrednost. Vaša vrednost se nalazi u vama i to vam niko ne može oduzeti. Gradite svoju ličnost, ulažite u sebe novim iskustvama, putovanjima, knjigama, hobijima, šta god vas zanima, ali nemojte se zavaravati da će vam se podići vrednost ako vam se haljina smanji, suknja skrati, a dekolte stesni. Obično se desi suprotno.

Vaše telo jeste deo vas ali vi niste samo vaše telo, imate mnogo više od toga! Zato prestanite da sebe sužavate samo na ono što se vidi.

Nije ovaj post pridika. Više je molba. Poštujem različite stilove oblačenja, različite ljude, razmišljanja. Volim i podržavam raznovrsnost. Protiv toga sam da se na osnovu nečijeg izgleda i načina odevanja donose bilo kakvi zaključci, jer je to veoma plitko i pogrešno. Ljudi su mnogo više od onoga što imaju na sebi. Međutim, odeća govori. Ono što nosimo i kako to nosimo šalje određenu poruku. Dobra stvar je što sami biramo koje poruke šaljemo. Loša stvar je što garderobu ne posmatramo kao komunikacioni kanal, a ona to jeste, i to prilično veliki i bitan, s obzirom na to da (bi trebalo da) pokriva celo naše telo. Zašto se onda bunimo i čudimo kada drugi čitaju i komentarišu naše poruke ako smo sami odlučili i izabrali da baš njih iskažemo?

Ono što se danas može videti na društvenim mrežama, a i uživo, dokaz je da se očigledno takmičimo na pogrešnom polju.

I dok svako ima slobodu da oblači šta želi, ne treba zaboraviti da odeća govori. Šta želite da kažete?