Priče iz fakultetske klupe 2 aka Ovo piše Ana, ubijena od power point-a

Ne znam da li ste gledali ovaj video na youtube-u koji govori o smrti od power point-a? E, ja imam priliku da to posmatram skoro svakog radnog dana ali uživo na fakultetu. Ne, ne šalim se. To izgleda upravo tako! Kao da su slušali ovaj video klip i odlučili da urade sve što je rečeno da se NE radi pri korišćenju power point prezentacije. Realno, ne moraš da budeš veliki ekspert, prezenter sa dugogodišnjim iskustvom da bi znao nekoliko prostih stvari:

Da nije tužno i da ne ubija u pojam bilo bi smešno. Zaista. Sedeti i slušati doktore nauka kako koriste savremenu tehnologiju (sad su postali multimedijalni – što je kul) tako što čitaju celo predavanje, slajd za slajdom, sa ppt-a. I tako svako predavanje, a i svake vežbe! Da, daju i koji primer usput, ali bukvalno ovako: „Predsednik zemlje (objašnjenje: na primer Boris Tadić) sazove konferenciju za štampu (objašnjenje: to jest pozove sve medijske kuće) da…“ 

Šta se dešava dok oni uredno čitaju rečenicu za rečenicom sa slajda? Studenti, logično, pričaju, a oni malo kulturniji eventualno tvituju, fejsuju, čitaju knjigu, listaju časopis ili katalog. A onda se naravno profesori žale kako njih niko ne poštuje i ne sluša, svaka naredna generacija je sve gora i gora i prosto ne razumeju zašto smo došli na fakultet ako ne želimo da slušamo?! Da li se ikad zapitaju zašto ih niko ne sluša? Ako je tako iz godine u godinu, jesu li oni sve nezanimljiviji ili je uvek problem u studentima?

Ono što mi takođe jako smeta je što pokušavaju da nas stišaju i nateraju da pažljivo pratimo nametajući nam svoj veštački i namerno istaknuti autoritet koji se bazira na hijerarhiji, diplomi i moći. A zapravo samo treba da se malo više potrude i ubace dozu kreativnosti u svoj rad. Na sreću, postoje profesori koje je stvarno zadovoljstvo slušati i koji su dokaz da je moguće držati zanimljivu prezentaciju i da studenti i nisu baš toliko loši, već umeju da poštuju i slušaju. Na žalost, malo ih je.

Stvar je veoma prosta – količina mog poštovanja i pažnje je proporcionalna radu, trudu i kreativnosti koji je neko uložio u ono što radi. Mi želimo da slušamo, ali da čitamo sa slajda umemo i sami. Još zanimljivije je to što nam oni tu prezentaciju, na kojoj je cela lekcija iskucana „od a do š“, pošalju na mejl, tako da – zašto onda slušati nekog kako čita nešto što ćeš ti dobiti na mejl pa ćeš moći sam da pročitaš?! 

Ne želim da nikog vređam ali postoji izreka „Majmun radi ono što majmun vidi“ (ovde su prvenstveno krivi ovi što rade, ne ovi koji gledaju). Kada neko od studenata treba da održi prezentaciju ili deo lekcije, ona izgleda veoma slično gore pomenutoj. Dobro, možda pozadina nije bela već je šarena, ali je ponovo ceo tekst na slajdu i on se čita, dok prezenter sedi, a u retkim slučajevima čak stoji. Stvarno šteta što malo ko želi da se potrudi i uradi nešto drugačije. Za sada sigurno znam da svi odlično znaju da čitaju.

„Nije znanje znanje znati, već je znanje – znanje dati“

Samo još jednom da dodam – čast izuzecima i hvala im što postoje.

Jedna molba:

Ana B.