Srećan Novi Dan!

Razmišljala sam ovih dana o fenomenu Nove Godine. Svakog decembra je gužva po gradu, tržni centri krcati, trubaci na ulicama, planira se ko će gde čekati doček mesecima unapred, biraju se pokloni, pišu se čestitke, kiti jelka, nastaje opšta pometnja…

Ne bih da budem hejter (nekako mi ne ide uz ličnost), ali ne razumem baš zašto se toliko žuri, zašto se toliko kupuje? U radnjama je red na kasi kilometarski, kao da robu dele gratis. Pročitala sam na twitteru komentar jedne cure kojoj ista stvar nije jasna, i kaže da ljudi treba da shvate da ćemo i živeti u toj novoj godini, nećemo samo da je dočekamo, tako da nema razloga za tolikom žurbom i trkom – neće smak sveta, (bar ne do decembra).

I šta se tačno čestita? Razumem kada neko položi ispit, vožnju, zaposli se ili dobije unapređenje – čestita se uspeh, rad i trud. Čak i čestitke za rođendan razumem, postajemo stariji za jednu godinu, slavimo to što smo se rodili pre određenog broja godina. Ali šta je sa Novom Godinom? Slavimo prvo ovu, da je nazovem svetsku, onda srpsku, pa slavimo prvo, drugo, treće veče. Pa onda kinesku (ko želi), i ne znam da li postoji još neka.

Ja to vidim kao običan prelazak iz jednog dana u sledeći. Onda bih, shodno tome, uvela novi praznik – svakog dana bih mogla svima da čestitam rečenicom: SREĆAN NOVI DAN! Mislim da je to mnogo logičnije. Svaki dan treba slaviti to što smo se probudili. Svaki dan je poklon – dođe čist i sami biramo čime ga upotpunjujemo. Svaki dan je divan dan. Zašto nam ne bi svaki dan bio poseban i zašto ne bi svakog dana slavili, a ne samo jednom godišnje?

Takođe ne razumem zašto ljudi tek oko Nove Godine počnu da pričaju o odlukama i planovima. Zašto tek tada šalju lepe poruke i želje prijateljima, daju poklone. Iskreno se nadam da to ne radite samo tad. Svi bi bili mnogo srećniji kada bi češće razmišljali o planovima za budućnost, donosili bitne odluke za nas i ljude oko nas, pokazivali drugima koliko nam je stalo do njih, poklanjali, želeli lepe stvari. Ne treba da čekamo određeni datum i povod. Treba da slavimo svaki Novi Dan i da želimo da se više smejemo, da više volimo, da budemo zdraviji, srećniji, pametniji… 

Ja svakog dana razmišljam o onome što želim. Šarma kaže da će ti se desiti ono što očekuješ i da su naše misli proročanstva koja se kad-tad ostvare. Tako da često mislim o pozitivnim stvarima i onome što želim, onda sam motivisanija jer sam već u glavi videla i osetila uspeh. Takođe, za uspeh kažu da je zbir sitnih i malih svakodnevnih doprinosa, pa svakog dana treba raditi po nešto što nas dovodi korak bliže našem cilju.

Treba da negujemo naviku darivanja. Mene to čini srećnijom. Postoji teorija da sve što radimo u životu, radimo zbog sebe. Čak i kad poklanjamo, to radimo da bi sebi udovoljili, jer smo zadovoljniji i srećniji kad usrećimo drage nam ljude. Karlos Ruis Safon kaže da se „poklon daje zbog radosti onog ko poklanja, a ne zbog zasluga onog ko prima.“ Nadam se da ne poklanjate samo kada vam je to nametnuto nekim povodom.  Ne volim kad mi tačno odrede datum kad treba nešto da poklonim. Možda tad baš nemam dovoljno para, ili vremena, ili nisam našla odgovarajuću stvar. Više volim da to bude spontano. Najlepše stvari se dese spontano. Zaista. 

Šta god da vam se dešava u životu, sutra je novi dan, novi početak. Svakog jutra dobijete na dar Novi Dan, a to je veoma dragocen poklon. Ne može se kupiti novcem. Uvek imajte na umu da ga ne dobiju baš svi.  Vi ste pravi srećnici! Zbog toga treba slaviti Novi Dan i ispuniti ga prelepim stvarima, osećanjima, ljudima, smehom, radošću. Želim vam da dane toliko ispunite lepim stvarima da za ružne jednostavno ne bude mesta! A znam da to možete, jer sve uvek zavisi samo od nas samih.

Srećan Novi Dan!

Ana B.

*Ovo je specijalni novogodišnji post. Svakog utorka sledi novi sledeći.