Živi danas!!! :)

„Ponašaj se kao da je neuspeh nemoguć, a tvoj uspeh zagarantovan. Izbriši svaku misao vezanu za neuspeh u ostvarivanju tvojih ciljeva, bilo da su materijalni ili duhovni. Budi hrabar i nemoj da ograničavaš svoju maštu. Nemoj nikada da budeš rob svoje prošlosti. Budi graditelj svoje budućnosti. Nikada nećes biti isti.“

U prethodnom postu je bilo reči o tome kako je sve haotično i kako se ništa ne stiže. Gledano iz ove perspektive, i nije bilo baš tako. Položila sam srpski osmicom – potpuno zadovoljavajuće, s obzirom da poništavam sve što je ispod osmice, mada do toga još uvek nije došlo 🙂 Toliko o tome da neću stići. Vratila se sa konferencije 26og, 28og bila završna svečanost mog divnog projekta, koji će sledeće godine biti bar duplo bolji (veoma verovatno i mnogo više od duplo bolji), 29og ispit – i očišćen semestar. Baš se osećam ispunjeno 🙂 I jedva čekam da očistim godinu u junu… Mogu ja to 🙂

Ponovo sam imala priliku da prisustvujem neverovatnoj AIESEC nacionalnoj konferenciji. Kao i svaki put, pet nazaboravnih dana, sa nezaboravnim ljudima, uz fantastičnu organizaciju i naravno žurke. Ovog puta, mesto događaja bilo je Kladovo, na Dunavu… Prelepo 🙂 Nikad nisam bila tamo. Lepo kažu da ljudi hoće da idu  na Mesec, a još uvek nisu videli sve lepote sopstene zemlje 🙂 Preko puta se vidi Rumunija… ni tamo nikad nisam bila, ali sad sam je gledala preko reke svakog dana 🙂

Elem, nakon osam sati putovanja (ovaj broj osam je inače bio jakoo popularan tokom cele konferencije :)) zbog sletanja s puta autobusa „najbrži i najsigurniji prevoz“, stigli smo u hotel, propustili ručak, skoro crkli gladni (ali preživeli naravno, uz veliki napor i pljeske „od preko puta“) i krenulo je još jedno „životno menjajuće iskustvo“ (bukvalni prevod – life changing experience-a).

Dok smo čekali na drugi autobus, imali smo vremena da snimimo spot, odigramo jedno pet igara, nalakiramo nokte (ceo ženski deo autobusa), snimimo izveštaj sa lica mesta i pojedemo sve grickalice koje smo poneli i popijemo svu vodu koju smo poneli 🙂 Zapravo, bilo nam je ultra extra zabavno. Da se nije to desilo, sigurno nam ne bi bilo ni upola zabavno kao što jeste. Vidite, u životu vaše raspoloženje je samo 10% onoga što vam se desi, a 90% to kako reagujete na to što vam se desilo 🙂

Tek kada odem na neku konferenciju shvatim koliko je dan zapravo dug i šta sve može da se uradi u jednom danu samo ako se napravi jako dobar raspored i ako se ima volje i energije. Tako da kada se neko žali da nema vremena, to nikako ne može biti istina. Sve može da se postigne uz dobru organizaciju 🙂 I naravno uz one koji idu po hodnicima i deru se „budjenjeeee“, „plenaaaariii“ i tebi dođe da ih lupiš vratima po licu, ali onda zapravo shvatiš koliko ih voliš i koliko ćeš puno pametnih stvari čuti kad ustaneš i odeš na taj plenari, i tako nakon svega sat, dva spavanja, s osmehom na licu kreće se da se radi.

Mnogi smatraju kako smo mi koji smo po studentskim organizacijama zaluđenici, sektaši, gubimo vreme za nešto za šta nas niko ne plaća, pravimo se pametni i slično. Kad sve to čujem, nije mi žao zato što mnogi imaju takvo mišljenje, to je svakako njihovo pravo. Žao mi je samo što oni nemaju priliku, i neće sebi pronaći priliku da iskuse nešto tako fantastično i da u sebi imaju taj osećaj koji ja osećam trenutno. Ne bi više bili isti 🙂 Život čine mogućnosti i odluke, svako bira svoje.

Naučila sam da što više daješ, to više dobijaš. Od svake osobe možeš naučiti nešto, nebitno koliko godina on/ona ima i koliko iskustva. Pozitivni ljudi pokreću pozitivne događaje. Postoje mnogo pametnih, vrednih i divnih ljudi na ovom svetu, i u svakom čoveku treba tražiti ono dobro i lepo u njemu. Veruj, i desiće se. Znanje služi da bi se delilo i širilo, deli ga sa svima. Ono najvažnije što sam naučila i shvatila (možda znala i ranije, ali se sada podsetila) je da je čovek lep onoliko koliko je srećan i da ne pokreće novac svet, već ljubav.

Tako da budite uvek zaljubljeni i budite srećni. Sada! Svakog dana! U svakom trenutku! :)))

Završiću sa još jednim citatom iz iste knjige kao i citat na početku ovog posta (radi se o knjizi „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“):

„Nikad ne odlaži sreću zbog nekog dostignuća. Nikad ne ostavljaj za posle stvari koje su važne za tvoju blagodet i zadovoljstvo. Danas je dan da se živi punim plućima, a ne kada dobiješ na lutriji ili odeš u penziju. Nikad ne odguruj život!“
„Počni da živiš svakog dana kao da ti je poslednji. Počni od danas, uči više, smej se više i radi ono što zaista voliš. Nemoj sebi da uskraćuješ svoju sudbinu. Jer ono što je iza tebe i ono što je ispred tebe, znači malo u poređenju sa onim što se krije u tebi.“