Ako znamo gde želimo da odemo, jednog dana ćemo tamo i doći

Ovo je moj miks citata Kamingsa i Koelja. Volim kad mogu da povežem citate sa onim o čemu pišem. Nekako uvek imam osećaj da je pre mene, neko drugi to rekao na mnogo lepši način.

Normalno je da želimo nešto veće i više. Ne samo da je normalno, već tako i treba. Moraš da budeš dovoljno hrabar da sanjaš veće snove, da ne posustaneš ako su naizgled nemogući ili trenutno neostvarivi. Kažu da za mnoge stvari koje želimo, ne možemo u istom trenutku znati i kako tačno da dođemo do njih. Vidimo destinaciju ali ne i put do nje. Ali, ako možemo da ih želimo i sanjamo, možemo i da ih imamo. Ako se nešto ne dešava sada, ne znači da neće desiti nekad u budućnosti. Ako nešto nemamo sada, ne znači da nećemo imati kroz koju godinu. Ne znam kada, ali verujem da će to biti onda kada budemo potpuno spremni za to. Možda sada nismo, iako nam se čini da jesmo. Ne znam ni kako. Nisu uvek svi putevi jasno vidljivi. Neki su zavejani i deluju trenutno neprohodno. Ali verujem da će se vremenom raskrčiti, i da će doći dan kada će biti sasvim moguće p(r)oći tuda. Potrebno je samo da svakodnevno verujemo i po malo radimo na tome.

Mi ljudi smo nestrpljivi – želimo sve sad i odmah, i brzo se razočaramo kada shvatimo da tako neće ići. Ne postoji prečica do mesta do kojih vredi otići. A i nikad nisam bila ljubitelj prečica, mnogo je veće iskustvo ići celim putem. Kada vidimo da se kroz jedna vrata ne može proći, odmah tražimo druga, što je dobro. Ali ako je ono što zaista i jedino želimo baš iza tih zatvorenih vrata, treba naći druga samo kako bi nas dovela do te prve sobe i pomogla na putu do našeg cilja. I nikako ne smemo zaboraviti da uživamo usput. Zaslepljenost ciljem nam neće doneti ništa dobro.

Postoji jedna priča iz Koeljove knjige – govori o čoveku koji je želeo da spozna tajnu sreće. Rekli su mu da ode u daleku zemlju i da odgovor potraži od jednog mudraca koji tu živi u ogromnom dvorcu. Kada mu je postavio pitanje, ovaj mu je dao zadatak – treba da obiđe ceo dvorac i vrt držeći kašičicu sa nekoliko kapi ulja u ruci koje nikako ne sme da prospe! Kada se bude vratio, on će mu otkriti tajnu. Čovek učini kako mu je rečeno i nakon nekih sat vremena se vrati mudracu. Kapi ulja su i dalje bile u kašičici. Mudrac upita:

„Da li si video lepote mog vrta?“

„Ne“ – odgovori čovek

„A moju ogromnu biblioteku i zbirku retkih knjiga?“

„Ni to.“

„A galeriju sa unikatnim slikama svetskih umetnika?“

„Ne,“ – reče čovek pognute glave „jer sam bio previše zauzet gledajući kapljice ulja i vodeći računa da se ne prospu.“

„Tako sam i mislio. E pa, tajnu sreće upoznaćeš tek kada uspeš da sagledaš sve lepote ovog sveta i sačuvaš kapljice ulja u kašičici.“

I tako, kada svakog dana ustanemo i radimo na ostvarenju svojih snova, treba da uživamo u svemu oko sebe i da se radujemo putovanju, ali pri tom nikako ne smemo zaboraviti na ono što nam je bitno, što jako želimo i čuvamo u srcu. Ako se nekad osetimo izgubljeno i umorno od bitke koju vodimo i puta koji još moramo preći, ono što brižno čuvamo u srcu će nam reći kuda treba dalje ići. Ne vidimo uvek jasno put, ali ako znamo gde želimo da odemo, jednog dana ćemo tamo i doći.

Verujte.

Ana B.