Drugi naslov ovog teksta mogao bi da bude: Priča koja zamalo da ne nastane…
Htela sam da vam ovu priču pišem na letu Njujork-Majami ali smo se toliko tresli celih tri sata puta jer, kako je pilot objasnio: „ovakvu oluju nije video godinama.“ A onda je još dodao, kako bi nas uverio da zna šta radi i da sve drži pod kontrolom: „ne bi trebalo da bude ovako, na radaru ne pokazuje ništa“…
Tako ovaj tekst može lako da se pretvori u priču o preživljavanju, ali neću biti toliko dramatična.
Znam da su turbulencije više dosadne nego opasne i avioni su dizajnirani da ih izdrže ali ceo put treskanja i propadanja uopšte nije prijatan. No, ja sam samo u glavi vrtela svoju novu mantru, specijalno za tu priliku – sletećemo bezbedno i sve će biti u redu.
Razmišljala sam o tome da mantra koju inače redovno ponavljam: „meni se stalno dešavaju lepe i srećne okolnosti“ se ne uklapa u to da se mi sada srušimo.
A te lepe i srećne okolnosti su me baš lepo služile ceo taj dan. O tome je trebalo da bude ova priča. O tome će i biti ova priča.
Pošto mogu da radim odakle želim i radim da bih putovala, često dogovaram putovanja bez posebnog razloga. Smatram da je zdravo i dobro po posao i kreativnost menjati lokacije, izlagati se novim iskustvima i upoznavati nove ljude.
Do sada sam obično putovala negde blizu i kratko, ali novu godinu sam videla kao priliku da probam da posao iskombinujem sa dužim i daljim putovanjem. I eto mene u avionu preko Atlantika.
No, kako obično kad kupujem karte radim još nešto paralelno, samoj sebi sam isplanirala knap vremena između sletanja u Njujork i leta do Majamija. Malo sam zaboravila da moram da prođem pasošku kontrolu, pa da odem do drugog terminala (a AirTrain na JFK-u nije radio zbog renoviranja), pa treba da prođem bezbedonosnu kontrolu i nađem svoj gejt. Ako mi se nešto poremeti ili bude veća gužva, ne stižem.
Tako sam ja par dana brinula šta ću (da, znam, first world problems). Preračunavala vreme, kreirala scenarije i opcije. Bila sam u tom osećaju brige i straha umesto uzbuđenja zbog putovanja i iskustva. Sve dok nisam u jednom od mnogih razgovora gde pričam o svojim brigama čula od prijatelja tako jednostavnu rečenicu: „Pa dobro, ako ne stigneš na taj let, stići ćeš na neki sledeći.“
To zvuči vrlo jednostavno i logično, zar ne? Ali meni je briga oko negativnih scenarija zauzimala veliki deo moždanih kapaciteta da ja do te jednostavne logike nisam sama mogla da stignem.
Tada sam osvestila da sve te brige i strahove vučem od ranije.
To je ona stara Ana koja je dugo putovala sa veoma ograničenim budžetom. Bilo kakve izmene koje podrazumevaju troškove bile su mi stresne i nepriuštive. Daleko od toga da mi je sada budžet neograničen (mada bih volela), ali mogu da se snađem sa pomerenim planovima i eventualnim letovima ako ih bude bilo (a šanse su male).
Shvatila sam da treba da promenim svoj osećaj i način razmišljanja. Nisam više Ana student koja planira i brine, već odrasla Ana koja sa lakoćom rešava sve probleme. Jer jedino iz osećaja smirenosti i lakoće mogu da mi se „stalno dešavaju lepe i srećne okolnosti“.
Drugi uvid i lekcija – uradi sve što je do tebe.
Čekirala sam se unapred za sve letove i za 9 dana puta spakovala se samo u carry on kofer da bih brže prolazila svuda.
Od svih stvari, najvažnije je da sam spakovala dobar način razmišljanja i osmeh.
U Beču su me pustili da ne čekiram kofer iako je bio teži od dozvoljenog (nakon što sam ljubazno pitala i objasnila zašto mi je to važno).
U Njujork smo sleteli 40 minuta pre planiranog vremena – što mi je omogućilo da ne trčim dalje.
Na pasoškoj nije bilo gužve – što je za Njujork retkost, posebno za nas koji dolazimo iz nerazvijenih zemalja, gde su redovi na svakom aerodromu uvek najduži.
Air Train i dalje nije radio ali shuttle bus je stigao čim sam došla na stanicu.
Stigla sam čak i kafu da popijem pre leta za Majami.
I najvažnije, preživela sam taj let, da budem precizna – tri sata neprekidne turbulencije i propadanja, uprkos tome što oluju kroz koju smo prošli pilot nije video nikada ranije.
Kažem vam – stalno mi se dešavaju lepe i srećne okolnosti.
Prijavi se da čitaš Analogične priče
Ovo je jedna od Analogičnih priča iz 2024. godine. Različite priče, lekcije, uvide, alate o uverenjima, upravljanju stresom i prevenciji sagorevanja šaljem svakog meseca svima koji se prijave. Možeš da se besplatno prijaviš ovde.
