Ne mozes me uplasiti, ja sam iz Srbije

Moj jako dobar prijatelj – Bojan Francuz, koji se svojim trudom i pamecu zadesio u Americi na studijama, krenuo je da vodi blog o svom boravku i zivotu tamo. Njegov blog mozete pronaci na listi web sajtova koje posecujem, sa strane. To me je inspirisalo da se i ja upustim u te vode. Ne znam samo koliko cu moci da se strogo drzim teme, ali nadam se da mi necete zameriti ako se, tu i tamo, provuce koji blog o plavom cvetu na zelenoj livati, ili o rupi na ulaznim vratima komsije. Sve u svemu, razumete sta hocu da kazem. 🙂

Upisala sam novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nisu (nemam pojma sta treba velikim, a sta malim slovom, nadam se da ni jedan profa nece da se zavlaci ovde da mi broji greske) :). Mada, ja bih za Novi Sad. Polako, kazu mi, ima vremena. Znam ja, ali to vreme neprestano klizi i curi, a ja bih da ga trosim na nacin na koji zelim i izaberem. Kasnije o tome… Ili mozda ipak ne, smoricu vas previse.

Prvi dan na faxu – dodela indexa. Znate vec – prica o tome kako je fakultet i osoblje naj naj naj, kako su svi tu za nas, kako ce pomoci, kako je sve divno i super… Ne mnogo kasnije, saznacemo da je sve to, zapravo, sve ono kako bi trebalo da bude, a kako nije. To vam je Srbija 🙂
Ukratko: „Znate brucosi, evo vam indexi. Raspored vam je na oglasnoj tabli. Izborne predmete izaberite pa se pojavite na tom casu. Vidimo se. I to je to.“
E, sad, sto je taj raspored totalno konfuzan, i sto u ponedeljak zapravo ne treba da se dodje ujutru, vec samo popodne… nije tako bitno. Mi svakako mozemo svi da dodjemo ujutru, sacekamo pola sata, pa onako, totalno slucajno, saznamo da nije ni trebalo da dolazimo. A da ne pocinjem uopste o tome kako se penjemo svaki put do treceg sprata (koji, svega mi, izgleda kao da je bar peti). Lift postoji, s tim sto mislim da nije namenjen bas studentima. Pa, nije ovo Amerika. Bogami, moras bas da koristis svoje noge.
Malo predavanja ujutru, malo popodne, malo uvece. Pa, gde god da zivite, dobro cete se nasetati 🙂 Kad nemamo fizicko, bar misle na nas, pa nam daju ovakve aktivnosti.

Prvo predavanje proslo super. Profa kul lik, bio covek u Americi, pokupio sve sto je dobro iz njihovog sistema i trudi se da to prebaci ovde. Respect za to.
Vezbe iz tog predmeta su zapravo predavanja, a predavanja su vezbe. Isto i iz sledeceg predmeta. Tako da u sustini, taj raspored koji mi imamo i nije bas najtacniji, nego je sve to malo sad preokrenuto. Pa ko se snadje, super. Ko ne, k’o mu kriv sto se nije snas’o?! 😀
Neki se hvale kako 10 studenata odredjeni ispit polazu po 5ti put, valjda pokusavaju da nas zaplase. Ali, to ne ide tako lako. Znate ono – You can’t scare me, I’m from Serbia! 😉 Drugi nas zatrpavaju tonom literature… I tako prolaze dani. Za sada, sve okej.

Pa, do sledeces citanja (a mog pisanja),
Veliki pozdrav!
A sad odoh, da se penjem uz stepenice, i slusam jos malo zastrasujucih informacija 🙂

Ana B.