Ne traži primere već postan(v)i jedan

0Shares
Pita me drug da li može za mesec dana da spremi TOEFL. Mene je našao da pita? Ja verujem da je sve moguće. Mogu čak i ja da imam pločice na stomaku, samo što treba da svakodnevno crkavam u teretani. (što, očigledno, ne radim jer da bi svi ovi tekstovi nastali, više sedim uz laptop – izgovori, znam…) Ali, realno, sve je moguće i ništa nije nemoguće. Mislim da do sada već svi znaju da ja u to verujem. Dovoljno je da nešto zaista jako želiš i da predano radiš na tome, daš sve od sebe i uspeh mora da sledi.
Imala sam juče i veoma zanimljivu diskusiju u kojoj mi je drug rekao kako, da bi brak bio uspešan, jedan od partnera mora da bude “domaćica” – da sedi kod kuće, čuva dom i decu a drugi da juri karijeru jer će se u slučaju gde su oba partnera karijeristi taj brak završiti i propasti. Tako je to na filmovima, pa onda mora da je tako i u stvarnom životu. Pozovu te na sastanak kada treba da slaviš rođendan detetu, i to je samo početak jer te onda posao proguta a porodica ispašta. Što ti je veća plata, veća je odgovornost, više je obaveza na poslu a manje vremena za privatan život. Statistički, brakovi sa dvoje uspešnih ljudi ne uspevaju. Veću glupost u životu čula nisam (posebno jer počinje sa – statistički). Pogotovo nisam mogla da verujem da to dolazi od osobe koja je jako inteligentna, sposobna, svestrana i sa dosta iskustva. Izgleda da sumnja može da se zavuče i u živote onih koji ne bi trebalo da sumnjaju… zasigurno ne u sebe.
Ne volim kada mi ljudi pričaju o statistici. To su samo brojevi. Postoji citat iz One Tree Hill-a, u kome Nejtan govori o košarci i brojevima:

“Brojevi su smešni. Mogu da ti mere performanse, vreme i analiziraju te koliko god žele, ali svi znaju da ono što je zaista bitno je kako igraš igru. Da li si ikada čuo za izraz da ne možeš izmeriti srce? Pa, istina je da se ne može izmeriti ništa od toga: srce, veru, potrebu, želju. Oni misle da ja to ne mogu, ali ja znam da nisu u pravu. Ne možeš da izmeriš san!”

Svaka statistika nam kazuje o tome kako je bilo do sada, ali nam ne može sa sigurnošću reći šta će se desiti u budućnosti, pogotovo kada je reč o nama samima i našem životu. Desiće se ono što želimo i ono na čemu radimo, a ne ono što su neke brojke predvidele. Naravno da, na primer, ne treba voziti pijan, jer su statistički, a i realno, tada mnogo veće šanse da doživiš saobraćajnu nesreću. U sličnim situacijama treba pratiti statistiku, ali ne i kada se radi o međuljudskim odnosima, o planovima, željama, snovima. Ne mora da postoji primer da je nešto do sada uspešno urađeno. Postav(n)i taj primer. I da svima do sada nešto nije pošlo za rukom, ti se razlikuješ od svih drugih ljudi i možda baš tebi hoće. Ne možeš unapred predvideti da će nešto propasti, samo zato što neke brojke tako govore. Brojevi ne govore, oni su samo to – brojevi.

Kada mi neko daje negativne primere – slučajeve koji do sada nisu uspeli, ja krenem da nabrajam suprotno – primere ljudi koji su uspeli. Tako možemo ići u nedogled. Zašto se uopšte upoređivati? Ne postoje dva ista dana, dva ista čoveka, dve iste situacije. Zašto onda očekivati da će se vama desiti isto što i ljudima pre vas? Možda hoće, a možda će biti i potpuno drugačije. Probaj, pa vidi – ne postoji zamena za iskustvo. Ne možeš sve da predvidiš, živi sa nesigurnošću ali  koračaj slobodno, jer lepe stvari se dešavaju ljudima koji veruju. I ako baš moraš da krećeš od nekih primera, kreni od pozitivnih. Da bi napredovao moraš da se okružiš boljima od sebe.
Ko hoće, nađe način – za sve što želiš postoji mogućnost da to ostvariš. Često nije ni lako ni brzo dostižno, ali je sve moguće uz puno rada, truda, žrtvovanja, dogovora, vere. Ne želim da slušam o tome kako je teško i kako niko do sada to nije uradio. Ako se sećate, žaba koja je uspela je ona koja je bila gluva. Ona nije gledala primere drugih, nije slušala o tome koliko je teško i kako niko do sada nije uspeo.

“Nesreća je što niko ne meri sreću prema sebi i svojim potrebama, nego prema drugom… Manija svih ljudi je da usvajaju tuđa merila i za svoj sopstveni život. Prava sreća čovekova biće ako postigne svoje oslobođenje od drugih ljudi; a osloboditi se, to je najpre odvojiti svoju sudbinu od presije tuđih primera, dajući svom životu pečat svoje sopstvene prirode i svojih ukusa.” – Jovan Dučić (Blago cara Radovana)

Ana B.

Prijavi se da dva puta mesečno dobijaš nove tekstove i koristan sadržaj u inbox:

Subscribe

* indicates required




Ana Brzakovic Written by:

2 Comments

  1. August 16, 2012
    Reply

    That's great that you are learning Serbian! Yeah, something like that… It's about not having to know an example or a person who did something before, because even if no one did it before doesn't mean that it is impossible :)Good luck with learning the language and enjoy your stay in BiH 🙂

  2. August 14, 2012
    Reply

    Hi, I'm Polish girl, now I'm in vacation in Srpska Republica, Bosnia and Herzegovina. I'm learning Serbian language, because I have family in this region of Europe. If I well understood Your not, it is about not being like the majority, but like our heart knows.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please answer CAPTHCHA code before posting * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.