Tokom ovog perioda ograničenog kretanja mnogi su se žalili da će se/da su se zbog toga ugojili. Najlakše je da okrivimo spoljašnju okolnost. Mnogo teže je preuzeti odgovornost i promeniti neke navike ili uvesti nove (npr poludnevno gladovanje ili trening od kuće) kako bismo dobili željeni rezultat ili izbegli neželjeni.
To što smo imali ograničeno kretanje ne znači da ne možemo da treniramo u stanu i da pronađemo alternativu za trening u teretani ili šetnju po gradu. Pisala sam o odličnim treninzima koji mogu da se rade kod kuće, bez ikakve opreme. Ja i dalje treniram uz Fitness Blender YouTube kanal. Imaju toliko treninga da svaki put mogu da radim različit i nikad mi nije dosadno. Takođe, nisu u fazonu “hajde da se deremo, vrištimo i tako motivišemo ljude da rade” već vrlo normalno i staloženo objašnjavaju vežbe, što meni prija. Kad pustim ove što se deru bude me malo blam ako čuju komšije
Takođe, vidim da su mnogi naučili da kuvaju, što je super. Čak sam i ja naučila svašta iako se zna da nisam baš neka kuvarica niti mi je zabavno da se time bavim. Neću naći muža zato što umem da kuvam, to je sigurno. Ono što možemo da biramo je – šta kuvamo… Da li će to biti pretežno testa, pice, paste i sve nezdravo ili ćemo isprobavati zdravije recepte. Nisam najmerodavnija da pričam o zdravoj ishrani pa ću se ovde zaustaviti. Redovno treniram i znam da to nije izgovor jer ne postoji trening koji može da anulira lošu ishranu. Zdravlje i dobar izgled su 80% ishrana a 20% treninga. Međutim, znati šta je ispravno i uraditi šta je ispravno su često dve različite stvari.
Intermittent fasting ili poludnevno gladovanje
No, ovaj tekst je o nečemu drugom što sam probala i o čemu sam dosta čitala. Verovatno ste čuli jer je u poslednje vreme postalo “hit” – intermittent fasting ili poludnevno gladovanje. Mnogi ljudi svoje svakodnevne navike u ishranu baziraju na taj način da jedu samo tokom 8 sati dnevno, a 16 sati ne jedu ništa. Od tih 16 sati bi trebalo da 6 – 8 sati spavaju.
Zašto je poludnevno gladovanje postao toliko popularno? O ishrani čujemo i čitamo svašta. Često su to oprečne informacije ili nešto što bude popularno neko vreme, dok se ne pročuje da zapravo nije korisno pa onda više ne važi. Imala sam prilike da jedan period radim sa atletskim direktorom NBA tima. Radila sam intervju sa njim i usput svašta naučila.
Između ostalog, on kaže da jede samo tokom 6 sati dnevno, a ostalih 18 samo pije vodu, čaj ili kafu bez mleka. Jednom mesečno ne jede ništa 24 sata – to je detox dan. Ja sam dugo imala uverenje da ne treba da se izgladnjujemo, jer onda kada treba da jedemo pojedemo mnogo više nego što nam je zaista potrebno. Takođe sam smatrala da je mnogo bolje da jedemo češće a manje, nego da ne jedemo dug vremenski period pa onda pojedemo mnogo hrane odjednom. To jeste donekle istina i ne treba da se izgladnjujemo ali postoje mnogi dokazani benefiti poludnevnog posta. (ukoliko iz zdravstvenih razloga morate da budete na određenoj ishrani, nemojte da isprobavate ovo)
Navin kaže da se naše telo ima sve neophodne alate da se samo regeneriše. Imamo dovoljno energije u organizmu, pa će tokom perioda posta organizam početi da se hrani iz naših masnih naslaga.
Suzdržavanje od hrane i pića sa kalorijama pospešuje lučenje hormona rasta koji je zadužen za sagorevanje masti u našem organizmu i čuvanje mišića.
Jedan od čitalaca je sa pravom napomenuo da bi trebalo u ovom postu spomenuti i ovu važnu činjenicu: Nobelu nagradu za medicinu 2016. godine dobio je japanac Jošinori Ohsumi za otkriće mehanizma na kojem počiva autofagija. Sajt economy.rs objašnjava da je autofagija proces recikliranja organizma. Gde se stare, izumrle, i oštećene ćelije koriste kao proteini za gradjenje novih i zdravih ćelija organizma. Pročitajte ceo članak ovde.
Šta se to korisno dešava u organizmu tokom poludnevnog gladovanja?
Da znate, nisam nutricionista niti stručnjak u ovoj oblasti, samo prenosim ono što sam pročitala i smatram da će možda biti korisno i vama.
Autofagija ili autofagocitoza
Počinje nakon 16 sati bez hrane i kaloričnih pića i predstavlja mehanizam obnavljanja ćelija kojim se oštećeni proteini menjaju novim. To je prirodni selekcioni proces za zadržavanje najboljih ćelija.
Obnavljanje DNK
Gladovanje takođe stimuliše obnovu DNK i na taj način sprečava bolesti i poboljšava zdravlje.
Popravlja metabolizam i zdravlje organa za varenje
Gladovanje popravlja osetljivost insulina i kontroliše težinu i nivo šećera u krvi. Na taj način smanjuje rezik od gojaznosti i dijabetesa.
Poboljšava zdravlje srca
Gladovanje poboljšava krvni pritisak, holesterol i kardiovaskularno zdravlje.
Popravlja kognitivne performanse
Gladovanje utiče na poboljšanje pamćenja i razvoj novih nervnih ćelija.
Možete počitati ceo (opširniji i detaljniji) tekst ovde.
Preporuka je da poslednji obrok bude do ili oko 20h a prvi sledeći obrok sutradan oko 14h. Na taj način ćete prespavati dobar deo vremena koji treba da gladujete, tako da neće biti mnogo teško. Ovo je više mentalno nego fizički teško za izdržati, tako da je odlična mogućnost da vežbate svoju mentalnu snagu i uradite nešto dobro za svoj organizam. Kada sam ovo isprobavala, mislila sam da ću da budem previše gladna nakon 16 sati bez hrane, ali zapravo se nakon nekoliko dana apetit smanji i osećaj je mnogo lepši i lakši.
Doručak
Ako jedete prvi put u toku dana oko 14h to onda znači da preskačete doručak. Meni je to bilo nezamislivo jer sam živela u uverenju da je doručak najvažniji obrok. Ne znam odakle tačno, od malena, kao i većina vas, znam onu izreku: doručak ne daj nikom, ručak podeli sa prijateljem a večeru daj neprijatelju.
Međutim, Navin sada kaže da doručak uopšte nije najbitniji obrok u toku dana. Čak nam je i potpuno nepotreban. Kaže da nam je organizam ujutru prilično usporen i nema potrebe da jedemo čim otvorimo oči. Osim ako ne planiramo da radimo neki fizički težak posao celog dana.
Mnogi fitnes instruktori kažu i da za bolje rezultate trening treba raditi ujutru, jer će onda organizam trošiti energiju iz naslaga, pod pretpostavkom da ništa niste jeli tokom noći
Ono što većina nas doručkuje je zapravo vrlo nezdrav doručak sa previše nepotrebnih kalorija i šećera. Doručak treba da bude vrlo lagan jer ćemo svakako ručati, večerati a verovatno i nešto užinati i grickati tokom dana.
Ceo tekst o pogrešnim uverenjima koje imamo o doručku možete da pročitate ovde.
Tako ja naučih nešto novo, pa rekoh da podelim sa vama, da pronađete alternativu i izbegnete nepotrebno gojenje tokom perioda pandemije… a i posle
