Poslednjih par godina imam ritual da biram Reč godine. To nije Reč koja je obeležila prethodnu godinu (mada je i to možda zabavno analizirati), već reč koja će da mi bude tema za godinu koja dolazi.
Šta je tačno Reč godine?
Nije poenta da izaberemo reč koja lepo zvuči ili označava nešto što volimo, već da pronađemo stvarno onu Reč koja če nam biti tema, metafora, namera za narednu godinu na osnovu trenutne faze života i razvoja u kojoj smo. To je reč koja nam tokom godine „stoji iznad glave“ jer treba da nam služi kao podsetnik na to šta nam je važno i šta želimo. Treba da nam bude kao neka vodilja ili kompas – reč koja nas podseća na ono što nam je u ovoj godini važno.
Zabava
Na primer, nakon izlaska iz korporacije, kada sam kroz psihoterapiju i knjige krenula da se „vraćam sebi“, shvatila sam koliko sam stegnuta, uplašena, odgovorna, ozbiljna, sva u planovima, pravilima, sva po PS-u, ne zabavljam se… I shvatila sam koliko mi takav način života, iako me možda odvede do određenih rezultata, zapravo ne prija jer ne uživam u putu.
Te godine odlučila sam da mi tema i Reč godine bude zabava.
Želela sam i bilo mi je potrebno da se mnogo više zabavljam šta god da radim. Želela sam da pronađem zabavu u poslu, da ne posmatram stvari i zadatke preozbiljno, da naučim kako da više uživam dok radim, da se više šalim, smejem, da probleme rešavam uz humor i iz dobrog raspoloženja, a ne iz straha i panike.
Takođe mi je bilo potrebno opuštanje u životu, da ne budem stalno „on alert“ – spremna na krizne situacije. Tako sam otišla u aprilu sa drugaricama u Egipat, pa u maju, nakon konferencije, produžila na more, pa tokom leta ostala duže na moru nego inače, jer volim leto i more i želim sebi da dam više onoga što volim.
Na skijanju sam na stazu izlazila tek nakon dva džin tonika. Ok, to je bilo malo i zbog straha, ne baš zbog zabave. No, i tad kad instruktor vidi koliko sam stegnuta kaže – sledeći put treba tri džin tonika da popiješ pre izlaska na stazu, ne samo dva.
Bez brige, svi su bili bezbedni na stazi, nikog nisam pokupila. Zapravo, mene je pokupila Mara, no to sad nije tema… Ukratko, preživele smo.
Te godine sam, zbog toga što sam odredila ovu Reč i postavila nameru stalno sebe pitala i proveravala – da li se zabavljaš? Kako možeš još više da se zabavljaš? Kako ovo može zabavnije?
Zabava je bila kriterijum izbora aktivnosti. And it was fun! Toliko mi se dopalo da sam za narednu godinu odlučila – ja ću zabavu da zadržim, samo ću izabrati i još jednu novu reč.
Magično
U tom periodu ja sam radila na tome da vise slušam i čujem svoje telo. Ja sam mnogo u glavi – ANAlogična, ANAliza… A ne može samo glavom da se stigne mnogo daleko. I kada nešto razumemo ili znamo, nije uvek lako da to prebacimo u ponašanje, aktivnost, naviku. A kada nesto osetimo – onda nam svaka odluka i ponašanje iz osečaja dolazi lako.
Naše nesvesno je u telu. Telo pamti. Osećaj je „jači“ od logike.
Osim da budem više u telu a manje u glavi i logici, učila sam i da pustim kontrolu. Tu mi se baš dopala Dijanina rečenica – Neka bude bolje nego što zamišljamo.
Ne moram da kontrolišem, ne moram da uvek imam isplanirano sve. Treba da znam sta želim, da preduzmem korake i akcije da do tamo dođem ali i da budem otvorena i pustim život da me iznenadi. Ne moram uvek da znam kako. Ne moram uvek da vidim ceo put.
Tako je nastala rečenica za prethodnu godinu: Ne mora da bude logično, neka bude magično.
I prošle godine sam otišla na the most magical place on Earth – u Disney World (onaj prvi, najveći, u Orlandu, na Floridi). A obišla sam i Universal studios park i Harry Potter World (a i to je svet magije) i vozila se u Hagridovom motoru (najluđa vožnja u parku!).
Ako obratimo pažnju – magija je svuda oko nas.
Magiju stvaramo sami kada krenemo da drugačije posmatramo život – ljude koje upoznamo, iskustva koja steknemo, razgovore, šetnje, ručkove, večere koje imamo… movie night, druženja… Sve to mogu da budu magični i posebni trenuci ako ih tako posmatramo i napravimo.
Reč godine ove godine
A ove godine dolazim u fazu kada mi je potrebna jasnoća i zato reč za ovu godinu biće mi jasnoća.
Meni trenutno preko potrebna i nedovoljno prisutna. Nisam je imala tokom odrastanja. Naučla sam da tumačim, pretpostavljam, ispitujem unaokolo. Postavljanje granica mi nije išlo lako jer je i za to potrebna jasnoća…
Često nisam pitala i nisam tražila jer sam se plašila odgovora, odbijanja, povratne informacije, neprijatne situacije, pa sam bolje ćutala i bila u toj „sivoj“ i nejasnoj zoni…
Sada sve više vidim važnost i imam potrebu za jasnoćom. Prvo o sebi – o tome sta ja želim i sta mi je važno, sa čim ne želim da pravim kompromise. Zatim želim jasnoću i u svim odnosima.
Jasnoću u poslovnim odnosima – sa klijentima – šta mogu a šta ne mogu da isporučim, gde zaista mogu da dam vrednost, a gde ne mogu. Sa kakvim ljudima želim da radim, na kakvim projektima…
Jasnoću u prijateljstvu – šta su očekivanja, šta je kome važno i potrebno.
Jasnoću u partnerstvu – šta mi je stvarno važno, šta tražim, šta nudim, šta možemo da dogovaramo a na šta ne pristajem. Hajde da pojednostavimo i pojasnimo.
Jasnoća često podrazumeva neprijatne situacije i osećanja. Tad je posebno važna i tad ću posebno insistirati na njoj. Radije bih da bude neprijatno ili bolno ali jasno nego da živim u nekom lažnom životu, lažnoj slici ili iluziji, nadi, ideji, potencijalu, formi bez suštine..
Kako izabrati svoju Reč godine?
Ako me pitate na koji način da izaberete svoju Reč godine, ne znam šta bih vam rekla. Nemam neku metodologiju za to. Svake godine mi Reč godine sama „dođe“, prosto je životna situacija i faza mog ličnog razvoja sama „izbaci“…
Možda samo treba da utišate svet i čujete sebe…
Šta ti dolazi? Koja je tvoja Reč godine?
Ako već nisi, prijavi se ispod da čitaš Analogične priče – korisne priče i lekcije koje povremeno šaljem mejlom. Uz priču dobijaš i preporuke za gledanje, čitanje, slušanje, mogućnosti za posao, saradnju… Delim sve što mislim da može da ti bude korisno 🙂
