O greškama…

0Shares

“Gledajući nazad na ono što sam rekao pre mnogo godina, sve nade i snovi koje sam imao, došao sam do zaključka da ako je mera za uspešan život da ti se sve stvari dogode baš onako kako si planirao, neki bi onda rekli da sam potpuno neuspešan. Važna stvar je da ne budemo ljuti na životna razočarenja. Nauči da pustiš prošlost, i priznaš da neće svaki dan biti sunčan. I kada se pronađeš izgubljen u tami očajanja zapamti da se samo tokom noći vide zvezde, i da će te zvezde odvesti nazad kući.“ – jedan je od mojih omiljenih citata iz serije “One Tree Hill”.

Slušala sam često priče o tome kako je neko u nekom periodu svog života izgubio prijatelja, ljubav, posao, dobru priliku, ali onda u isto vreme dobio toliko toga. Kada krenem da razmišljam o tome, vidim da je zaista tako. Sve je, zapravo, veoma jednostavno. Ako si na jednom mestu, ne možeš u isto vreme biti na drugom. Kada odlučiš da tri sata provedeš sa jednom osobom, moraš se odreći toga da tih istih tri sata posvetiš nekom drugom, jer je to nemoguće. Svaki put kada se odlučiš za nešto, ti automatski eliminišeš, ili žrtvuješ nešto drugo. Sve je stvar izbora. Nekad je izbor dobar, nekad loš. Ali to tako mora da ide. U nekoj Koeljovoj knjizi sam pročitala (parafraziraću) – Svako vino treba probati. Neka vina zaslužuju samo gutljaj, a nekad vredi popiti i celu flašu. Ne možeš prepoznati dobro vino, ako nisi probao i ono loše.

Isto tako je i sa izborima koje pravimo u životu. Dok ih ne napravimo, ne znamo šta nam nose a šta odnose, ali nepredvidivost i nepoznato ne treba da nas spreče u donošenju odluka, baš naprotiv. Kažu da budale uče na svojim a pametni na tuđim greškama. Ako ćemo suditi po tome, mora da sam veoma velika budala. Ali, neka sam, baš volim da budem. Ne slažem se sa tom rečenicom, jer mnoge stvari nećeš shvatiti dok ih sam ne doživiš. Kao što nas na fakultetu uče samo teoriju, a znamo da dok ne krenemo da praktično radimo to o čemu učimo, sve te priče i slova su samo blagi nagoveštaj samog posla.
Pogrešne izbore (za koje, naravno, ne možemo znati da li su pogrešni dok ih ne napravimo), imamo običaj da zovemo greškama. E taj deo baš volim 🙂 Sve one izlizane fore da su greške samo lekcije i da ako naučiš iz svojih grešaka, onda one to više nisu – su i dalje izlizane, ali potpuno istinite 🙂 Znam jednu stvar, a to je da ako ne grešite onda ništa ne radite, onda ne učite, ne razvijate se, ne napredujete, ne pokušavate. Svako ima prava da greši i treba da greši, mnogo – zapravo, što više, to bolje 🙂 “Slobodu nije vredno imati ako ta sloboda ne uključuje i slobodu pravljenja grešaka.” – kaže Gandi 🙂 
Najvažnije stvari u životu naučila sam na greškama – svojim. I sve se one i te kako pamte. A nešto što je još važnije od svega što sam naučila praveći te greške je da nikad neću dozvoliti nikome da mi sopstvene greške nabija na nos! Nemojte ni vi! Sve što mi se desilo u životu – drago mi je zbog toga, da nije verovatno ne bih bila ono što sam sada. Tako da sve što se desilo, trebalo je da se desi i imalo je svoju poentu, iako je možda u tom trenutku nisam bila svesna. Kao što Daglas Adams kaže – “Možda nisam otišao tamo gde sam planirao, ali mislim da sam stigao tamo gde treba da budem.” Greške su vaše i treba se čak i ponositi njima. Nije lako živeti baš sa svim, ali ako se nakon svakog pogrešnog koraka elegantno i sa osmehom vratimo na pravi put, samo postajemo još jači, veći, snažniji i pametniji… i za nijansu bolji od onih koji su ostali bez tog iskustva i lekcije koju smo mi dobili. Za one koji će pričati drugačije, postoji izreka “Ne sudi o mom putovanju, dok ne budeš hodao mojim putem.”
Postoje i postojaće ljudi koji prosto obožavaju da vas stalno podsećaju na neke stvari iz prošlosti, ili da krive vas zbog njihovih loših izbora, procena ili laži… E, tu postoji jedan fantastičan citat koji obožavam: “Ne dozvoli drugima da te koriste kako bi izbegli sopstvenu odgovornost. Ti ne možeš biti odgovoran za tuđu sreću i uspeh niti to možeš za njih postići. Neka se snalaze.” Baš tako – neka se snalaze!
I znate onaj osećaj kada ste napravili izbor koji se ispostavio kao ne tako dobar, i onda razmišljate o tome šta će sad biti, i pitate se gde vam je bila pamet (a realno, ne može pamet baš uvek da sedi sa vama, mora nekad i da odšeta malo, to je sasvim normalno), i brinete šta će drugi reći i sve se to tako vrti u glavi a nikakvo rešenje ne dolazi (niti će ikad doći, verujte). E, za takve situacije postoji citat koji prosto obožavam – “Prestani stalno obraćati pažnju na to kako se osećaš. Kako se osećaš je prosto tako. Proći će. Osećanja nisu pod tvojom kontrolom. Samo dela jesu i ona obično dovode do osećanja zadovoljstva ili sramote. Prestani brinuti. Briga često pogoršava stvari. Što više misliš o lošim stvarima, izglednije je da će se desiti. Pusti ih. Prestani se osećati krivim. Krivica ništa ne menja. Pošto je tako, prosto je pusti niz vodu. Ne obaziri se. Prestani brinuti o tome šta ostatak sveta govori o tebi. Ljudi ili događaji su upravo to – ljudi ili događaji. I ništa više. Sem toga, većina ljudi je posvećena sebi da bi pričala o tebi. A ako i pričaju, pa šta?” (ceo tekst možete naći na mudremisli.com)
Meni uvek bude lakše kad pročitam tekst iznad, i shvatim da svoju pametnu glavu previše zamaram glupostima. Na kraju, svakako sve dođe na svoje, i na kraju uvek budem zahvalna zbog svega što mi se desilo ili se nije desilo, jer je baš tako i trebalo i da bude, iako možda nisam tako planirala.
Nakon svega, mogu samo da kažem – hajde da pravimo bolje greške sutra! Da grešimo još više, učimo još više i uvek ponosno idemo dalje!
Ana B.

Prijavi se da dva puta mesečno dobijaš nove tekstove i koristan sadržaj u inbox:

Subscribe

* indicates required




Ana Brzakovic Written by:

2 Comments

  1. May 9, 2011
    Reply

    Englezi na Oxford-u, Srbi na greskama. Odlican txt. Tree hill, wow…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please answer CAPTHCHA code before posting * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.