Shvatila sam šta želim da budem. Nisam mnogo razmišljala, jednostavno je. Želim da budem zaljubljena, uvek. Zaljubljena u Ljubav*. Kažu šta poseješ – to žanješ, šta daješ – to dobijaš. Pa ja, eto, odlučila. Pogrešno je verovanje da nam je potreban neko da bismo osetili Ljubav. To nije osoba, do nje se ne stiže, niti se zaslužuje, ljubav se spoznaje – prvenstveno u sebi, a zatim i u svemu oko sebe.
Onda svet vidimo bolje. Ljubav nije slepa, već svetla. Sve boje su pastelne, intenzivnije i šarenije, svuda te prate leptirići i cvrkut ptica, sunce sija i kada je oblačno, kiša miluje, priroda lepše miriše, ti se osmehuješ, a sve(t) oko tebe ti uzvraća osmeh, jer tako priroda funkcioniše (da se ne ponavljam – šta daješ, to dobijaš).
Dozvolite Ljubavi da vam se desi. Dozvolite joj da vas vine u visine i vrati natrag na zemlju, da vas očara, zaseni, nasmeje i rastuži i rasplače. Da vas namuči i nauči, ispuni i isprazni, stegne i opusti, udari i pomazi, ubrza i uspori, zagreje i ohladi, podigne i spusti, naljuti i odobrovolji… Da viče i šapuće. Da vas potpuno zbuni. Želite je, i ona će želeti vas. Ne plašite se. Budite hrabri, jer sreća prati hrabre. Budite srećni, jer je to stvar izbora, i jer su srećni ljudi uvek lepi.
Na putovanju sa kog sam se nedavno vratila sam se razbolela. I to je deo života, moraš nekad i da budeš bolestan. S obzirom na to da sam morala da ležim, gledala sam jako divan film (Mirror Mirror), koji na kraju ima veoma zaraznu pesmu. Kada sam se vratila, temperatura i groznica su me stigli i dok sam se tresla u krevetu meni je u glavi išla pesma iz filma: „I believe, I believe, I believe, I believe, I believe…. in love, love….“ Ne može mene ni jedna bolest dugo da izdrži.
Film je bajkovit… i ima nešto u tim bajkama, uče nas pravim vrednostima i uvek pobedi dobro iako bude teško i treba vremena. Pravda možda nije brza, ali je dostižna. Mnogi će reći da su to budalaštine, ali dešava ti se ono u šta veruješ. A moji snovi i ideali su jedina realnost koju želim da prihvatim. Zato verujem u bajke. Bajke su stvarne i snovi se ostvaruju.
I prinčevi postoje! Možda se kriju u nekoj sasvim običnoj osobi, možda nisu ni nalik našoj slici o njima, možda su totalna suprotnost. Ne dobiješ uvek ono što želiš ali dobiješ ono što ti je potrebno. Sigurna sam da prinčevi postoje i postojaće dok verujemo u njih, dok im dozvoljavamo da se pojave i dokle god smo zaljubljeni – u Ljubav. I Život. I Sve(t). Žana Poliakov kaže – šta zračiš, to i privlačiš, pa onda nije ni čudo što mi je život ispunjen divnim ljudima. Veoma je bitno da zračimo srećom, ljubavlju, radošću, osmehom, vedrinom, verom, jer upravo to ćemo dobiti nazad.
Ležim u krevetu, još uvek bolesna, pišući ovo. Danas sam bila kod lekara i ovaj blog može da bude o tome kako je život okrutan, naše zdravstvo užasno i kako nije fer to što sam se razbolela i što mi je propalo more koje sam uplatila, kao i deo boravka u Nemačkoj, ali vam neću pisati o tome jer je život lep. I ružne, neplanirane stvari su deo života, a mi sami biramo kojim putem idemo, šta zaobilazimo, čemu posvećujemo pažnju, o čemu razmišljamo i u šta ulažemo svoju energiju. Biramo kako ćemo zračiti.
Moj put vodi ka dvorcima, kojima sam fascinirana i koje uživam da posmatram i udišem… Tamo su živeli prinčevi, a i sada se ponekad pronađe neki zalutali…
Samo ako verujete… I ako ste zaljubljeni 😉
 |
| Neuschwanstein, Bayern, Germany |
Ana B.
*rečenica moje drage, divne prijateljice Marije Mihajlović
2 Responses
Obožavam kad me neko pita da li sam se zaljubila, pa ja priznam da jesam a na pitanje "u kog?" nemam odgovor već samo smešak. Može čovek da se zaljubi i u nešto, ne samo u nekog, i to je jako lep osećaj, naročito ako ga ne napušta 🙂 Pesmica jeste zarazna a potrudiću se i film da pogledam.Želim ti brz oporavak, šta god da te je uhvatilo, i da ostaneš tako pozitivna :*
Hvala što ste tako pozitivni! Želim vam da zauvek ostanete zaljubljeni 150%! 🙂