Od 30ak knjiga koje sam pročitala u prošlog godini odlučila sam da napravim listu onih koje
smatram da svako mora da pročita.
Da, znam da ništa ne moramo – ali ako bih mogla da uvedem neko pravilo i zakon za
dobrobit svih ljudi, osim što bih zabranila pušenje u zatvorenom prostoru u Srbiji (hoće li ta
budućnost ikad doći i do nas?!), drugi zakon bio bi da svako treba da pročita ove knjige.
Verujem da postoje knjige koje nam promene život. Jer kad jednom nešto naučiš, ne možeš
da se više praviš da to ne znaš. Još kada više puta, na različitim mestima nešto pročitaš i
polako počneš da sve sklapaš i usvajaš… Menjaš se ti, a samim tim i sve(t) oko tebe.
Ovo su knjige koje mogu da ti poprave zdravlje i promene život.
Telo pamti (The Body Keeps the Score)
Basel van der Kolk
Ovo je jedna od najdetaljnijih i najsveobuhvatnijih knjiga o ljudskoj psihologiji i lečenju
različitih psiholoških problema – od onih ozbijnijih do manjih trauma i problema.
Nastala je na osnovu 30 godina iskustva i rada sa ljudima. Bassel ima vrlo bogato iskustvo u
raznim tehnikama i navodi različita istraživanja. Bilo mi je veoma zanimljivo da saznam koji
sve načini postoje da se pomogne ljudima i zašto je korisno što postoje različite metodologije, psihijatrijski pravci i opcije za pomoć ljudima jer neće jedan način delovati svima.
Ono na čemu Basel insistira i što objašnjava detaljno u prvom delu knjige, što mi se veoma
sviđa, je da psihološki problemi (ma koliko mali ili veliki bili) nisu u glavi i pogrešno je lečiti
pacijente lekovima i antidepresivima (iako u nekim situacijama mogu da trenutno i u određenoj meri da pomognu, ta pomoć i promena nije trajna i konstantna).
Trauma (ma koliko velika ili mala) je u telu. Naš stomak je blisko povezan sa glavom i naša
iskustva osećamo u telu. Dok ne naučimo da se bavimo svojim osećanjima, da dopustimo
sebi da osećamo, pa da razlikujemo šta osećamo i dođemo do zašto, nećemo moći da
promenimo određena ponašanja i šeme koje nam se dešavaju u životu.
Kada se bavimo uzrokom i uspemo da ga rešimo, posledice će nestati tj. smanjiti intenzitet
dok ne nestanu u potpunosti.
Nit kod svesnih ljudi izgleda ovako:
Događaj u spoljašnjem svetu – naše tumačenje (koje vučemo iz prošlih iskustava i uverenja) –
emocija (koja je u telu) – osećaj (koji je prepoznavanje emocije) – misao o osećaju – biranje
reakcije tj. ponašanja.
Kod ljudi koji nisu osvešćeni dešava se emotivna reakcija. Nit je mnogo kraća:
Događaj u spoljašnjem svetu – emocija – (emotivna, impulsivna) reakcija tj. ponašanje.
U situacijama kada nam je triger (događaj u spoljašnjem svetu) prejak, onda je emotivna reakcija prenaglašena . Tada se ne ponašamo emotivno zrelo već se deremo, besnimo, kažemo stvari koje kasnije zažalimo i sve nam se čini mnogo tragičnije i gore nego što jeste.
Zato je važno da upoznamo sebe. Jer tako možemo da menjamo svoje reakcije, prođemo kroz svoje emocije na zdrav način i povećamo kvalitet života.
Telo pamti, Bassel van der Kolk
„Naša veza sa drugima može biti duboka samo onoliko koliko je duboka naša veza sa samim sobom. Ako ne znam i ne razumem ko sam, šta mi treba, šta želim i u šta verujem, ne mogu da podelim sebe sa nekim.“
„Nedostatak literature o ovoj temi bio je hendikep, ali moj veliki učitelj, Elvin Semrad, nas je
naučio da budemo skeptični prema udžbenicima. Imali smo samo jedan pravi udžbenik,
rekao je: naše pacijente. Trebalo bi da verujemo samo onome što možemo da naučimo od
njih — i iz sopstvenog iskustva.“
Telo pamti, Bassel van der Kolk
„Najveći izvori naše patnje su laži koje sami sebi govorimo.“
Telo pamti, Bassel van der Kolk
„Osećaj da nas neko čuje i razume menja našu fiziologiju; mogućnost da artikulišemo
složeno osećanje i da naša osećanja budu prepoznata, osvetljava naš limbički mozak i stvara „aha trenutak“. Nasuprot tome, susret sa tišinom i nerazumevanjem ubija duh. Ili, kako je Džon Bolbi nezaboravno rekao: „Ono što se ne može izgovoriti majci/drugome ne može se reći sebi.”
Telo pamti, Bassel van der Kolk
„Model bolesti mozga zanemaruje četiri fundamentalne istine: (1) naša sposobnost da
uništavamo jedni druge je usklađena sa našom sposobnošću da jedni druge izlečimo.
Vraćanje odnosima i zajednici je ključno za vraćanje blagostanja; (2) jezik nam daje moć da
menjamo sebe i druge prenoseći svoja iskustva, pomažući nam da definišemo ono što
znamo i pronalazeći zajednički smisao; (3) imamo sposobnost da regulišemo sopstvenu
fiziologiju, uključujući neke od takozvanih nevoljnih funkcija tela i mozga, kroz osnovne
aktivnosti kao što su disanje, kretanje i dodir; i (4) možemo da promenimo društvene uslove
tako da stvorimo okruženje u kojem deca i odrasli mogu da se osećaju bezbedno i gde mogu da napreduju.“
Telo pamti, Bassel van der Kolk
„Poznavanje onoga što osećamo je prvi korak ka saznanju toga zašto se tako osećamo. Ako smo svesni stalnih promena u našem unutrašnjem i spoljašnjem okruženju, možemo se
mobilisati tako da upravljamo njima. Ali to ne možemo učiniti osim ako naša stražara, MPFC,
ne nauči da posmatra šta se dešava u nama. Zbog toga je praksa majndfulnesa (svesnosti),
koja jača MPFC, kamen temeljac oporavka od traume.“
Ostvari svoje neograničene sposobnosti (Becoming supernatural)- Džo Dispenca
Ranije mi je stav prema meditaciji bio – kad imam vremena ili želim da se opustim.
Konkretno, to bi se dešavalo možda jednom mesečno ili jednom u par meseci.
Onda sam se (Tea, hvala ti) upoznala sa radom Džoa Dispence, odslušala silne videe i
pročitala ovu (poslednju) knjigu koju je objavio. Sada meditiram skoro svakog dana.
Benefiti meditacije su sada naučno dokazani. Sada postoje uređaji koji mere energiju našeg
tela. Dokazano je kako promenom energije možemo da promenimo stanje organizma.
Možemo i da ozdravimo.
Sve mi je ovo bilo veoma apstraktno, a ja sam neko ko voli logiku i konkretno. Trebalo mi je
dobrih dva tri meseca da „sažvaćem“ ovu knjigu jer nije jednostavna (a, sećate se, ja u
proseku čitam jednu knjigu nedeljno).
Toliko toga sam naučila (i uvela kao svoje nove navike).
Svaki od energetskih centara u telu (takozvane čakre, ako koristimo terminologiju reikija)
utiču na žlezde sa kojima su povezane, a žlezde luče hormone koji nam upravljaju telom.
Na primer, naša grlena čakra je povezana sa tiroidnom (štitnom) žlezdom. Ova žlezda luči
hormone tiroksin, trijodtritonin i kalcitonin koji dalje utiču na metabolizan i druge funkcije
organizma. Kada dugo prećutkujemo stvari koje su nam važne, u nekom životnom dobu nam strada štitna žlezda (nije ovo jedini uzrok i razlog ali je jedan od).
Telo je jedan tako savršeno povezani organizam. I mnogo je važno da naučimo šta je
potrebno da radimo kako bismo ga održali u balansu. Možemo da utičemo na sopstveno
zdravlje mnogo više nego što mislimo.
„Kada se aktivira bilo koje neurološko tkivo u mozgu ili telu, ono stvara um. Prema tome, iz
Becoming supernatural, Džo Dispenca
neuronaučnog shvatanja, um je mozak u akciji. Na primer, imate specifičan um za vožnju
svog automobila. Imate drugi um koji koristite da se istuširate. Imate drugačiji um kada
pevate pesmu ili slušate muziku. Koristite određeni nivo uma da biste izvršili svaku od tih
složenih funkcija jer ste svaki od ovih zadataka verovatno radili hiljadama puta, tako da se
vaš mozak uključuje na vrlo specifičan način kad god se susretnete sa bilo kojom od njih.
Najvećim delom, vaš mozak je proizvod prošlosti. Oblikovan je tako da postane živi zapis
svega što ste naučili i iskusili do ovog trenutka u svom životu.“
Kada telo kaže ne (When the Body Says No) Gabor Mate
Ovu knjigu sam kupovala i poklanjala dragim ljudima. Toliko je važna.
Konačno neko jasno pravi povezanost između bolesti i psihe. Gabor Mate je godinama
istraživao paterne u ponašanju i životu koji imaju ljudi koji obole od težih bolesti. Sličnosti je
pronašao u načinu kako su živeli – kakve odnose su imali, koliko su emocija potiskivali, koliko
nisu znali da postave granice i kako su živeli po tuđim pravilima i trpeli.
U knjizi daje i mnogo previše jakih primera – jer je na njima lakše objasniti, ali postoji mnogo
laganijih primera i ljudi koji svojim neznanjem, trpljenjem i nesvesnim, naučenim ponašanje
„grade“ neku bolest u sebi. Tako što žive život koji misle da moraju umesto onaj koji bi želeli.
Nakon ove knjige shvatićete da kada vas boli glava, umesto da popijete lek ili popijete
vitamine da poboljšate svoj imunitet (i nastavite da finansirate farmaceutsku industriju),
možda je mnogo korisnije da uplatite i krenete na psihoterapiju…
Izloženost stresom dug vremenski period ostavlja posledice na naš organizam i naše organe.
Postoji način da povećamo sopstvenu rezilijentnost i utičemo na to kako podnosimo stres.
Nije za stres odgovoran tamo neko iz spoljnog sveta već smo mi ti koji biramo sopstvenu
reakciju (iako možda toga nismo svesni.)
Kada telo kaže ne, Gabor Mate
„Nikad se ne ljutim“, kaže lik Vudija Alena u jednom od svojih filmova, „umesto toga razvijem tumor.“ Kroz ovu knjigu videli smo istinitost te smešne opaske u brojnim studijama pacijenata sa rakom. Takođe smo videli da je potiskivanje besa glavni faktor rizika za bolest jer povećava fiziološki stres na organizam.“
Kada telo kaže ne, Gabor Mate
„Anksioznost ljutnje i drugih „negativnih“ emocija poput tuge i odbacivanja mogu postati
duboko zakačene u telu. Na kraju se to transformiše u biološke promene kroz višestruke i
beskonačno suptilne unakrsne veze PNI aparata, ujedinjujućeg neksusa tela/uma. Ovo je put koji vodi do organske bolesti. Kada je bes razoružan, razoružan je i imuni sistem. Ili kada se agresivna energija besa preusmeri ka unutra, imuni sistem postaje zbunjen. Naša fiziološka odbrana nas više ne štiti ili čak može postati pobunjena, napadajući telo.“
„Pošto emocije dramatično utiču na biohemijski sistem, jedan od načina obezbeđivanja
imunoterapije je pružanje psihoterapije pacijentima.“
„U konačnoj analizi, sama bolest je granično pitanje. Kada pogledamo istraživanje koje
predviđa šanse za razboljevanjem, otkrivamo da su ljudi u najvećem riziku oni koji su doživeli najteže invazije na granice pre nego što su uspeli da izgrade autonomni osećaj sebe.“
„Mnogi roditelji ne mogu da pomognu svom detetu da razvije granice jer oni sami to nikada
nisu mogli da urade u svojim godinama formiranja. Možemo da uradimo samo ono što
znamo.“
„Život doživljavamo kroz svoja tela. Ako nismo u stanju da artikulišemo svoje životno
iskustvo, naša tela govore ono što naši umovi i usta ne mogu.”
„Zdravlje počiva na tri stuba: telu, psihi i duhovnoj povezanosti. Ignorisati bilo koju od njih
znači izazvati neravnotežu i bolest.“
Atlas srca (The Atlas of the heart)-Brene Brown
Emocije su energija. Energy in motion – emotion.
Emocije su u telu, stvaraju se bez naše svesne instrukcije i utiču na naš život – i na naše
zdravlje. Toliko su važne.
Emocionalna pismenost je osnova emotivne zrelosti. O ovome sam najviše učila na RAR
edukaciji (početnoj edukaciji iz telesne psihoterapije).
Emocionalna pismenost podrazumeva da znamo čitav dijapazon emocija – da smo svesni da postoji mnogo više od “osnovnih” pet i da umemo da ih prepoznamo.
Kada znamo da prepoznamo emocije kod sebe, onda možemo da daljom samorefleksijom
dođemo i do toga zbog čega nam se ta emocija stvorila u telu, a onda polako da saznamo šta
nam je potrebno i koje akcije treba da preduzmemo da se osećamo bolje. Potiskivanje ili ignorisanje emocija vodi ka bolestima tako da je životno važno naučiti prepoznavati emocije, osvestiti svoje potrebe i komunicirati ih na način koji nikog ne ugrožava.
Ovo je osnova i veoma važan temelj dobrih međuljudskih odnosa i kvalitetnog, ispunjenog
života. Takvo je bogatstvo biti sposoban da upoznaš sebe na taj način i prepoznaješ svoja
različita stanja.
U ovoj knjizi, Brene priča o celom dijapazonu osećanja. Cela knjiga je opis različitih osećanja I
kako se razlikuju jedna od drugih (neka su prilično slična).
Atlas srca Brene Braun
„Bez razumevanja toga kako naša osećanja, misli i ponašanja funkcionišu zajedno, gotovo je
nemoguće pronaći put nazad sebi i drugima. Kada ne razumemo kako naše emocije oblikuju naše misli i odluke, postajemo odvojeni od sopstvenih iskustava i udaljeni jedni od drugih.“
Atlas srca, Brene Braun
„Oni od nas koji osećaju diskomfor u vezi sa neizvesnošću imaju veću verovatnoću da dožive anksioznost u određenim situacijama, kao i da imaju anksioznost kao osobinu i anksiozne poremećaje. Naša anksioznost često vodi do jednog od dva mehanizma suočavanja: brige ili izbegavanja. Nažalost, nijedna od ovih strategija suočavanja nije veoma efikasna.“
Atlas srca , Brene Braun
„Inteligencija se tradicionalno posmatra kao sposobnost razmišljanja i učenja. Ipak, u
turbulentnom svetu, postoji još jedan skup kognitivnih veština koje bi mogle biti važnije:
sposobnost da se preispita i oduči.“
Atas srca, Brene Braun
„Nauka nije istina. Nauka pronalazi istinu. Kada nauka promeni svoje mišljenje, nije vas
lagala. Naučila je više.“
Ako želiš da dva puta mesečno putem mejla dobijaš i čitaš Analogične priče – moje zanimljive i korisne lekcije iz života, knjiga, razgovora, sa putovanja, kao i preporuke šta je korisno gledati, čitati, slušati, obići, prijavi se na moju mejling listu na ovom linku.
Tamo te čeka zajednica od preko 1000 ljudi, a povremeno delim i mogućnosti za praksu, zaposlenja, prisustvo događajima.
One Response