Još od kad sam pre par godina krenula da meditiram, zapamtila sam rečenicu Dipak Čopre kada kaže da kada smo zahvalni to je kao da kažemo univerzumu – daj mi više ovoga (na čemu sam zahvalan).
I često pomislim o tome koliko sam zahvalna i srećna što imam određene ljude i stvari u životu.
Na primer, jedna od prvih stvari na kojima sam zahvalna je što su ljudi koji su mi dragi i koje volim dobro. To često zaboravimo dokle god se neko ne razboli ili ima neki veći problem.
Kada imam neki zanimljiv ili inspirativan razgovor sa drugaricom, pomislim kako sam srećna što je imam za prijatelja i koliko mi je ta razmena (ideja, mišljenja, iskustva) značila.
Često kad prođem pored svog auta prokomentarišem kako je lep, koliko sam zahvalna što sam mogla sa lakoćom da ga kupim, koliko uživam kad ga vozim i što mi pruža osećaj slobode i nezavisnosti.
A onda me je Martina inspirisala da pokrenem novu naviku: svakodnevno pisanje zahvalnosti. Ona je o svom iskustvu pričala u jednoj od epizoda njenog podcasta Mentalni nudista.
Tako sam krenula da svakog dana pišem zahvalnosti na dve stranice u svesci. Lako je naći prve dve, tri stvari na kojima smo zahvalni, ali kada treba da izvučeš desetu, petnaestu, potrebno je da se malo zamisliš Da ostaneš sa zahvalnošću malo duže i da uvidiš stvari koje nisu na površini.
Možda nekome deluje glupo, smešno ili previše jednostavno da piše zahvalnosti. Evo prvi mi se moj brat smeje svaki put kad to spomenem (no, njemu je sve što ne radi bar 90% stanovništva glupo i nenormalno), ali je vrlo lekovito i menja percepciju.
Kakav uticaj na mene ima pisanje zahvalnosti?
- Mnogo sam svesnija svih dobrih i lepih stvari koje imam i koje mi se dešavaju u životu
- Svaki put kad nešto želim više ili češće, ja pomislim kako sam zahvalna na onome što i koliko imam trenutno
- Smirenija sam
- Osvestila sam koliko sam podržana sa različitih strana. Izgradila sam svoj sistem podrške, pa samim tim osvešćujem da šta god da se dogodi – imam dovoljno resursa i ljudi da sebe zbrinem (a to mi onda daje snagu i resursnost da pomognem i drugima)
- Mnogo jasnije vidim koliki sam put prešla, jer ono na čemu sam danas zahvalna je nešto o čemu sam pre par godina maštala. Fokusiram se na ono što sam do sada postigla, a ne na ono što još uvek nisam i što mi nedostaje (toga će uvek biti ali ono na šta se fokusiramo raste)
- Počela sam da budem svesnija i da sklanjam negativne misli iz glave (i menjam ih pozitivnim), jer disciplinovano pisanje zahvalnosti uči mozak da se fokusira na sve ono pozitivno i dobro – to je ono čega želim više i zato biram da pričam i razmišljam afirmativno
Šta je važno da znaš?
Pisanje zahvalnosti je besplatno, a veoma korisno.
Zamisli da započneš ili završiš dan ispunjen zahvalnošću i u mislima o tome šta tvoj život obogaćuje i šta te raduje umesto, kao većina, u glavi držiš probleme i sve ono što treba da menjaš i rešavaš.
A tamo gde šaljemo našu pažnju, ono na šta se fokusiramo – to raste.
Kako zračiš, tako privlačiš.
Šta želiš da raste?
Čega želiš više u životu?
Šta želiš da privučeš?
Kada smo zahvalni na onome što imamo onda postajemo svesniji koliko toga dobrog u životu već imamo. I to nas stavlja u dobru energiju i u dobru emociju.
Emocija je energija u pokretu.
Emotion – energy in motion.
A od toga u kakvom smo emotivnom stanju zavisi naš život.
Možda to zvuči malo dramatično, ali ukratko – tako je. Ako ne veruješ meni, pročitaj sve knjige na ovoj listi da naučiš više o tome.
Emocije utiču na to kako naše telo funkcioniše, tako da dobro emotivno stanje doprinosi zdravlju.
Dobro emotivno stanje ne znači da smo uvek dobro raspoloženi, već da smo svesni svojih osećanja i imamo kapaciteta i resursa da ih regulišemo, iskomuniciramo i tražimo zadovoljenje naših potreba.
Sve emocije su dobrodošle i pošto su energija u pokretu, naše je da ih pustimo da teku i da budemo dovoljno svesni da ih osećamo i razumemo. Emocije postoje da bismo ih osećali.
Dobra stvar je što emocije stvaramo mi. Nisu neophodni spoljni stimulusi.
Naša ljubav je u nama, sreća je u nama. Nije u drugim ljudima, a još manje u stvarima.
Kako da svesno kreiraš i osećaš emocije?
Pisanje zahvalnosti može da bude prvi korak.
Drugi korak mogu da budu vođene meditacije.
Ali da ne preteramo u jednom tekstu. Idemo korak po korak.
Ako želiš da jednom mesečno čitaš Analogične priče – mejl koji šaljem svima na mojoj mejling listi i u kojem delim inspirativne priče i predloge za čitanje, gledanje slušanje – prijavi se na ovom linku.
2 Responses
Znam sve to, počela sam sa praktikovanjem zahvalnosti pre nekoliko godina i prednosti su nemerljive 🙂 Od teranja sebe da pišem poduži spisak, do toga da sad doživim da me preplavi zahvalnost svaki put kad ima prilike za nju (kad se sretnem sa prijateljima, kad naletim na dobar video ili knjigu, kad probam ukusno jelo). Ono što bih volela da znam, a što mi trenutno predstavlja izazov u životu, je: kako uspevaš da živiš sa saznanjem da ste ti i brat toliko različiti, da li pokušavaš da ga izmeniš i „popraviš“, da li si možda otkrila kako pristupiti nekom ko ne želi da radi na sebi i da se menja i da stalno isprobava nove stvari i verovanja? Da li pokušavaš da ih menjaš, ili, da li uspevaš da prihvatiš tu različitost? Na koji način pristupiti nekom bliskom, kad znaš šta bi mu pomoglo a ne želi ni da čuje 🙂
Cao Sanja. Hvala ti na komentaru.
Ne pokušavam nikog da izmenim, jer to nije moguće a ni ispravno jer su promene teške i potrebna je velika želja i lični „drive“ da se neko promeni. Ljude prihvatam takve kakve jesu 🙂 Ako mi neko mnogo smeta i ne odgovara mi, onda se ja pomerim, ali uglavnom mogu da razumem različitosti i da ih prihvatim. Svako ima svoju istinu, i nije način na koji ja živim ili sve što ja radim jedino ispravno 🙂
Verujem da svim ljudima treba pristupiti sa mnogo ljubavi i razumeti njihovu stranu… Nikog ne ubeđivati ni u šta, već samo eventualno deliti svoja iskustva, pa ako se nekom svidi ili se motiviše da nešto proba, super, ako ne, naći će već svoju meru i način 🙂