Život voli ljude koji ga vole

0Shares
Zamislite da ste okruženi ljudima koji su stalno nervozni. Bilo šta da ih pitate oni odgovaraju drsko, nervozno, nije im sve kako treba. Kada vidite izraz lica koji naprave, raspoloženje i energija vam odu u minus. Kad god pokušate nešto da objasnite ne možete jer je vaš sagovornik uvek pametniji, iskusniji i zna bolje. Oni koji će pokušati da leče svoje komplekse i hrane svoju sujetu time što će vas smanjivati. Jel vam je potreban neko takav? Naravno da ne.

Veliki ljudi su oni koji učine da kada smo sa njima se osećamo još veće.

Znaćete ko su kada ih budete upoznali. A sigurna sam da neke već i znate. Ovi drugi vam ne trebaju. Sve što vam se dešava u životu sami ste birali. Kaže predavač na seminaru o marketingu na kom sam bila da i sve što nam iskače na facebook-u i twitteru smo sami birali. Kad krenete da se žalite na statuse raznih ljudi, zapitajte zbog čeka se to pojavljuje na vašem tajmlajnu? Od najmanjih stvari do velikih životnih problema i pitanja – sve je naša krivica i odgovornost. Kada se žalite kako vas kolege nerviraju i kako vas sputavaju, kako vam je komšiluk loš ili vas neko mrzi i radi protiv vas – preuzmite odgovornost, promenite okruženje, promenite prijatelje. Niko vas ne primorava da budete okruženi takvim ljudima. Sve i da morate da budete, ne dozvolite da svako utiče na vas. 

Ne biramo ljude i događaje, ali biramo kako ćemo na njih reagovati. Izbor je uvek na nama.

Brat često dođe s posla nervozan. Pitam ga prosto pitanje, on počne da viče. Ja normalnim tonom pitam sledeće, on ponovo odgovara prilično neljubazno. Doduše, i ja umem da budem takva. Mora da nam je to neka porodična loša osobina. Međutim, ja više ne pričam da sam nervozna zbog ispita ili profesora ili osobe koja mi je nešto rekla/uradila. Niko ne može da me iznervira ako ja ne odlučim da se iznerviram. Niko ne može da mi stvori pritisak, stvaram ga sama. Neko je nešto uradio što se meni nije dopalo, ali ako sam zbog toga postala nervozna i loše raspoložena, to je već moja lična krivica i izbor. Niko ne može da nam ubaci nervozu osim nas samih. Kao što niko ne može da raste i da se razvija umesto nas, niti da bude srećan umesto nas, a ni tužan – sve moramo sami i sve zavisi od nas.
Sećam se razgovora sa drugaricom gde sam sva nervozna pričala o tome koliko me jedna osoba nervira i sve navike te osobe koje su mi nelogične, ponašanje koje nije konzistentno, sitničarenje i hiljadu situacija gde je ta osoba ispoljila neku svoju osobinu koja mi je jako smetala. Na kraju celog mog burnog izlaganja drugarica mi je samo rekla – ali zamisli kakav je život te osobe, koliko ona razmišlja stalno o svakoj sitnici, koliko u glavi uvek preračunava da li će je neko prevariti ili ne, da li treba da postupi ovako ili onako i sve vaga. Ta osoba neće lepo živeti. Ne ume da uživa i da se opusti. A odmah potom mi je pala na pamet veoma prosta stvar – ne treba da provodim vreme sa ljudima koji mi ne prijaju.
Žana Poliakov kaže da ljudi koji seju mržnju i koji nas najviše nerviraju su uglavnom oni kojima je ljubav najpotrebnija. I kada nas neko iznervira, umesto da uzvraćamo istom merom treba samo da pošaljemo malo ljubavi.
Takođe, postoji vežba: Hajde da mislimo par minuta o nekoj osobi koju ne volimo, koja nam smeta, koja nas nervira i koja nam je učinila mnogo loših stvari. Kako se osećamo? A onda zamislimo nekog sa kim nam je lepo, ko nas zabavlja, sa kim možemo da razgovaramo o svemu i ko nam je jako drag i poseban. Kako se sada osećamo?

Izbor je uvek na nama.

Skoro sam bila sa mamom na kafi kod prijateljica. Njih dve su jedne od najpozitivnijih ljudi koji znam. Mi smo tri sata sedele u dvorištu, pričale, smejale se na glas, šalile i prepričavale neke smešne doživljaje svake od nas. Kada sam došla kući pisala sam prijatelju i dobila odgovor kako se u mojoj poruci vidi opijenost lepim raspoloženjem i pitao me je šta mi se to još desilo što je doprinelo mojoj preteranoj sreći? Male stvari su zapravo velike stvari. Sve što nam je potrebno da bismo bili srećni već imamo. Pozitivna energija je zarazna i lako se širi, zato se okružite ljudima koji je zrače. Pa neka vam kažu da ste nerealni i da svet nisu cveće i leptirići a vi se samo smešite, šaljite ljubav i uživajte u pogledu kroz svoje ružičaste naočare. Jer život voli ljude koji ga vole.
 
 
Ana B.

Prijavi se da dva puta mesečno dobijaš nove tekstove i koristan sadržaj u inbox:

Subscribe

* indicates required




Ana Brzakovic Written by:

2 Comments

  1. June 26, 2012
    Reply

    Njaaah, nije neshto. Moglo je i bolje. Zashto uvek morash da pishesh o tome kako moramo da budemo pozitivni? To je malo ofucano. Shalim se naravno. :)) Ziva istina i odlican chlanak.

  2. June 26, 2012
    Reply

    Ani, fenomenalan post! Nakon citanja ja sam odusevljena, ushicena, nasmejana, egzaltirana! Zasto? Zbog tvog posta. Odakle tvoj post na mom zidu? Ja sam te izabrala za svog prijatelja! Ti i ja smo odgovorne sto sam ja sada odusevljena, srecna. ODGOVORNOST ZA IZBOR! TO JE TO! Nosis jednu od najlepsih vrsta energija i neguj to, cuvaj. Ne daj da ti promene boju energije, nijansu! Tragaj za njenim kompatibilnim bojama, za bojama energije ljudi koji su u svakom svom izrazu genijalni. Okruzi se njima!Prigrli ih! Tako isto sijaju sazvezdja!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Please answer CAPTHCHA code before posting * Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.