Nisam znala šta je sagorevanja (burnout). Dugo sam mislila da je problem u meni.
Delovalo mi je da su drugi ljudi sposobniji. Da možda ja nemam dovoljno veština, talenta, snage, energije, koncentracije, motivacije. Gledala sam oko sebe i pitala se zašto njima sve ide lakše. Zašto oni stižu, a ja ne stižem. Zašto se oni ne žale, a meni treba pomoć.
I umesto da zastanem i pogledam šta se zapravo dešava, gurala sam se dalje, trudila se više, ostajala još duže. Još samo da uradim ovo, još da naučim ono, da probam još neki put. Odustati nije opcija. Pobeđuju oni koji ne odustaju, zar ne?
I tako sam se, tim guranjem i dokazivanjem, dovela do stanja u kom nisam imala volju ni za čim. Ono što mi je ranije pričinjavalo zadovoljstvo, više nije. Postala sam lako iritabilna. Reagovala sam burno na najmanju sitnicu. Ranije bih se suzdržavala i trudila da reagujem smireno i kako se očekuje, a došla sam do tačke gde više nisam imala strpljenja ni filtera. Reagovala bih emotivno, bez kočnica, na situacije koje bi u normalnom stanju rešila mirno i bez drame.
Bila sam u crvenoj burnout zoni a nisam toga ni bila svesna. Međutim, tu su bili signali koji više nisam mogla da ignorišem.
Ako ti je nešto od ovoga poznato, možeš odmah da uradiš besplatan Burnout Metar test i saznaš u kojoj si zoni.
Zablude o sagorevanju koje treba srušiti
Pre nego što krenemo dalje, hajde da se pozabavimo onim što često čujemo, a što zapravo nije tačno.
„Ko voli svoj posao, nikad neće sagoreti“
Čuješ ovo stalno. „Ako radiš ono što voliš, nećeš raditi ni jedan dan u životu.“ Lepo zvuči. Ali prosto nije istina.
Samo te vodi u to da preispituješ da li dovoljno voliš svoj posao, da li radiš to što bi trebalo ako se umaraš, šta nije u redu sa tobom.
Baš zato što voliš posao i zato što ti je stalo da sve bude dobro, možeš da sagoriš. Upravo najposvećeniji, oni koji se identifikuju sa onim što rade i koji duboko brinu o rezultatima, najčešće prelaze granicu. Ne osećaju zamor kao signal da stanu jer je to što rade važno i vredno. Nastavljaju da guraju. I onda se jednog dana nađu u situaciji gde više ne mogu ili gde im zdravlje bude u krizi, pa se pitaju kako su došli dotle.
Ako ne zdravlje, onda porodica, prijatelji, međuljudski odnosi, jer kada nam je previše stalo i kada postanemo opsednuti poslom vrlo lako sve ostalo stavljamo sa strane, a dugoročno, to ima posledice.
Strastvenost prema poslu te ne štiti od burnout-a. U nekim slučajevima čak povećava rizik.
„Preduzetnici ne sagorevaju kao zaposleni“
Veruje se da kada radiš za sebe, “sloboda” te štiti. Niko te ne kontroliše, nemaš fiksno radno vreme, nisi vezan tuđim kalendarom i očekivanjima.
A zapravo mnogi preduzetnici rade duže i više nego što bi ikad radili u sistemu, upravo zbog te slobode. Nema granice kad počinješ i kad završavaš. Nema nikoga ko kaže „evo, radno vreme je gotovo“. Uvek ima još nešto da se uradi. Odgovornost je tvoja i nikud ne odlazi.
Želiš rezultate brže pa radiš više, a to nije tako jednostavna jednačina.
Sagorevanje ne bira formu zaposlenja ni poziciju u hijerarhiji.
„Sagorevanje ne postoji, to izmišljaju lenji i nemotivisani“
Ovo je možda najštetnija zabluda. Ideja da su burnout i emocionalna iscrpljenost izmišljotine onih koji nisu dovoljno jaki ili predani.
Ovo je najčešće stav ljudi koji zaista nisu nikad sagoreli. I super, blago njima, ali ako ti nisi nešto doživeo na svojoj koži ne znači da to ne postoji, niti da možeš da očekuješ da će svi drugi biti kao ti.
Svetska zdravstvena organizacija je 2019. godine zvanično uvrstila burnout u međunarodnu klasifikaciju bolesti (ICD-11) kao profesionalni fenomen koji nastaje kao posledica hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno rešen. Nije reč o izmišljotini ili slabosti karaktera. Reč je o fiziološkom i psihološkom odgovoru tela na produženi, nerešeni stres.
„Dovoljno je uzeti odmor i sve će biti ok“
Jedna od najrasprostranjenijih zabluda. Burnout rešava godišnji odmor, vikend u prirodi ili nekoliko dana pauze. I ovo dolazi iz dobre namere, ali ne funkcioniše.
Odmor pomaže kod redovnog umora. Burnout je nešto dublje, duže se stvara i potrebno je više vremena za oporavak. Telo i nervni sistem su bili u stanju produžene pripravnosti toliko dugo da kratka pauza prosto nije dovoljna. Vraćaš se s odmora i iscrpljenost je još tu. Kao da si punila prazan bazen kroz cev koja curi.
Šta je sagorevanje i šta sve mogu biti uzroci
Svetska zdravstvena organizacija definiše burnout kao sindrom koji nastaje kao posledica hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno rešen, i opisuju ga tri dimenzije: osećaj duboke iscrpljenosti i nedostatka energije, mentalna distanca od posla ili negativizam prema njemu, i smanjena profesionalna efikasnost.
Mnogi misle da do sagorevanja dođe kad previše radimo. Ako ostajemo prekovremeno, radimo vikendima, stalno smo angažovani duži vremenski period. Međutim, nije tako jednostavno.
Sindrom sagorevanja se ne javlja samo kada previše radimo.
Javlja se i kada radimo na zadacima koji su suprotni našim vrednostima. Kada ne vidimo svrhu i smisao u onome što radimo. Kada radimo stvari koje su nam nelogične ali smo dobili nalog da ih radimo ili kada predugo radimo stvari koje su nam dosadne.
Takođe, ne umorimo se samo od fizičkog ili mehaničkog rada. Ne umori nas samo broj sati koji radimo. Posebno nas umara naš unutrašnji svet.
Overthinking, preterano razmišljanje i vrtenje misli u krug. Analiza-paraliza, nesposobnost da donesemo odluku jer razmatramo sve moguće scenarije. Perfekcionizam i težnja da sve bude savršeno. Strah od greške koji nas drži u stalnoj napetosti. Sve ove lične tendencije itekako doprinose sagorevanju.
Zato jednačina nije tako jednostavna. Postoje ljudi koji rade po deset, dvanaest sati dnevno i inspirirani su, puni energije, angažovani. Rade na nečemu što ih inspiriše, zadovoljni su i ne žale se. Jedva čekaju da se probude pa da nastave. A postoje oni koji odrade osam sati i potpuno su ispražnjeni. Razlika nije samo u broju sati. Nije ni u tome da su jedni nadareni i talentovani, a drugi manje. Razlika je u tome šta tačno radiš tokom sati kada radiš, u kakvim uslovima, sa kim, i šta se dešava unutar tebe dok radiš.
Da li te to što radiš ispunjava ili ne? Da li su međuljudski odnosi zdravi? Da li te okruženje inspiriše ili si kao na bojnom polju?
Međuljudski odnosi, dinamike, igre moći, spletke, predstave, neprestano dokazivanje, forma važnija od suštine, konstantno navigiranje tuđim očekivanjima. Sve to troši energiju.
Nekima je takvo okruženje stimulativno. Drugima naporno i iscrpljujuće jer žele da se bave sadržajem i poslom, a ne formalnostima okolo.
Zapitaj se: šta tačno ti troši energiju? Koliko umora dolazi od samog posla, a koliko od svega što je okolo njega?
Simptomi sagorevanja: kako izgleda iznutra
Simptomi burnout-a se javljaju na četiri nivoa. Moj Burnout Metar meri svaku od ovih oblasti i ako si uradio/la test, dobio/la si rezultate u svakoj oblasti.
Misli i fokus
Misli koje se vrte u krug i teško se isključuju, čak i kad legneš da spavaš. Počneš da radiš jedno pa ti na pamet padne drugo, pa počneš da radiš drugo i treće paralelno, a ništa ne završiš. Multitasking koji ne funkcioniše. Nemogućnost da se zadržiš duže na jednom zadatku. Analiza-paraliza i nemogućnost donošenja odluka. Strah od greške koji te drži u stalnoj pripravnosti. Osećaj da ništa što radiš nije dovoljno dobro. Kritički unutrašnji glas koji ne prestaje.
Telo i energija
Hronični umor koji ne prolazi ni nakon sna. Buđenje usred noći, često oko četirii/pet ujutru, sa mislima koje ne prestaju. Česte glavobolje i napetost u vratu, ramenima i vilici. Plitko disanje, osećaj pritiska u grudima. Česte infekcije jer imunitet slabi pod dugotrajnim stresom. Nagli pad energije posle podne. Problemi sa varenjem.
Emocije i odnosi
Posao koji si nekad voleo sada deluje kao teret. Teško ti je da se opustiš čak i kada imaš slobodan dan. Lako planeš i iznerviraju te situacije koje bi u normalnom stanju rešio/la mirno. Emocionalna regulacija nestaje, strpljenje i tolerancija slabe. Cinizam prema poslu ili klijentima. Povlačenje iz odnosa i izolacija, odbijanje poziva jer si previše umoran/a.
Motivacija i smisao
Osećaj praznine i gubitka smisla. Ono što ti je ranije pričinjavalo zadovoljstvo, više ne pruža isti osećaj. Gubitak entuzijazma za projekte i ideje koji su te nekad palili. Osećaj kao da stalno trčiš, a ne stigneš nikud. Nemaš nove ideje niti želiš da ih smišljaš i pokrećeš.
Ako se prepoznaješ u nekoliko ovih tačaka, to ne znači automatski da si u burnoutu. Ali znači da vredi da zastaneš i bolje pogledaš šta se dešava. Burnout Metar test može da ti pokaže u kojoj si zoni i na koju oblast treba da obratiš više pažnje. Nakon što uradiš test i ostaviš email adresu, dobićeš koristan besplatan sadržaj prilagođen tvojim rezultatima.
Uverenja koja nas nesvesno vode ka sagorevanju
Ovo je deo o kom se najmanje priča, a koji je najvažniji.
Simptomi koje sam opisala su vidljivi. Uverenja koja ih pokreću najčešće nisu. Upravljaju našim ponašanjem u pozadini, kao operativni sistem koji radi tiho dok koristimo aplikacije na ekranu. I dok ih ne osvestimo, ne možemo ih promeniti.
Možemo da naučimo razne alate i poslušamo različite savete za smirivanje, postavljanje granica, promene načina rada, ali ništa od toga nećemo dugoročno primenjivati ako ne promenimo uverenja.
Možeš da dobiješ savet: idi kući na vreme, nauči da kažeš ne, nauči da svesno dišeš. I to je sve super i korisno. Svesno disanje, na primer, možeš i treba da primeniš uvek kad si uznemiren/a. Ali ako se ne pozabaviš time zašto reaguješ burno na određene situacije, takve situacije će se stalno ponavljati.
To ti je kao da naučiš kako da koristiš protivpožarni aparat. Svaki put kad izbije požar, ti ga ugasiš aparatom. Što je, složićeš se, veoma korisno. Ali ako ne shvatiš zbog čega uopšte dolazi do požara i ne poradiš na prevenciji i sklanjanja elemenata koji izazivaju požar, ti ćeš stalno imati potrebu da gasiš požar. A i to postane naporno…
Dala bih ti nekoliko primera svojih nesvesnih uverenja koje sam morala da menjam.
Moram da se stalno dokazujem
Verovala sam da moram da se dokazujem, i to stalno, bez prestanka, iz godine u godinu. Svaki novi zadatak, svaki projekat, svaki sastanak bio je nova prilika da pokažem da vredim i da zaslužujem to mesto. I kao što možeš da pretpostaviš, dokazivanje koje nikad ne staje je put koji mnogo umara.
Moram da uvek pristanem na nove zadatke
Verovala sam da moram da kažem “da” svemu što mi se od posla prebaci. Jer su me zaposlili da rešavam probleme. Ako kažem ne, to će značiti da nešto ne znam ili ne mogu. A to ne sme da se desi. Pa sam prihvatala i proširivala svoju i inače predugu listu zadataka.
Dođi prva, idi poslednja, spavaj manje, radi više
Sledila sam pravila koja su, kada ih uzmeš bukvalno i dosledno primenjuješ, direktno vodila ka sagorevanju. Pravila poput: treba da dođeš prva, a odeš poslednja. Treba uvek da pratiš sve i znaš sve. Treba da razmišljaš o poslu i van radnog vremena jer to je odlika stvarno posvećenih. Treba da ustaješ ranije i ležeš kasnije da bi više stigla. Treba da budeš uvek prisutna i dostupna jer nikad ne znaš kad će nešto biti potrebno.
Kad to sve primenjuješ, nema prostora za odmor. Nervni sistem nikad ne dobije signal da je bezbedno da se opusti. Stalno si u pripravnosti.
Ali nisam bila sama u ovome. Prepoznajem ova i slična uverenja kod gotovo svakog s kim radim.
I neka od tih uverenja su nam dala rezultat i pomogla da uspemo, pa smo onda to protumačili kao da je jedini način da uspemo da radimo baš tako – naporno, dugo, stalno…
Moram da budem najbolja jer se to od mene očekuje
Druga uverenja koja često čujem su da moramo da budemo najbolji, jer smo ceo život “najbolji đak” i to se od nas očekuje.
Žrtvovanje je odraz predanosti
Zatim, žrtvovanje je odraz predanosti. Ako se ne žrtvujemo onda nismo dovoljno zainteresovani i dobri.
Treba da prolijemo “krv, suze i znoj” ako želimo rezultate.
Sa autoritetom se ne raspravlja, jer to nosi rizik da nas autoritet odbaci ili kazni. Ovo je često povezano sa time šta smo u detinjstvu naučili i kako su nam roditelji ispoljavali autoritet i koliko nas kažnjavali ako ih ne slušamo.
Ako postavim granicu, narušavam odnos
Mnogi imaju strah da postave granice jer se plaše prekida odnosa i kazne ili se boje da će ako postave granicu to značiti da im nije dovoljno stalo.
Što više radim više ću postići
Ovo uverenje možda zvuči logično, ali nakon nekog vremena rada – dodatni rad je kontraproduktivan. Ako ne napraviš pauzu da regenerišeš mišiće, rizikuješ povredu.
Uvek mi fali još jedna edukacija
I jedno nekorisno uverenje koje posebno prepoznajem kod žena: biću dovoljno kompetentna, spremna i stručna tek kada završim još ovu edukaciju, kada naučim još ovo, kada dobijem još onu potvrdu ili sertifikat. Uvek fali još nešto. Uvek je na horizontu još jedan uslov pre nego što mogu da sebe nazovem dovoljnom. A uvek može da fali još nešto jedno. Ta trka nema cilj.
Sva ova uverenja su misli i stavovi koje smo u nekom trenutku čuli, zapamtili i preuzeli kao istinu. Mnoga od njih su nam bila korisna u nekom periodu. Ali preuzeli smo ih bez preispitivanja i nosimo ih kao gotove istine, čak i kada nas ne vode tamo gde želimo da idemo.
Kad jednom osvestiš uverenje koje ti više nije korisno, ne možeš da se praviš da ga ne vidiš. I tu počinje prava promena.
Kada osvestiš nekorisna uverenja, treba da ih zameniš korisnim.
Vreme je da iz težine pređemo u lakođu. Iz borbe u smirenost. Iz guranja u prepuštanje.
Šta nauka kaže: knjige i istraživanja koja su mi promenila perspektivu
Radi pametnije, ne više
Jedna od knjiga koja mi je najviše promenila perspektivu posle korporacije bila je 4-Hour Workweek Tima Ferissa. Ne zbog toga što sam počela da radim četiri sata nedeljno, već zbog toga što mi je srušila jedno duboko usađeno uverenje: da su rezultati direktno proporcionalni satima rada.
Feriss piše o Pareto principu, takozvanom pravilu 80/20, prema kom 80% rezultata dolazi od svega 20% aktivnosti. Ostatak je uglavnom buka – zadaci koji te čine zauzetim ali zapravo ne doprinose previše. To me je nateralo da se zapitam koliko energije trošim na aktivnosti koje nisu deo tih ključnih 20%, i koliko se iscrpljujem na onome što možda uopšte nije bitno.
Kreiraj okruženje za duboki rad
Cal Newport u knjizi Deep Work pravi razliku između plitkog i dubokog rada. Plitki rad su mejlovi, brze reakcije, administrativni zadaci, multitasking. Duboki rad je stanje fokusirane koncentracije u kom rešavaš kompleksne probleme i stvaraš nešto zaista vredno.
Problem je što naše radno okruženje konstantno podstiče plitki rad, i završimo dan potpuno iscrpljeni, a da nismo uradili gotovo ništa suštinski važno. To iscrpljivanje bez osećaja napretka jedan je od direktnih puteva ka sagorevanju.
Zato je važno da svakog dana izdvojimo vreme u kome nemamo distrakcija, da stavimo telefon sa strane i da se posvetimo najvažnijem zadatku koji imamo za taj dan.
Nauči da treniraš i čuvaš svoj fokus
Daniel Goleman u knjizi Focus dodaje još jedan uvid: pažnja je resurs koji se troši. Svaki put kad proverimo telefon, skočimo na mejl, promenimo zadatak, trošimo deo tog resursa. Dakle, multitasking nam mnogo više šteti nego što koristi
Stres dodatno sužava fokus i drži nas u reaktivnom i stanju pripravnosti. U tom stanju nismo sposobni za kreativnost niti duboki rad. Rezultat je da radimo dugo, a duboko i fokusirano radimo malo.
Spavaj dovoljno
Arianna Huffington je napisala The Sleep Revolution nakon što je doživela kolaps od iscrpljenosti i udarila glavu pri padu. U knjizi piše o tome kako naša kultura slavi žrtvovanje sna kao dokaz predanosti i ambicije.
Hronični nedostatak sna direktno utiče na kognitivne funkcije, donošenje odluka, regulaciju emocija i imunitet. Detaljno o tome na šta sve san utiče i koliko je važan pročitaj u blog tekstu San i produktivnost.
Nauči da daješ kad imaš i možeš, a ne iz straha
Adam Grant u knjizi Give and Take pokazuje da su davaoci, oni koji pomažu drugima i stavljaju tuđe potrebe ispred svojih, istovremeno i najranjivija grupa i potencijalno najuspešnija. Razlika je u jednoj stvari: granici.
Davaoci koji nemaju granicu, daju i daju, a nemaju granicu, ne pune sebe, na kraju nemaju više šta da daju. Oni koji nauče da daju iz punoće, a ne iz straha ili potrebe da se dokažu ili da budu prihvaćeni, dugoročno postaju najispunjeniji i najdelotvorniji.
Meditacija nije “alternativa”. To je nauka.
Kad sam počela da meditiram i sama sam imala rezerve kako to tačno radi i koji su benefit.
Onda sam naišla na knjigu Altered Traits naučnog novinara Daniela Golemana i neuronaučnika Richarda Davidsona. Za ovu knjigu pregledali su više od 6.000 naučnih studija o meditaciji i odabrali 60 koje su smatrali metodološki najrigoroznijima. Jedna od centralnih poruka knjige je upravo upozorenje na preuveličane tvrdnje koje su se nakupile oko meditacije.
Ono što je preostalo nakon tog rigoroznog sita: redovna meditacija može trajno da promeni mozak i ponašanje, ne samo privremeno tokom samog čina meditacije.
Konkretno, istraživanja pokazuju da redovna praksa smanjuje reaktivnost na stres, poboljšava pažnju i koncentraciju, jača emocionalnu regulaciju i usporava određene znakove starenja mozga. Ključna reč je „trajno“, jer za razliku od privremenog osećaja smirenosti koji traje dok meditiraš, ove promene ostaju i van prakse.
To je neuroplastičnost. Mozak se menja na osnovu toga šta radimo s njim.
Moj put od sagorevanja do balansa
Oko pet godina radila sam u korporativnom sektoru. Poslednja pozicija bila mi je direktorka korporativnih komunikacija. Na papiru, sve je izgledalo odlično. Odgovorna pozicija, prepoznatljiva kompanija, rezultati koji su bili vidljivi. A iznutra, postepeno i tiho, gasila sam se.
Stalno sam bila u modu pripravnosti. Bila sam dostupna vikendom. Nisam znala da kažem ne. Verovala sam da moram da se stalno dokazujem, da moram da budem prisutna, da moram da pokažem da mi je stalo, i to svaki dan iznova. Nisam ni primetila kada je ta “posvećenost” prešla u iscrpljenost, a iscrpljenost u nešto iz čega se odmorom više nisam mogla izvući.
Moj put od sagorevanja do balansa nije opšti recept i nije rešenje za svakoga. Svačiji put je individualan i važno je da ga tako posmatraš, bez poređenja sa bilo kim. Ono što je meni pomoglo neće nužno raditi za tebe, i ne moraš ići tim redosledom. Ali verujem da ti moja priča može koristiti, pa ću je ovde podeliti.
Ja sam, potpuno sagorela, pogubljena, otišla iz korporacije bez drugog posla koji me čeka i bez ikakve želje za poslom uopšte. Zaključila sam da mi je promena okruženja bila neophodna a i okolnosti su se tako namestile da do toga dođe.
Kada sam otišla, shvatila sam da sam izgubila sebe. Preispitivala sam se kako sam uopšte došla dotle, šta je bilo do mene a šta do drugih, šta zapravo sada želim. Prebacivala sam krivicu na sebe i osećala ogromnu nesigurnost.
Krenula sam na psihoterapiju. I tek tada sam počela da uviđam da nisam samo ja bila problem. Da nije bilo sve do mene. Da je tu bilo mnogo pogrešnih uverenja i pravila oko mene koja jednostavno nisu bila održiva ni po zdravlje ni po život. I koja nisu bila moja, a “morala” sam da živim po njima. Počela sam da osvešćujem, jedno po jedno i da se oporavljam.
Pronašla sam posao koji ne zahteva rad vikendom ili van radnog vremena. To mi je bio prvi uslov. Nešto u čemu sam dobra i što volim, ali bez potrebe za mojim stalnim prisustvom. I to mi je dalo vreme, prvi put posle pet godina, da se bavim sobom.
Mnogo sam čitala. Knjige o fokusu, produktivnosti, uspešnim ljudima, snu, telu, mozgu. Bila sam odlučna da naučim u čemu sam grešila i kako da šta god budem radila na dalje, radim drugačije, zdravije, održivije.
Imala sam toliko „wow“ momenata. Shvatila sam koliko sam pogrešno verovala, na primer, da treba da manje spavam da bih više uradila. Da treba da budem uvek svuda prisutna. Moj odnos prema autoritetu bio je veoma nezdrav po mene. Sve se to postepeno slagalo u meni i gradila sam novu, drugačiju Anu.
Onda sam pokrenula BizBalans podcast, sa misijom da se o ovim temama i o zdravom, održivom načinu rada i života više govori. I da ne govorim samo ja, već da dovodim razne stručnjake i ljude sa različitim iskustvima da o tome svedoče, pričaju i dele znanje.
Uvela sam rituale koje koristim i dalje: meditaciju, svesno disanje, pisanje dnevnika, psihoterapiju i koučing po potrebi. Završila sam početnu edukaciju iz telesne psihoterapije i koučing edukaciju po ICF (Internacionalna Koučing Federacija) metodologiji, i počela da radim sa ljudima koji prolaze ovaj ili sličan put.
Koliko mi je trebalo da se oporavim? Ne mogu da odredim tačan trenutak kada sam se skroz oporavila ali rekla bih da mi je trebalo 8-12 meseci da postanem smirena, centrirana i da mi se vrati želja za novim idejama, poslovima, aktivnostima. Da osetim i znam da sam sada dobro.
Izgradnja novih, podržavajućih uverenja
Jedno od najvažnijih zadataka koje sam imala na putu od sagorevanja do balansa bio je da osvestim uverenja koja mi ne koriste i da izgradim nova, podržavajuća.
Uverenja su misli koje uzimamo kao apsolutnu istinu i po kojima živimo. Uverenja su takođe i misli koje stalno ponavljamo, i mogu se promeniti. Moj besplatni ebook Život po tvojim pravilima ti može pomoći u tome.
Evo nekih koja su postala deo mog svakodnevnog unutrašnjeg dijaloga:
Vredna sam samo zato što postojim. Ne zato što sam završila još nešto, postigla još nešto, dokazala još nešto.
Sa lakoćom postižem izvanredne rezultate. Vreme je da pustimo borbu i žrtvovanje i da prigrlimo lakoću.
Sve se rešava sa lakoćom.
Neizvesnost donosi nove mogućnost.
Mogu da prođem kroz nelagodu i da budem dobro s druge strane.
Novac mi dolazi lako iz očekivanih i neočekivanih izvora. Ovo je moje uverenje o izobilju koje sam gradila kao direktan odgovor na staro uverenje da zarada mora biti proporcionalna naporu i odricanju.
Svako treba da izgradi svoja uverenja, ona koja rezonuju s njim i odgovaraju na njegova specifična stara ograničavajuća uverenja. Nije važno jesu li „logična“ ili „realna“. Važno je da ih da ih uz dobar osećaj ponavljaš dovoljno dugo da postanu nova istina.
Šta zaista pomaže: put oporavka
Oporavak od sagorevanja nije linearan i nije isti za svakoga. Ali postoje principi koji pomažu.
Preuzmi odgovornost
Ako misliš da je tvoje sagorevanje i tvoje trenutno stanje takvo zbog tvog šefa, neodgovornih kolega, loše sreće ili bilo čega “tamo negde”, ti i rešenje vidiš u tome da se “tamo neko ili nešto” promeni.
Od toga nema ništa.
Prestani da budeš žrtva i preuzmi odgovornost.
Ti si taj/ta koji nešto treba da promeni ako želiš drugačiji rezultat. Druge ljude ne možeš da menjaš, ali možeš sebe. Možeš i da promeniš okruženje – i odeš u neko drugo.
Imaj na umu da ako promeniš okruženje, a ne promeniš sebe, velika je verovatnoća da ćeš vrlo brzo – istim ponašanjem i uverenjima doći do istih rezultata i u novom okruženju. To nas vraća na – tebe. Bavi se sobom.
Sve ima svoju cenu i moraš da budeš spreman/a da nešto platiš.
Budi iskren sa sobom
Pre svega drugog, treba da priznaš sebi da način na koji trenutno radiš i živiš nije održiv. To zvuči jednostavno, ali za mnoge od nas je to najveći korak. Jer dok god sebi govorimo „samo još malo“, ne moramo da donosimo teže odluke.
Pritom je važno da razlikuješ da li je tvoj prekomerni rad privremen ili hroničan. Ako imaš sezonu kad ima više posla i znaš da će trajati mesec ili dva posle čega sledi mirniji period, to je normalno i možeš se prilagoditi.
Ali ako je to stanje koje traje mesecima ili godinama bez naznake da će se promeniti, potrebna je promena.
Radi pametnije, ne više: eliminiši, automatizuj, delegiraj
Primeni princip 80/20 na sopstvenu listu obaveza. Prođi kroz sve što radiš i postavi sebi tri pitanja:
Šta mogu da eliminišem? Koji zadaci su tu iz navike, straha ili tuđih očekivanja, a ne donose stvarnu vrednost? Šta bi nestalo s liste bez stvarnih posledica?
Šta mogu da automatizujem? Koji ponavljajući zadaci oduzimaju vreme, a mogu da se urade sistemom koji radi bez tebe?
Šta mogu da delegiram? Koje zadatke radiš jer si navikla da ih radiš, a ne jer ih ti jedina možeš da radiš?
Ovo nije lenjost. Ovo je mudrost.
Detaljan tekst o produktivnosti, o najvećim zabludama ali i o preduslovima za stvarno produktivnost pročitaj u blog tekstu Kako biti produktivniji.
Nađi stručnu podršku
Pošto je svaka situacija individualna, najdelotvorniji put je rad sa koučem ili psihoterapeutom. To je osoba koja te može pratiti na nivou na kom si, prilagoditi rad konkretno tebi i pomoći ti da vidiš stvari koje sama ne vidiš jer si previše unutra.
Traženje pomoći nije znak slabosti. To je najefikasnija odluka koju možeš da doneseš.
Ako želiš da radiš uz moju podršku, pogledaj moj koučing program Put promene.
Možda ti ne treba više, nego manje
Kad osećamo da ne stižemo, refleks je da požurimo ili nešto dodamo. Novi sistem, nova navika, novi alat. A ponekad rešenje nije u dodavanju nego u oduzimanju. Razmisli o tome kako možeš da usporiš i šta da izbaciš iz svog rasporeda.
Mapiraj gde želiš da stigneš
Stiven Kavi je rekao „počni sa ciljem na umu“. Zamisli kako želiš da ti izgleda radni dan. Koliko radiš, sa kim, koliko dugo, čemu doprinosiš. Koliko slobodnog vremena imaš, odakle radiš, koliko zarađuješ. Zapiši sve do detalja i ne ograničavaj sebe time da li i kako to moguće. Samo maštaj, a u mašti je sve moguće.
Ako ne znaš odakle da počneš, kreni od onoga što ti smeta. Napiši sve što ti trenutno ne odgovara, pa napiši da želiš suprotno od toga, ali u afirmativnom tonu. Na primer, smeta ti što imaš samo 20 dana godišnjeg odmora. Napiši u svoj izmaštani život: imam neograničeno dana godišnjeg odmora.
Ono što ti smeta, govori ti o tome šta želiš.
Promena je moguća
Sagorevanje nije znak da si slab ili da nisi dovoljno dobar. Nije ni kazna za tvoju ambiciju i posvećenost. To je signal. Signal da nešto u načinu na koji živiš i radiš ne funkcioniše dugoročno i da je vreme za promenu.
I promena je moguća. Znam to iz iskustva, i vidim to svaki dan u radu sa ljudima koji su bili tamo gde si i ti sada.
Promena počinje sa svešću. Kad jednom vidiš šta se zapravo dešava, ne možeš da se praviš da ne vidiš. I to je tačka od koje sve kreće.
Nadam se da ti je ovaj tekst dao barem deo te svesti.
Odakle da počneš: besplatni resursi
Znanje je moć. Kad naučimo kako funkcionišu naše telo i um, šta nam kad je potrebno, kad naučimo da čujemo sebe a ne tuđa očekivanja i savete, da osetimo šta nam telo poručuje i kako da izregulišemo svoj nervni sistem, živimo mnogo kvalitetniji i puniji život. Nismo više u preživljavanju.
Evo odakle možeš da počneš, besplatno:
Uradi Burnout Metar test i saznaš u kojoj si zoni. Nakon testa dobijaš personalizovane mejlove u zavisnosti od tvog rezultata.
Preuzmite besplatan ebook Život po tvojim pravilima, da ti pomogne da kreiraš svoja nova uverenja i pravila koja ti koriste i koja će ti pomoći da živiš autentično i zdravo.
Slušaj BizBalans podcast gde sa stručnjacima, koučevima, psihoterapeutima i ljudima sa iskustvom razgovaramo o tome kako da upravljamo stresom i živimo održivo.
Pročitajte na mom blogu tekstove druge tekstove na teme koje su ti relevantne.
Kada si spreman/a za sledeći korak
Ako ti je potrebna dodatna podrška i želiš da radimo zajedno, evo šta nudim:
Svesno i smireno je sedmodnevni online program za upravljanje stresom koji zahteva svega 20 minuta dnevno. Odličan je uvod u ovu temu i polazna tačka za one koji žele konkretne alate odmah.
Vodič kroz 6 nivoa ličnog razvoja je radna sveska koja te vodi kroz sve slojeve promene, od ponašanja do identiteta.
Put promene je moj individualni koučing program od pet sesija, koji radimo zajedno, prilagođen konkretno tebi i tvom putu.
