Zablude i mitovi o poslu koje treba da razbijemo
Burnout na poslu i hronični stres postali su globalni izazovi modernog radnog okruženja, sa ozbiljnim posledicama po zdravlje zaposlenih i efikasnost organizacija. Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, čak 77% zaposlenih doživljava simptome sagorevanja na poslu. Američka psihološka asocijacija objavila je da stres na radnom mestu košta ekonomiju milijarde dolara zbog smanjene produktivnosti i povećanog odsustva.
Lis Foslien u svojoj odličnoj knjizi Velika osećanja navodi da Svetska zdravstvena organizacija kaže da je u 2016-oj globalno više od 745.000 ljudi umrlo od prekomernog rada. Ljudi koji rade više od 55 sati nedeljno imaju oko 35% veći rizik od moždanog udara i 17% veći rizik od smrti.
Sagorevanje negativno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje. Ono dovodi do hroničnog umora, problema sa spavanjem, oslabljenog imuniteta i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Zato je prevencija ključna. Samo zdrav i balansiran odnos prema poslu može doneti dugoročne koristi, kako za pojedinca, tako i za kompanije.
Uprkos ovim statistikama, u našem društvu se i dalje neguje način rada koji vodi u sagorevanje. Sa današnjim znanjem i istraživanjima koje imamo na raspolaganju to je nedopustivo i mora da se menja.
Kako uopšte dolazi do burnouta (sagorevanja na poslu)?
Nije svaki umor „burnout“, jer od burnout-a ne možete da se izlečite tako što ćete otići 10 dana na odmor. Kako bismo jasno definisali šta je burnout, iskoristiću listu prvog kliničkog merenja burnouta koji je kreirala psihološkinja Kristina Maslach. Po njenom MBI (Maslach Burnout Inventory), burnout podrazumeva tri dimenzije: 1. Premor – osoba se oseća potpuno bez energije i preumorno. 2. Cinizam: osoba se oseća potpuno odvojeno od svog posla i ljudi oko nje. 3. Neefikasnost: osoba se oseća kao da nikad ne može da uradi posao dovoljno dobro.
Ako krenemo baš od početka, prvo možemo da uperimo prst ka našem obrazovnom sistemu. Živimo u svetu u kojem smo nesvesno, još tokom odrastanja učili i stvarali uverenja koja nam uopšte ne koriste. Umesto da nas u školama uče kako da razvijamo kritičko mišljenje, vodimo argumentovane diskusije, komuniciramo aktivno slušamo, postavljamo i poštujemo granice, učili su nas da bezuslovno poštujemo autoritet i reprodukujemo informacije.
Onda se prebacimo u poslovni svet i svi mi, koji smo vaspitavani da budemo „dobra deca“ željna da se dokažemo tako što ne umemo da kažemo „ne“ pa ćemo više raditi, prvi doći, poslednji otići, trudimo se da se svima svidimo i na kraju završimo sa previše posla, premalo vremena, i koju godine kasnije sagorimo.
Do sagorevanja na poslu dođemo neodrživim ponašanjem duži vremenski period.
Uverenja koja vode ka burnout-u
Iza svakog ponašanja stoji set (najčešće nesvesnih) uverenja zbog kojih se ponašamo na određen način. Ako imate neka od ovih uverenja, verovatno ste skloni sagorevanju, ako ga već niste nekoliko puta i doživeli: Treba da se svima svidim, ne umem da kažem ne (to će onda značiti da nešto ne umem ili sam lenja ili nisam dobra osoba), ne treba da se suprotstavljam autoritetu, dobar sam radnik ako sam požrtvovana i uvek prisutna, sve što dođe od nadređenih je hitno i bitno, uvek treba da naučim još nešto da bih bila potpuno kompetentna i da bih dobro radila svoj posao, umor je normalan, ko želi da uspe mora da radi naporno i mnogo, ako nemaš vremena, manje spavaj, bićeš primer ako dolaziš prvi odlaziš poslednji.
Kako ništa nije crno ili belo, nisu ni sva ova uverenja potpuno netačna. Treba biti pažljiv i ne primenjivati ih bukvalno, svuda i uvek.
Zablude i mitovi o uspehu i poslu koje treba da razbijemo
Kada počnem da pričam o burnout-u često naiđem na osudu. Smatra se da ljudi koji vole svoj posao ne doživljavaju sagorevanje. Nemaš prava da budeš umoran, da želiš odmor ili da radiš manje ako si motivisan i voliš ono što radiš. Čujemo od mnogih ljudi koji su uspešni da je put do uspeha raditi teško, prekovremeno, možda i spavati na poslu.
I tačno je da bez rada i truda nema rezultata. Ali je tačno i da može da se živi i radi drugačije. Ne moramo i ne treba da zdravljem plaćamo uspeh.
Onda se dovede u pitanje i šta onda zapravo uspeh jeste? Ako zbog njega izgubimo zdravlje, ugrozimo odnose, nemamo vremena za stvari koje volimo, nemamo dobar osećaj u stomaku?
Hajde da razbijemo zablude i mitove koje čujemo o uspehu i poslu. Hajde da naučimo kako da živimo i radimo zdravije (ono o čemu sa svojim gostima pričam u BizBalans podcastu).
Oni koji vole svoj posao ne mogu da dožive burnout
Upravo zato što voliš svoj posao i zato što ti je stalo, možeš da dovedeš sebe do burnout-a. Ako bukvalno radiš bez prestanka, previše se trudiš, razviješ perfekcionistički model rada i smatraš da uvek sve može bolje i nemaš vremena da staneš jer će se sve srušiti – par meseci ili godina kasnije – sagoriš.
Ko se žali na umor previše je „svilen“ ili lenj
Živimo u društvu koje umor posmatra kao bedž uspešnosti. Ako sam stalno umoran onda sam požrtvovani radnik. Idemo „do svojih granica“, ignorišemo šta nam telo poručuje da bismo uradili što više i bili „vredni“. „Vrednost“ nam je lingvistički zanimljivo povezana sa tim kad radimo. Niko nam ne kaže da smo vredni samo zato što postojimo već samo kad nešto radimo ili uradimo. Međutim, ako ne odmorimo kad nam telo lepo traži, onda nas stigne nešto (obično u obliku neke bolesti) što nas zalepi za krevet pa smo primorani da odmorimo.
Ko voli svoj posao ne radi ni jedan dan u svom životu
Ovo je vrlo romantična ali netačna rečenica. Svakako je lakše kad volimo svoj posao i nadam se da svi ljudi znaju i veruju da mogu i treba da rade ono što vole. Međutim, ma koliko volimo svoj posao, normalno je da imamo dane kad nam se ne radi ili nemamo fokusa. To ne znači da treba da se silimo i da nešto sa nama nije u redu. Verovatno nam je potreban odmor i udaljavanje od posla da bismo sveži mogli da lakše i brže rešimo sve.
Kada imaš mnogo posla radi duže i više, spavaj manje
Ovo je prva stvar koja padne na pamet svima koji imaju previše zadataka, a manjak sati u danu da ih reše. I ovo može da bude dobra taktika kratkoročno.
Manje sna utiče na naše kognitivne sposobnosti i naš nenaspavan mozak je vrlo sličan mozgu koji je pod dejstvom alkohola. To znači da sporijemo radimo, donosimo lošije odluke, pravimo više grešaka. Da ne govorim o tome da nam spavanje regeneriše ćelije i utiče na naš imunitet i našu kožu i izgled.
Ovde je zapravo obrnuti savet ispravniji – napravi pauzu, naspavaj se i odmori, pa razmisli da li uopšte treba da uradiš sve stvari sa liste. Posloži prioritete, delegiraj šta možeš i osmisli kako da optimizuješ svoj posao i obaveze.
Bonus saveti za zdrav način rada:
Slušaj svoje telo
Ako ti telo govori da je stigao umor, ako glava boli i više ne sarađuje, rešenje nije energetski napitak ili kafa, već – odmor.
Kada se distanciramo od problema, izađemo iz stanja stresa (gde nam je um sužen i ne možemo da razmišljamo kreativno već samo reaktivno), rešenje se obično mnogo lakše nađe.
Zapitaj se šta možeš da prestaneš da radiš
Prečesto sebi dodajemo zadatke i smišljamo šta još treba da uradimo, pročitamo, završimo, sa kim da se još čujemo ili vidimo. Pogledaj tu svoju „to do“ listu i razmisli šta možeš da izbaciš ili prebaciš nekom drugom. Ako misliš da je baš sve bitno – revidiraj svoje prioritete, traži pomoć.
Nauči da postavljaš granice i pobrineš se prvo za sebe
Kada si ti dobro, možeš da posao obavljaš dobro. Zato nije sebično već odgovorno da se prvo postaramo da nama bude dobro i da damo sebi ono što nam je potrebno – dovoljno sna, trening, zdravu hranu (ne ispred računara već na svežem vazduhu), prostor u rasporedu za razmišljanje. Jedino tako će posao moći da se obavi maksimalno posvećeno i najbolje moguće.
Promeni uverenja koja ti ne koriste
Za ovo je prvo neophodno da osvestiš koja uverenja (neka od njih smo spomenuli na početku teksta) imaš, jer ne možemo da menjamo ono što ne znamo ili ne razumemo. Kad ih osvestiš, onda možeš da ih menjaš. Možeš da vidiš koja uverenja ti više nisu korisna i da ih zameniš sa korisnijim. Detaljnije o tome kako se uverenja menjaju čitaj kod Džoa Dispence, Liz Foslien (i kod mnogih drugih autora) ili pogledaj neku od epizoda podcasta Biz Balans ☺
Jedino zdravi i kad smo dobro možemo da budemo zaista uspešni
Prepoznavanjem simptoma stresa i burnout-a, uz uvođenje balansiranih radnih navika i rutina koje nam smanjuju stres i povećavaju fokus i dobar osećaj, postavljamo temelje za dugoročno zdravlje i produktivnost. Individualna je odgovornost da svako od nas nauči kako su um i telo povezani, kako da promenimo uverenja koja nam ne koriste pa da instaliramo nova i kako da živimo i radimo zdravije i pametnije.
Znanje i primena su ključ – jer jedino tako možemo osigurati zdrav i održiv uspeh. Kako za pojedince, tako i za organizacije.
